Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1048/20 od 01.03.2021. godine delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog Marka Petkovića – advokata Dalibora Katančevića, pa je preinačena presuda Višeg suda u Beogradu K.br.695/15 od 17.07.2020. godine u pogledu odluke o uračunavanju pritvora okrivljenom u izrečenu kaznu, tako što je Apelacioni sud u Beogradu okrivljenom Marku Petkoviću u kaznu zatvora u trajanju od 17 (sedamnaest) godina, na koju je osuđen prvostepenom presudom, uračunao vreme provedeno u pritvoru počev od 02.08.2015. godine do 26.12.2017. godine, vreme provedeno na izdržavanju mere zabrana napuštanja stana u periodu od 11.04.2018. godine do 30.05.2018. godine i vreme provedeno u pritvoru u periodu od 19.03.2020. godine do pravnosnažnosti presude, dok su odbijene kao neosnovane i to u preostalom delu žalba branioca okrivljenog Marka Petkovića - advokata Dalibora Katančevića i u celosti žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu i branilaca okrivljenog Marka Petkovića, advokata Nikole Ristovića i advokata Slobodana Pajovića, pa je prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenog Marka Petkovića, advokat Dalibor Katančević, zbog povreda zakona iz člana 16. stav 5, člana 438. stav 1. tačka 9), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine presude Višeg suda u Beogradu K.br.695/15 od 17.07.2020. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1048/20 od 01.03.2021. godine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, kao i da obavesti branioca okrivljenog o sednici veća ukoliko smatra da bi to bilo od značaja za donošenje odluke;

- branilac okrivljenog Marka Petkovića, advokat Nikola Ristović, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1048/20 od 01.03.2021. godine tako što će okrivljenog osuditi za krivično delo ubistvo iz člana 113. KZ ili da ukine presude Višeg suda u Beogradu K.br.695/15 od 17.07.2020. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1048/20 od 01.03.2021. godine i predmet vrati prvostepenom sudu na novo suđenje, kao i da pozove branioca okrivljenog na sednicu veća ukoliko smatra da je to značajno za odlučivanje;

- branilac okrivljenog Marka Petkovića, advokat Slobodan Pajović, zbog povrede odredbe člana 300. stav 6. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Marka Petkovića su neosnovani u delu koji se odnosi na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a branioca okrivljenog - advokata Dalibora Katančevića i u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 439. tačka 2) ZKP i branioca okrivljenog - advokata Nikole Ristovića i u delu koji se odnosi na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok su isti zahtevi u ostalom delu nedozvoljeni.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i to branioci okrivljenog Marka Petkovića, advokati Dalibor Katančević i Nikola Ristović, odnosno branilac okrivljenog - advokat Slobodan Pajović ukazujući na povredu odredbe člana 300. stav 6. ZKP, u podnetim zahtevima ističu da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne može zasnivati i to na iskazima svedoka BB i VV datim na zapisnicima sačinjenim dana 02.08.2015. godine koji su morali biti izdvojeni iz spisa predmeta, a bez kojih nezakonitih dokaza po stavu branilaca ne bi bila doneta osuđujuća presuda. Kao razlog nezakonitosti navedenih iskaza svedoka BB i VV, branioci okrivljenog ističu da su isti pribavljeni suprotno odredbi člana 300. stav 6. ZKP, obzirom da postupajući zamenik javnog tužioca nije pre ispitivanja navedenih svedoka pribavio prethodno izričito odobrenje sudije za prethodni postupak za njihovo ispitivanje, a koje je u konkretnom slučaju bilo nužno za preduzimanje ove dokazne radnje pošto u trenutku ispitivanja ovih lica u svojstvu svedoka nije postojala naredba javnog tužioca o sprovođenju istrage protiv okrivljenih, već samo naredba o sprovođenju istrage protiv NN učinioca.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Naime, stoji navod zahteva branilaca okrivljenog, advokata Dalibora Katančevića, Nikole Ristovića i Slobodana Pajovića da su iskazi svedoka BB i VV dati na zapisnicima sačinjenim dana 02.08.2015. godine nezakoniti dokazi i da ih je kao takve trebalo izdvojiti iz spisa predmeta, obzirom da je dokazna radnja ispitivanja navedenih svedoka o kojoj su sačinjeni navedeni zapisnici izvršena na nezakonit način i to suprotno odredbi člana 300. stav 6. ZKP. Ovo sa razloga jer kako se u trenutku ispitivanja BB i VV u svojstvu svedoka istraga vodila protiv nepoznatog učinioca, to je shodno odredbi člana 300. stav 6. ZKP javni tužilac mogao preduzeti dokaznu radnju ispitivanja navedenih svedoka samo po prethodnom odobrenju sudije za prethodni postupak, a koje odobrenje u konkretnom slučaju nije pribavljeno.

Međutim, suprotno navodima zahteva branilaca okrivljenog, iz spisa predmeta proizilazi da nižestepeni sudovi pobijane pravnosnažne presude nisu zasnovali isključivo na osnovu iskaza svedoka BB i VV datih na zapisnicima sačinjenim dana 02.08.2015. godine, već su činjenice vezane za krivično delo ubistvo u pokušaju iz člana 114. stav 1. tačka 11) u vezi člana 30. KZ, za koje je okrivljeni Marko Petković u ovom krivičnom postupku pravnosnažno oglašen krivim i osuđen, utvrđene i iz drugih dokaza izvedenih u toku postupka i to same odbrane okrivljenog Marka Petkovića, iskaza svedoka BB sa glavnog pretresa od 20.04.2017. godine, iskaza svedoka GG iz istrage, iskaza svedoka DD, ĐĐ, EE, ŽŽ, ZZ, II, JJ i oštećenog KK i to u meri u kojoj je prvostepeni sud prihvatio te dokaze i na istima zasnovao presudu, kao i iz nalaza i mišljenja sudkog veštaka dr Branimira Aleksandrića i sudskog veštaka dr Branka Mandića, te ostalih pisanih dokaza. Dakle, kako nižestepene presude nisu zasnovane samo na nezakonito pribavljenim iskazima svedoka BB i VV datim na zapisnicima sačinjenim dana 02.08.2015. godine i kako je, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, s obzirom na druge dokaze izvedene u zakonito sprovedenom postupku, a zatim pojedinačno i u njihovoj međusobnoj vezi ocenjene u pobijanim pravnosnažnim presudama, očigledno da bi i bez nezakonito izvedenih dokaza bila doneta ista presuda, to samim tim neosnovano branioci okrivljenog ukazuju na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kao povredu postupka koja je bila od apsolutnog uticaja na zakonitost i pravilnost pravnosnažne presude.

Pored toga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, kao neosnovani su ocenjeni i navodi branilaca okrivljenog - advokata Dalibora Katančevića i Nikole Ristovića u delu u kojem kao nezakonite dokaze na kojima je zasnovana pobijana osuđujuća presuda označavaju iskaze svedoka DD i EE date u istražnom postupku na zapisnicima sačinjenim dana 07.08.2015. godine. Kao razlog nezakonitosti iskaza svedoka DD i EE datih u istražnom postupku, branioci okrivljenog navode da su ovi iskazi pribavljeni protivno imperativnoj odredbi člana 300. stav 1. ZKP, obzirom da javni tužilac nije uredno obavestio okrivljenog i njegovog branioca o vremenu i mestu ispitivanja navedenih svedoka, zbog čega branilac okrivljenog i nije bio prisutan prilikom ispitivanja navedenih svedoka.

Izneti navodi branilaca okrivljenog su neosnovani iz razloga jer činjenica da je ispitivanje svedoka DD i EE u istrazi obavljeno bez prisustva branioca okrivljenog i bez njegovog urednog obaveštavanja, po oceni ovoga suda, ne predstavlja razlog za izdvajanje iz spisa predmeta zapisnika o njihovom ispitivanju, jer je u pitanju nedostatak koji se može otkloniti na glavnom pretresu neposrednim ispitivanjem svedoka, a što je u konkretnom slučaju u ovom krivičnom postupku i učinjeno neposrednim ispitivanjem na glavnom pretresu održanom dana 13.06.2017. godine svedoka DD i EE, a u prisustvu branilaca okrivljenog, gde su se navedeni svedoci u okviru svojih iskaza izjasnili da u svemu ostaju pri svojim iskazima datim u dotadašnjem toku postupka. Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud u dokaznom postupku izveo dokaze na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda može zasnivati, te da stoga u ovom delu nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Osim toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi branioca okrivljenog - advokata Dalibora Katančevića u delu u kojem kao nezakonit dokaz na kojem je zasnovana pobijana osuđujuća presuda označava iskaz svedoka LL dat u istrazi na zapisniku sačinjenom dana 12.08.2015. godine, isticanjem da navedeni svedok prilikom davanja svog iskaza dana 12.08.2015. godine nije izgovorio ni jednu jedinu reč, već je zapravo postupajući zamenik javnog tužioca diktirala i unosila u zapisnik sadržinu službene beleške MUP RS o obaveštenju primljenom od ĐĐ kao građanina, a o čemu je u navedenom zapisniku konstatovana primedba branioca okrivljenog.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani iz razloga jer iz spisa predmeta proizilazi da iskaz svedoka ĐĐ koji je dat u istrazi na zapisniku sačinjenom dana 12.08.2015. godine ne predstavlja prepisanu izjavu ovog svedoka iz službene beleške MUP RS o obaveštenju primljenom od građana od 02.08.2015. godine, pri čemu svedok ĐĐ nije istakao da prilikom ispitivanja u istrazi nije imao mogućnost da u spontanom izlaganju iznese svoja zapažanja vezano za kritični događaj i bez ikakvih primedbi je potpisao navedeni zapisnik, pa stoga njegov iskaz predstavlja zakonit dokaz i kao takav se može koristiti u krivičnom postupku.

Takođe, kao neosnovani su ocenjeni i navodi branioca okrivljenog - advokata Dalibora Katančevića u delu u kojem kao nezakonite dokaze na kojima je zasnovana pobijana osuđujuća presuda označava iskaze svedoka GG, KK, LL, LJLJ, MM, ŽŽ, II, ZZ i JJ koji su dati na zapisnicima sačinjenim u istražnom postupku, a koje zapisnike je po stavu branioca sud nezakonito izveo kao dokaz, obzirom da javni tužilac niti u optužnici, niti na pripremnim ročištima i uvodnim izlaganjima, nije predložio vršenje uvida u zapisnike o iskazima navedenih svedoka datim u istražnom postupku, već je tražio da se ovi svedoci neposredno ispitaju na glavnom pretresu, zbog čega po stavu branioca sud nije imao ovlašćenje da po službenoj dužnosti izvrši uvid u navedene zapisnike.

Isti navodi istaknuti u žalbi branioca okrivljenog - advokata Dalibora Katančevića bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Beogradu koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude Višeg suda u Beogradu K.br.695/15 od 17.07.2020. godine. Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 7 stav prvi drugostepene presude Kž1 1048/20 od 01.03.2021. godine izneo razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Imajući u vidu da je odredbom člana 15. stav 4. ZKP sudu data mogućnost, odnosno ovlašćenje, da izuzetno sam odredi da se dopunski dokazi izvedu, ako oceni da su izvedeni dokazi protivrečni ili nejasni i da je to neophodno da bi se predmet dokazivanja svestrano raspravio, a što je u predmetnom krivičnom postupku upravo bio slučaj, to stoga, i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, prvostepeni sud u konkretnom slučaju nije nezakonito na glavnom pretresu održanom dana 06.07.2020. godine izveo kao dokaze zapisnike o iskazima svedoka GG, KK, LL, LJLJ, MM, ŽŽ, II, ZZ i JJ koji su dati u istražnom postupku i to čitanjem istih.

Branilac okrivljenog - advokat Nikola Ristović kao nezakonite dokaze na kojima je zasnovana pobijana pravnosnažna presuda označava i sva prepoznavanja okrivljenog Marka Petkovića koja su izvršena dana 18.05.2016. godine u prostorijama Okružnog zatvora u Beogradu od strane svedoka ĐĐ, KK, ZZ i ŽŽ po naredbi o dopuni istrage od 06.04.2016. godine, isticanjem da je dokazna radnja prepoznavanja izvedena od strane lica koje po zakonu nije na to ovlašćeno, obzirom da je istu preduzimao tužilački saradnik VJT u Beogradu NN, a ne postupajući zamenik VJT u Beogradu, a što je suprotno odredbi člana 48. ZKP imajući u vidu visinu zaprećene kazne zatvora za predmetno krivično delo, pri čemu u spisima predmeta ne postoji naredba javnog tužioca o poveravanju policiji preduzimanja ove dokazne radnje u smislu člana 299. stav 4. ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog - advokata Nikole Ristovića se ne mogu prihvatiti kao osnovani. Naime, stoji navod branioca okrivljenog da navedena dokazna radnja prepoznavanja okrivljenog Marka Petkovića koja je izvršena dana 18.05.2016. godine nije mogla biti preduzeta preko tužilačkog saradnika VJT u Beogradu, već je shodno odredbama članova 100. stav 3. i 48. stav 1. ZKP, na zakonit način, morala biti obavljena isključivo u prisustvu zamenika VJT u Beogradu, a imajući pri tome u vidu visinu zaprećene kazne zatvora za predmetno krivično delo. Međutim, kako iz spisa predmeta i pobijanih pravnosnažnih presuda proizilazi da na zapisnicima o prepoznavanju okrivljenog Marka Petkovića koja su izvršena dana 18.05.2016. godine od strane svedoka ĐĐ, KK, ZZ i ŽŽ nisu ni zasnovane pobijane pravnosnažne presude, niti je ove zapisnike sud izveo kao dokaz na glavnom pretresu, to stoga ni u ovom delu nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi branilaca okrivljenog, advokata Dalibora Katančevića i Nikole Ristovića u delu u kojem ukazuju na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, isticanjem da je sud prekoračio optužbu, jer je u izreci prvostepene presude u bitnom izmenio činjenični opis krivičnog dela koji je dat u dispozitivu optužnice Višeg javnog tužioca u Beogradu KTO.409/15 precizirane dana 22.06.2020. godine i to tako što je izmenio redosled nanošenja telesnih povreda oštećenima tako da je oštećeni KK uboden u razmaku između dva uboda oštećenog NJNJ, a takođe je sud u izreci presude izmenio i sredstvo izvršenja krivičnog dela jer je iz opisa povrednog oružja - noža izostavljen pridev „kuhinjski“. Branilac okrivljenog - advokat Nikola Ristović navodi i da je sud prekoračio optužbu i time što je u izreci prvostepene presude izmenio mesto izvršenja predmetnog krivičnog dela, jer je u optužnici kao mesto izvršenja krivičnog dela u odnosu na oštećenog KK navedeno mesto izvan dvorišta crkve kada je okrivljeni ustao i počeo da beži, dok je sud u izreci presude naveo da je mesto izvršenja pokušaja ubistva KK u mestu gde je nastao sukob sa pokojnim NJNJ, a to je pored roštilja.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, navedenim izmenama činjeničnog opisa krivičnog dela iz optužnog akta javnog tužioca sud nije prekoračio optužbu, odnosno nije povredio ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog Marka Petkovića. Ovo sa razloga jer se pravnosnažna presuda odnosi na isto lice - okrivljenog Marka Petkovića i na krivično delo za koje je optužen - krivično delo teško ubistvo u pokušaju iz člana 114. stav 1. tačka 11) u vezi člana 30. KZ, te imajući pri tome u vidu da je i u optužnom aktu javnog tužioca i u izreci presude kao sredstvo izvršenja krivičnog dela naveden nož sa crnom drškom dužine sečiva oko 15 cm, pri čemu je potpuno bez značaja da li se radi o kuhinjskom nožu, a prvostepeni sud je u presudi izmenom u pogledu redosleda nanošenja telesnih povreda oštećenima od strane okrivljenog i opisa mesta gde se to tačno dešavalo samo uskladio činjenični opis krivičnog dela sa činjeničnim stanjem utvrđenim na glavnom pretresu i to u pogledu okolnosti koje ne predstavljaju bitna obeležja krivičnog dela u pitanju, krećući se pri tome u okviru optužnog akta javnog tužioca, pri čemu navedene izmene nisu izvršene na štetu okrivljenog jer okrivljenom u izreci presude nisu dodate nove radnje u odnosu na optužnicu, niti je okrivljeni oglašen krivim za više kriminalnih aktivnosti i veću kriminalnu volju (veću „kriminalnu količinu“) od one za koju je optužen. Dakle, kako je činjenični opis u izreci pravnosnažne presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju iz člana 114. stav 1. tačka 11) u vezi člana 30. KZ, to su u konkretnom slučaju neosnovani navodi branilaca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Osim toga, po oceni ovoga suda, neonovani su i navodi branioca okrivljenog – advokata Dalibora Katančevića u delu u kojem ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439 tačka 2) ZKP, isticanjem da je sud u konkretnom slučaju nepravilno primenio strožiji zakon, a imajući u vidu vremensko važenje krivičnog zakona i visinu kazne zatvora na koju je osuđen okrivljeni.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani iz razloga jer iz pobijanih presuda, a pogotovo iz visine kazne zatvora na koju je osuđen okrivljeni, uopšte ne proizilazi da je sud primenio strožiji zakon, već proizilazi da je sud u konkretnom slučaju pravilno, shodno odredbama člana 5. KZ, primenio Krivični zakonik koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela („Službeni glasnik RS“, broj 72/2009), a ne izmene Krivičnog zakonika koje su stupile na snagu dana 01.12.2019. godine („Službeni glasnik RS“, broj 35/2019), a koje nisu blaže po okrivljenog imajući u vidu visinu zaprećene kazne za predmetno krivično delo.

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Marka Petkovića su u ostalom delu odbačeni kao nedozvoljeni.

Naime, branilac okrivljenog - advokat Dalibor Katančević u ostalom delu zahteva, kao razlog njegovog podnošenja, ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navođenjem da je okrivljeni kritičnom prilikom postupao u nužnoj odbrani u smislu člana 19. KZ, a usled koje je isključena protivpravnost u njegovim radnjama i stoga iste ne predstavljaju krivično delo. Međutim, branilac suštinski ovu povredu zakona, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, pre svega obrazlaže tako što osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima suda i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane suda, dajući pri tome sopstvenu ocenu izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one koju su dali nižestepeni sudovi i iznoseći sopstveni činjenični zaključak da iz iskaza ispitanih svedoka i nalaza i mišljenja veštaka, kao i odbrane okrivljenog, proizilazi da je okrivljeni Marko Petković kritičnom prilikom bio napadnut od strane pokojnog NJNJ, davljen i oboren na pod, okružen sa većim brojem ljudi koji su ga šutirali, te da je, dok je bio davljen, izvadio skakavac koji je imao u bermudama i u padu mlatarao rukama ispred sebe kako bi odbranio svoj život koji mu je bio ugrožen. Pored toga, branilac okrivljenog povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP obrazlaže i time što ukazuje da je izreka prvostepene presude protivrečna sama sebi, da su razlozi koji su dati u obrazloženju prvostepene presude nejasni i protivrečni, a posebno vezano za neprihvatanje odbrane okrivljenog, te da nižestepeni sudovi nisu na valjan način obrazložili zbog čega smatraju da u radnjama okrivljenog nije isključena protivpravnost, a što bi po nalaženju ovoga suda predstavljalo bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Branilac okrivljenog - advokat Nikola Ristović u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, navođenjem da je sud pogrešno primenio krivični zakon kada je radnje okrivljenog kvalifikovao kao krivično delo teško ubistvo u pokušaju iz člana 114. stav 1. tačka 11) u vezi člana 30. KZ, a ne ubistvo iz člana 113. KZ i eventualno teška telesna povreda. Međutim, branilac suštinski ovu povredu zakona obrazlaže tako što osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima suda i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, iznoseći sopstveni činjenični zaključak da nijednim izvedenim dokazom nije dokazano ubadanje od strane okrivljenog oštećenih NJNJ i KK, niti je utvrđen i dokazan pokušaj lišenja života oštećenog KK od strane okrivljenog, kao i namera okrivljenog da ovog oštećenog liši života, već je dokazano samo postojanje verbalnog i fizičkog sukoba između okrivljenog i pokojnog NJNJ.

Pored toga, branilac okrivljenog – advokat Dalibor Katančević u podnetom zahtevu ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP zbog koje je podnošenje zahteva takođe dozvoljeno okrivljenom, citirajući zakonski tekst iste. Međutim, iz navoda kojima obrazlaže ovu povredu zakona i to navoda da je sud okrivljenom u izrečenu kaznu zatvora od 17 godina propustio da uračuna vreme provedeno na izdržavanju mere zabrana napuštanja stana i to vreme od 26.12.2017. godine do 11.04.2018. godine, po nalaženju ovoga suda, proizilazi da branilac okrivljenog nižestepene presude faktički pobija zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 4) ZKP, dok iz navoda da je sud osudio okrivljenog na drakonsku kaznu zatvora potpuno zanemarivši pri tome brojne olakšavajuće okolnosti koje postoje na njegovoj strani, a posebno činjenicu da je okrivljeni neosuđivan i da je u vreme izvršenja krivičnog dela bio mlađe punoletno lice, a u odsustvu otežavajućih okolnosti na njegovoj strani, po nalaženju ovoga suda proizilazi da branilac okrivljenog faktički ukazuje na povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branioci okrivljenog - advokati Dalibor Katančević i Nikola Ristović u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, kao razloge pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označavaju povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (advokat Dalibor Katančević - član 439. tačka 1) i 3) ZKP, a advokat Nikola Ristović - član 439. tačka 2) ZKP), dok suštinski ukazuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, a advokat Dalibor Katančević pored toga ukazuje i na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2), člana 439. tačka 4) i člana 441. stav 1. ZKP, a što sve ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovim braniocima zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahteve branilaca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Osim toga, branilac okrivljenog - advokat Dalibor Katančević kao razlog podnošenja zahteva navodi i povredu odredbe člana 16. stav 5. ZKP, isticanjem da kako izvedenim dokazima nije na nesumnjiv način utvrđeno da je okrivljeni Marko Petković učinio predmetno krivično delo, to je sud u konkretnom slučaju trebalo da reši u njegovu korist i da ga oslobodi od optužbe za krivično delo koje mu je stavljeno na teret.

Branilac okrivljenog - advokat Slobodan Pajović u podnetom zahtevu ističe i da sud nije pravilno prihvatio iskaz oštećenog KK, jer je oštećeni nekoliko puta dao dijametralno suprotne iskaze, a što predstavlja ukazivanje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova. Pored toga, branioci okrivljenog – advokati Slobodan Pajović, Dalibor Katančević i Nikola Ristović u podnetom zahtevu polemišu i sa razlozima koje su nižestepeni sudovi dali u obrazloženjima pobijanih presuda vezano za neizdvajanje iz spisa predmeta iskaza svedoka BB i VV datih na zapisnicima sačinjenim dana 02.08.2015. godine, a branioci okrivljenog - advokati Dalibor Katančević i Nikola Ristović polemišu i sa razlozima koje su nižestepeni sudovi dali vezano za neizdvajanje iz spisa predmeta i ostalih dokaza koje je predlagala odbrana.

Navodima branioca okrivljenog - advokata Dalibora Katančevića kojima se ističe da je pobijana prvostepena presuda potpuno nerazumljiva, jer se iz njenog obrazloženja vezano za odluku o krivičnoj sankciji ne može utvrditi da li je sud u konkretnom slučaju primenio zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela ili zakon koji je stupio na snagu 01.12.2019. godine, se po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda zapravo ukazuje na nejasnost razloga datih u prvostepenoj presudi, a što bi predstavljalo bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog – advokat Dalibor Katančević u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti nižestepene presude pobija zbog povreda odredaba člana 16. stav 5. i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, branilac okrivljenog - advokat Slobodan Pajović zbog pogrešne ocene dokaza od strane nižestepenih sudova, te da sva trojica branilaca okrivljenog polemišu i sa razlozima koje su nižestepeni sudovi dali u obrazloženjima pobijanih presuda vezano za neizdvajanje iz spisa predmeta dokaza koje je predlagala odbrana, a što sve ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovim braniocima zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog - advokata Dalibora Katančevića, Nikole Ristovića i Slobodana Pajovića ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Marka Petkovića, advokata Dalibora Katančevića, advokata Nikole Ristovića i advokata Slobodana Pajovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odbio kao neosnovane navedene zahteve u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a advokata Dalibora Katančevića i u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 439. tačka 2) ZKP i advokata Nikole Ristovića i u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok je u ostalom delu zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP odbacio kao nedozvoljene.

Zapisničar-savetnik za                                                                                           Predsednika veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                   Dubravka Damjanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić