Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1015/19 od 21.01.2020. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Pančevu i branioca okrivljenog Gorana Škorića i presuda Višeg suda u Pančevu 1K 23/18 od 19.09.2019. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog Gorana Škorića, advokat Milutin Tomović podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kao i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od kazne ili mu izreći znatno blažu kaznu od one koja mu je izrečena.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 246. stav 5. KZ, dok je u preostalom delu zahtev nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, obzirom da je sud okrivljenog oglasio krivim za krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ, jer je dana 17.11.2017. godine poklonio AA opojnu drogu marihuanu u količini od 1,30 grama neto mase, čime je sud izvršio izmenu optužnog akta, kojim Viši javni tužilac u Pančevu okrivljenog tereti da je AA navedenog dana prodao opojnu drogu marihuanu u količini od 6,68 grama neto mase. Po stavu odbrane, na ovaj način prvostepeni sud je prekoračio optužbu, jer je povredio objektivni identitet između optužbe i presude, tako što je sud u izreci presude izmenio činjenični opis događaja kako ga je dala optužba i to posebno tako što je izmenio radnju izvršenja, čime je postupio suprotno odredbi člana 420. stav 1. ZKP.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Okolnosti navedene u predmetnom zahtevu odbrana okrivljenog iznela je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i stim u vezi u obrazloženju presude na strani dva, stav devet i strani tri stav jedan dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Pored navedenog, podnetim zahtevom branioca okrivljenog, advokata Milutina Tomovića ukazuje se i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 246. stav 5. KZ, navodima da su prvostepeni i drugostepeni sud pogrešno primenili krivični zakon, jer su propustili da primene odredbu člana 246. stav 5. Krivičnog zakonika (važio u vreme izvršenja krivičnog dela), obzirom da je sud bio dužan da utvrdi činjenice, od kojih zavisi primena odredbe člana 246. stav 5. KZ. Po stavu odbrane, okrivljeni je u svojoj izjavi dao dovoljno informacija da policija može operativnim putem da utvrdi o kojim licima se radi, odnosno ko su lica od kojih je okrivljeni nabavio drogu.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode branioca okrivljenog ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 246. stav 5. KZ, koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela propisano je da učinilac dela iz stava 1. do 4. člana 246. KZ, koji otkrije od koga nabavlja opojnu drogu može se osloboditi od kazne.

Imajući u vidu citiranu odredbu Krivičnog zakonika, na koju se i branilac poziva u svom zahtevu za zaštitu zaknitosti, proizilazi da je primena iste, samo mogućnost koja je pružena sudu da u određenim situacijama tako postupi, ukoliko su ispunjeni uslovi za primenu iste ali ne i obaveza kojom se nalaže sudu da u svakom slučaju primeni odredbu člana 246. stav 5. KZ, odnosno da okrivljenog- učinioca dela iz stava 1. do 4. člana 246. KZ, koji je otkrio od koga nabavlja opojnu drogu uvek oslobodi od kazne.

Shodno iznetom, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 246. stav 5. KZ.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, te kao kao nezakonite dokaze označava potvrde o privremeno oduzetim predmetima od AA. Navedena povreda je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, od strane okrivljenog preko branioca. Međutim, obrazlažući navedenu povredu branilac okrivljenog ne osporava dokaze ni po načinu pribavljanja ni po formi, već osporava njihov kredibilitet kao dokaza, odnosno ne osporava njihovu zakonitost, obzirom da navodi da postoji razlika u težini u predmetima koji su oduzeti od AA sa uzorcima za koje se tvrdi da su oduzeti od istog lica. Na opisani način, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, branilac okrivljenog samo formalno osporava povredu iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a u suštini osporava pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP. U preostalom delu, obrazlažući bitnu povredu odredbe krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac opet ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, navodima da su svedoci koji su prvobitno bili saslušani kao saokrivljeni očigledno zbog straha da će biti zadržani u pritvoru morali da ponove svoje izjave koje su dali u policiji, da je vršen pritisak u PS Vršac na njih da daju izjave kakve je policija htela da daju. Takođe, branilac navodi i iskaz svedoka BB, koja je izjavila da su joj u policiji rekli da se lica od koga je kupila opojnu drogu zove Goran Škorić, pa je ona iz tih razloga rekla da je drogu kupila od ovde okrivljenog, iako nije ni videla dobro lice od koga je istu kupila, a okrivljenog u sudu nije prepoznala.

Međutim, činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj presudi, shodno odredbama člana 485. ZKP nije predmet razmatranja od strane Vrhovnog kasacionog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle, nedozvoljen razlog, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Gorana Škorića u napred navedenom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                         Predsednik veća-sudija,

Irina Ristić, s.r.                                                                                                 Bata Cvetković, s,r,

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić