Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 257/14 od 16.10.2014. godine delimičnim usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Somboru preinačena je presuda Višeg suda u Somboru K 70/13 od 21.01.2014. godine u delu u kojem je okrivljeni Đ.P. oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ, opisano pod tačkom 1. oslobađajućeg dela izreke, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu okrivljenog Đ.P. oglasio krivim da je izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje ga je osudio na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci. Na osnovu čl. 91. i 92. stav 1. KZ, okrivljeni Đ.P. je obavezan da na ime imovinske koristi pribavljene krivičnim delom uplati u budžet Republike Srbije iznos od 2.116.653,00 dinara u roku od 6 meseci od pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, a okrivljeni Đ.P. je oslobođen od dužnosti da naknadi troškove krivičnog postupka i određeno je da isti padaju na teret budžetskih sredstava. U ostalom delu žalba Višeg javnog tužioca u Somboru odbijena je kao neosnovana, a prvostepena presuda u nepreinačnom delu je potvrđena.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 30/14 od 17.12.2014. godine usvajanjem žalbi okrivljenog Đ.P. i njegovog branioca preinačena je presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 257/14 od 16.10.2014. godine i to samo u pogledu odluke o uračunavanju vremena provedenog u pritvoru, tako što se optuženom Đ.P. u kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci, na koju je osuđen zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi staav 1. KZ za koje je oglašen krivim u izreci presude, na osnovu člana 63. KZ ima uračunati vreme provedeno u pritvoru počev od 15.04.2004. do 15.07.2004. godine, dok su u preostalom delu žalbe okrivljenog Đ.P. i njegovog branioca odbijene kao neosnovane, a presuda u nepreinačenom delu je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Novom Sadu zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

- branilac okrivljenog Đ.P., advokat M.K., zbog povrede odredaba čl. 438. stav 1. tač. 1) i 9) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da se pobijane presude ukinu i predmet vrati na ponovno pretresanje i odlučivanje, ili da se pobijane presude preinače i prema okrivljenom Đ.P. odbije optužba zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja;

- okrivljeni Đ.P., zbog povrede zakona i to člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, bez navođenja predloga o kome Vrhovni kasacioni sud treba da odluči.

Vrhovni kasacioni sud je, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Đ.P. Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su podneti zathevi za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda u zahtevu branioca okrivljenog, našao:

Branilac okrivljenog Đ.P. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu sud prekoračio optužbu s obzirom na to da je vezan činjeničnim opisom optužnice Višeg javnog tužioca u Somboru gde je za predmetno krivično delo, koje je okrivljenom stavljeno na teret da je izvršio u vremenskom periodu od neutvrđenog dana polovinom februara meseca 2003. godine pa do neutvrđenog dana krajem avgusta meseca 2003. godine, navedeno da je okrivljeni ''iskorišćavanjem svog službenog položaja'' pribavio sebi imovinsku korist, a koje opisano činjenično stanje i radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela nikako se ne mogu upodobiti sa krivičnim delom zloupotreba položaja odgovornog lica za koje je okrivljeni oglašen krivim, a kojim navodima branilac okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Ovakvi navodi zahteva branioca okrivljenog se ne mogu prihvatiti.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je izmenjenim optužnim aktom okrivljenom Đ.P. između ostalog, stavljeno na teret da je u vremenskom periodu od neutvrđenog dana polovinom februara meseca 2003. godine pa do neutvrđenog dana krajem avgusta meseca 2003. godine kao odgovorno lice, osnivač i direktor preduzeća ''K.'' S., „iskorišćavanjem svog službenog položaja“ pribavio sebi protivpravnu imovinsku korist u ukupnom iznosu od 2.116.653,00 dinara, dok je pobijanom pravnosnažnom presudom okrivljeni Đ.P. oglašen krivim da je u vremenskom period od neutvrđenog dana polovinom februara meseca 2003. godine pa do neutvrđenog dana krajem avgusta meseca 2003. godine, kao odgovorno lice ''iskorišćavanjem svog položaja'' pribavio sebi protivpravnu imovinsku korist u ukupnom iznosu od 2.116.653,00 dinara. Pri čemu je u pogledu ovog krivičnog dela zamenik Višeg javnog tužioca u Somboru na glavnom pretresu 19.04.2013. godine izmenio pravnu kvalifikaciju i okrivljenom stavio na teret izvršenje krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

Imajući u vidu navedeno, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u izreci pobijane pravnosnažne presude u odnosu na optužni akt nije ništa dodato, već je samo izostavljena reč ''službenog'', pa je umesto kako je okrivljenom stavljeno na teret da je kritičnom prilikom ''iskorišćavanjem svog službenog položaja...'', pri svim ostalim okolnostima koje su neizmenjene u odnosu na optužni akt, okrivljeni oglašen krivim da je ''iskorišćavanjem svog položaja...'', a čime je sud upodobio činjenični opis krivičnog dela sa onim što je utvrđeno na osnovu izvedenih dokaza i što čini zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ koja je okrivljenom i stavljena na teret, budući da je od strane zamenika VJT u Somboru pravna kvalifikacija izmenjena u odnosu na onu koja je prvobitnom optužnicom okrivljenom za predmetno krivično delo bila stavljena na teret, pri čemu je tim upodobljavanjem činjeničnog opisa, u izreci pobijane pravnosnažne presude, po nalaženju ovog suda, sud ostao u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva.

Iz iznetih razloga, po nalaženju ovog suda, neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Đ.P. ističe da je pobijanom pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 257/14 od 16.10.2014. godine optužba prekoračena, odnosno da je ista doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu ističe i to da je u odnosu na krivično delo za koje je okrivljeni Đ.P. osuđen pobijanim presudama nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, odnosno da su iste donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Međutim, po oceni ovog suda, a kako je okrivljenom stavljeno na teret i kako je pobijanim presudama osuđen da je izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ, jer je kritičnom prilikom pribavio sebi protivpravnu imovinsku korist u ukupnom iznosu od 2.116.653,00 dinara, a zbog koje visine imovinske koristi je okrivljeni i oglašen krivim za izvršenje težeg oblika krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica propisanog u stavu 3. člana 234. Krivičnog zakonika, za koje je propisana kazna zatvora u trajanju od 2 do 10 godina, to proizilazi da u konkretnom slučaju, a u smislu člana 103. stav 1. tačka 4) KZ u vezi člana 104. stav 6. KZ, apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja nastupa u avgustu mesecu 2023. godine.

Iz iznetih razloga, neosnovano branilac okrivljenog u zahtevu ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Nadalje, branilac okrivljenog u zahtevu ističe i to da je pobijana presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 257/14 od 16.10.2014. godine doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, jer o činjenicama koje su predmet dokazivanja postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini isprava i zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava i zapisnika.

Takođe, branilac okrivljenog u zahtevu ističe i to da je pobijanim presudama pogrešno utvrđeno da je okrivljeni pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 2.116.653,00 dinara, jer prema nalazu i mišljenju veštaka LJ.B. okrivljeni je mogao samo da pribavi protivpravnu imovinsku korist u iznosu, neplaćenog poreza na promet i poreza na dobit preduzeća, od ukupno 413.534,52 dinara, pa da je sud utvrdio da je okrivljeni pribavio protivpravnu imovinsku korist u tom iznosu radilo bi se o krivičnom delu zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. KZ. Iznetim navodima, po nalaženju ovog suda, branilac okrivljenog u suštini osporava ocenu izvedenih dokaza i istom utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama, a vezano za visinu imovinske koristi koju je okrivljeni kritičnom prilikom protivpravno pribavio.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisije razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja u postupku ima (u smislu člana 71. tačka 5 ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Odredbom člana 482. stav 1. ZKP je propisano da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP je propisano da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a u stavu 3. istog člana predviđeno je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi jasno proizilazi da je okrivljeni ovlašćen da podnese ovaj vanredni pravni lek, ali da to može učiniti isključivo preko branioca.

Imajući u vidu navedeno, a kako je u konkretnom slučaju pored branioca okrivljenog Đ.P. i okrivljeni Đ.P. lično podneo zahtev za zaštitu zakonitosti, na šta po zakonu nije ovlašćen, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je zahtev okrivljenog Đ.P. nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen, kao i na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 483. ZKP, u delu u kojem je zahtev okrivljenog Đ.P. odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar - savetnik                                                                                          Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović, s.r.                                                                      Bata Cvetković, s.r.