Presudom Višeg suda u Nišu KžI br. 125/16 od 22.02.2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenih a prvostepena presuda, potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu 3K br. 714/15 od 16.12.2015. godine i Višeg suda u Nišu KžI br. 125/16 od 22.02.2016. godine zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih, adv. V.D., zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu u smislu člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo sednici veća nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, pa je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih E.D. i S.D., adv. V.D., je neosnovan.

Branilac okrivljenih kao razlog podnošenja zahteva u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, ali istu obrazlaže tako što u obrazloženju zahteva navodi da je sud prihvatajući pravnu kvalifikaciju krivičnog dela datu u izmenjenom optužnom aktu ovlašćenog javnog tužioca, preinačio pravnosnažnu presudu na štetu okrivljenih, tako što je iste - okrivljene oglasio krivim zbog po jednog krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. Krivičnog zakonika odnosno za teže krivično delo u odnosu na ono za koje su okrivljeni osuđeni ranijom presudom Osnovnog suda u Nišu 3K br. 1747/11 od 06.07.2012. godine - krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. i člana 33. KZ i time učinio povredu odredbe 453. Zakonika o krivičnom postupku.

Istaknute navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, a iz sledećih razloga:

Odredbom člana 453. ZKP propisano je da ako je izjavljena žalba samo u korist optuženog presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije. U konkretnom slučaju po oceni Vrhovnog kasacionog suda nije povređena odredba člana 453. ZKP pa samim tim nisu učinjene ni bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačke 9) i 10) ZKP.

Naime, iz spisa predmeta se utvrđuje da su okrivljeni E. i S.D. ranijom presudom Osnovnog suda u Nišu 3K br. 1747/11 od 06.07.2012. godine, oglašeni krivim zbog izvršenja krivičnog dela u saizvršilaštvu laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. i člana 33. KZ, a nakon ukidanja presude u ponovnom postupku Osnovni sud u Nišu je svojom presudom 3K br. 714/15 od 16.12.2015. godine, prihvatajući od strane javnog tužioca precizirani optužni predlog u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, okrivljene oglasio krivim zbog po jednog krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ i iste - okrivljene osudio na novčane kazne u iznosima od po 100.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se ponašanje okrivljenih kritičnom prilikom inkriminiše kao krivično delo i da je kako za krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ propisano da će se učinilac kazniti zatvorom do tri godine, tako i za krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ - kazna zatvora do tri godine, što znači da je za oba krivična dela predviđena ne samo mogućnost izricanja iste kazne učiniocu (kazne zatvora) već identičan maksimum tri godine zatvora bez posebnog minimuma, to se u konkretnom slučaju ne može govoriti o povredi zabrane reformatio in peius jer sud promenom pravne kvalifikacije krivičnog dela u odnosu na prethodnu presudu nije okrivljene oglasio krivim i osudio za teže krivično delo, kako to branilac okrivljenih u obrazloženju zahteva navodi.

Osim toga, ni unošenjem u činjenični opis krivičnog dela „da su okrivljeni u uračunljivom stanju vršenjem nasilja, izazivanjem tuče, drskim i bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrozili spokojstvo građana i teže remetili javni red i mir ...“ sud nije učinio povredu člana 453. ZKP, jer isto predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ.

Naime, odredbom člana 344. stav 1. KZ propisano je da ko grubim vređanjem ili zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tuče ili drskim ili bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrozi spokojstvo građana ili teže remeti javni red i mir, kazniće se zatvorom do tri godine. Radnje izvršenja osnovnog oblika (stav 1) alternativno je postavljena i može se sastojati u preduzimanju neke od delatnosti: vređanju, zlostavljanju, vršenju nasilja prema drugom, izazivanju tuče, drskom ili bezobzirnom ponašanju.

Osim toga, ni osuđivanjem okrivljenih na novčane kazne u iznosima od po 100.000,00 dinara, sud suprotno navodima zahteva nije povredio odredbu člana 453. ZKP odnosno prekršio zabranu reformatio in peius, jer je odredbom člana 50. stav 3. tačka 5) ZKP propisano da se novčana kazna kao glavna kazna pored ostalog može izreći u iznosu od najmanje 100.000,00 dinara, za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora do tri godine, pa kako su za krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ i krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ propisane kazne zatvora do tri godine, a osim toga i okrivljeni S.D. je prethodnom presudom osuđen na istu - novčanu kaznu a okrivljeni E.D. čak i na strožu kaznu, obzirom da mu je pored novčane kazne u iznosu od 100.000,00 dinara izrečena i uslovna osuda, to su neosnovana isticanja u zahtevu za zaštitu zakonitosti o povredi odredbe člana 453. ZKP izricanjem novčanih kazni okrivljenima.

Takođe ne stoji ni navod branioca okrivljenih iznet u zahtevu za zaštitu zakonitosti da je nadležni javni tužilac učinio povredu člana 453. ZKP tako što je menjajući opis radnji koje je stavio na teret okrivljenima ranijom optužbom izmenio optužbu na štetu okrivljenih jer tužilac saglasno odredbi člana 409. stav 1. ZKP može u toku glavnog pretresa, ako oceni da izvedeni dokazi ukazuju da je činjenično stanje drugačije od onog iznetog u optužnici, izmeniti optužnicu ili predložiti da se glavni pretres prekine radi pripremanja nove optužnice.

Nadalje, branilac okrivljenog kako to iz obrazloženja zahteva proizilazi ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP navodima da su okrivljeni predmetno krivično delo mogli izvršiti samo kao saizvršioci.

Krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ čini onaj ko grubim vređanjem ili zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tuče ili drskim ili bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožava spokojstvo građana ili teže remeti javni red i mir. Iz činjeničnog opisa datog u izreci pravnosnažne presude po oceni Vrhovnog kasacionog suda jasno proizilazi da se u radnjama okrivljenih svakog ponaosob ne stiču svi bitni elementi krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ, pa su suprotni navodi branioca okrivljenih ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenih E. i S.D. u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti a kako to iz obrazloženja zahteva proizilazi ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koja predstavlja dozvoljeni zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka saglasno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, međutim istu ne obrazlaže, pa kako je nejasno u čemu se istaknuta povreda sastoji, to se Vrhovni kasacioni sud u ocenu tih navoda nije upustio.

S`toga je Vrhovni kasacioni sud iz napred iznetih razloga a na osnovu odredbe člana 490. i 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                                 Nevenka Važić, s.r.