.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 510/2014
29.05.2014. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu osuđene Ž.M., zbog krivičnog dela samovlašće iz člana 330. stav 1. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca osuđene Ž.M., advokata M.A., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kragujevcu K br.1547/12 od 18.12.2012. godine i Višeg suda u Kragujevcu Kž1 179/14 od 27.03.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 29.05.2014. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca osuđene Ž.M., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kragujevcu K br.1547/12 od 18.12.2012. godine i Višeg suda u Kragujevcu Kž1 179/14 od 27.03.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu K br.1547/12 od 18.12.2012. godine okrivljena Ž.M. oglašena je krivom zbog izvršenja krivičnog dela samovlašća iz člana 330. stav 1. za koje joj je izrečena uslovna osuda tako što je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 4 meseca i istovremeno određeno da se kazna neće izvršiti prema okrivljenoj ukoliko ista u roku od 1 godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo.
Navedenom presudom na osnovu člana 206. stav 2. ZKP oštećena ED E. je radi ostvarivanja imovinsko pravnog zahteva upućena na parnični postupak, a na osnovu člana 193. i 196. ZKP, obavezana je okrivljena Ž.M. da nadoknadi troškove krivičnog postupka i plati sudu na ime paušala iznos od 1.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1 179/14 od 27.03.2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene Ž.M. i presuda Osnovnog suda u Kragujevcu K br.1547/12 od 18.12.2012. godine potvrđena.
Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac osuđene Ž.M., advokat M.A., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka ZKP i bitne povrede iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači i prema okrivljenoj izrekne oslobađajuća presuda.
Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu odredbe člana 486. i 487. ZKP na kojoj je razmotrio spise predmeta pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca osuđene Ž.M. je nedozvoljen.
Odredbom člana 485. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane lica ovlašćenih za podnošenja zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa je između ostalih, u članu 485. stav 1. tačka 1. ZKP kao razlog predviđena povreda zakona.
Članom 485. stav 4. istog Zakonika propisano je da okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog taksativno nabrojanih povreda tog zakonika, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.
Pravo okrivljenog za podnošenje zahteva zbog povrede zakona je po stavu Vrhovnog kasacionog suda shodno navedenoj zakonskoj odredbi, ograničeno na povrede koje su taksativno navedene u stavu 4. člana 485. ZKP. Prema tome, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda tog zakonika: član 74, član 438. stav 1. tačka 1.) i 4.) i tačka 7.) do 10.) i stav 2. tačka 1.), član 439. tačka 1.) do 3.) i član 441. st. 3. i 4. učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.
U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Ž.M. koji je podnet u skladu sa odredbom člana 483. stav 3. ZKP, kao osnov podnošenja zahteva navedena je povreda zakona, i to bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP koja je učinjena u prvostepenom i drugostepenom postupku.
Navedena povreda međutim, po stavu Vrhovnog kasacionog suda ne predstavlja zakonski razlog u okviru povreda nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog koga bi okrivljeni, kao ovlašćeno lice, mogao podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a osim ovog razloga u zahtevu nije naveden nijedan drugi razlog koji bi mogao biti predmet pobijanja zakonitosti odluke u opsegu koji ZKP u članu 485. stav 4. taksativno nabraja.
Prema tome, povreda koja je predmet podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti po stavu Vrhovnog kasacionog suda ne može biti razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, zbog čega je zahtev ocenjen kao nedozvoljen.
Postupajući na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odbacio kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Ž.M.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Tatjana Milenković, s.r. Dragiša Đorđević, s.r.
