Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 111/21 od 17.02.2021. godine, delimičnim usvajanjem žalbe Osnovnog javnog tužioca u Šapcu, u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, prvostepena presuda je preinačena tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu krivičnopravne radnje okrivljenog AA opisane pod tačkom 1. izreke prvostepene presude, za koje je tom presudom oglašen krivim, pravno kvalifikovao kao pokušaj krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. u vezi člana 30. KZ, za koje je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, te je uzimajući iz prvostepene presude kao pravilno utvrđene kazne zatvora i to za krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ, kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i za krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. kaznu zatvora u trajanju od pet meseci, okrivljenog osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i dva meseca, u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 16.01.2020. godine do 03.11.2020. godine, dok su u preostalom delu žalba Osnovnog javnog tužioca u Šapcu i žalba branioca okrivljenog, odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Slobodan Antonić, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10), člana 439. tačka 1) i tačka 2) i člana 74. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud drugostepenu presudu preinači tako što će okrivljenog oglasiti krivim za krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, opisano pod tačkom 1) izreke prvostepene presude, a za krivično delo opisano pod tačkom 3. izreke prvostepene presude osloboditi ga od optužbe i izreći mu blažu kaznu zatvora u trajanju do jedne godine koju bi izdržavao u prostorijama u kojima stanuje ili da istu presudu ukine i predmet vrati Apelacionom sudu u Novom Sadu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je drugostepeni sud delimičnim usvajanjem žalbe Osnovnog javnog tužioca u Šapcu, preinačio prvostepenu presudu tako što je radnje okrivljenog opisane pod tačkom 1. izreke presude, koje su prvostepenom presudom bile kvalifikovane kao krivčno delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ i za koje je okrivljenom bilo utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci, pravno kvalifikovao kao krivično delo razbojništvo u pokušaju iz člana 206. stav 1. u vezi člana 30. KZ i za to delo utvrdio kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, nakon čega je okrivljenog osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i dva meseca umesto na jedinstvenu kaznu zatvora izrečenu prvostepenom presudom u trajanju od jedne godine i osam meseci. Postupajući na navedeni način, drugostepeni sud je, prema stavu branioca, povredio odredbu člana 453. ZKP, jer je prvostepenu presudu u odnosu na krivično delo opisano pod tačkom 1. izreke te presude, izmenio na štetu okrivljenog u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije, iako žalba Osnovnog javnog tužioca u Šapcu nije bila izjavljena zbog povrede krivičnog zakona, a istovremeno je bila izjavljena žalba branioca iz svih zakonskih razloga uključujući i povredu krivičnog zakona i u vezi sa tim navodi da drugostepeni sud nije bio ovlašćen da zaključuje da se iz sadržaja žalbe javnog tužioca uočava da se presuda u pretežnom delu pobija zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Iznete navode zahteva branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

U konkretnom slučaju, optužnicom Osnovnog javnog tužioca u Šapcu Kto 161/20 od 26.02.2020. godine, koja do pravnosnažnog okončanja ovog krivičnog postupka nije izmenjena, okrivljenom AA je pod tačkom 1) dispozitiva optužnog akta, stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela razbojništvo u pokušaju iz člana 206. stav 1. u vezi člana 30. KZ.

Presudom Osnovnog suda u Šapcu K 257/20 od 25.03.2020. godine, okrivljeni AA je, pored ostalog, oglašen krivim i za krivično delo razbojništvo u pokušaju iz člana 206. stav 1. u vezi člana 30. KZ (tačka 1) izreke), izvršeno u vreme, na mestu i na način kako je opisano u navedenom optužnom aktu, za koje delo je utvrđena kazna zatvora u trajanju od osam meseci, pa je okrivljeni osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru.

Protiv navedene presude Osnovnog suda u Šapcu, žalbe su izjavili Osnovni javni tužilac u Šapcu, zbog odluke o krivičnoj sankciji i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP i branilac okrivljenog zbog svih zakonskih razloga, te je Apelacioni sud u Novom Sadu odlučujući o navedenim žalbama, rešenjem Kž1 515/20 od 01.09.2020. godine iste usvojio, prvostepenu presudu ukinuo i spise predmeta vratio Osnovnom sudu u Šapcu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku, Osnovni sud u Šapcu doneo je pobijanu prvostepenu presudu K 662/20 od 23.11.2020. godine i okrivljenog pod tačkom 1) izreke presude oglasio krivim za krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, ne menjajući činjenični opis svog dela, dat u dispozitivu optužnog akta i izreci ranije prvostepene presude, za koje delo je okrivljenom utvrdio kaznu zatvora u trajanju od šest meseci i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i osam meseci u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru.

Odlučujući o žalbama Osnovnog javnog tužioca u Šapcu i branioca okrivljenog Apelacioni sud u Novom Sadu je pobijanom drugostepenom presudom delimičnim usvajanjem žalbe Osnovnog javnog tužioca u Šapcu, u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, prvostepenu presudu preinačio tako što je krivičnopravne radnje okrivljenog opisane pod tačkom 1. izreke prvostepene presude, za koje je tom presudom oglašen krivim pravno kvalifikovao kao pokušaj krivičnog dela razbojništva iz člana 206. stav 1. u vezi člana 30. KZ, za koje je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i uzimajući iz prvostepene presude kao pravilno utvrđene kazne zatvora i to za krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ, kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i za krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, kaznu zatvora u trajanju od pet meseci, okrivljenog osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i dva meseca u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 16.01.2020. do 03.11.2020. godine, dok je u preostalom delu ovu žalbu i žalbu branioca okrivljenog odbio kao neosnovane, a prvostepenu presudu je u nepreinačenom delu potvrdio.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, postoji kada se presuda u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i odluke o krivičnoj sankciji izmeni na štetu okrivljenog, ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog (član 453. ZKP). Da je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog smatra se i situacija kada je izjavljena žalba na štetu okrivljenog, ali ne u tom pravcu, što bi u konkretnom slučaju značilo da se žalbom javnog tužioca ne traži osuda okrivljenog za krivično delo razbojništvo u pokušaju iz člana 206. stav 1. u vezi člana 30. KZ, za koje delo je okrivljeni oglašen krivim pobijanom drugostepenom presudom. U konkretnom slučaju javni tužilac nije formalno označio povredu krivičnog zakona – pogrešnu pravnu kvalifikaciju krivičnog dela, kao razlog pobijanja prvostepene presude Osnovnog suda u Šapcu K 662/20 od 03.11.2020. godine, ali se žalio zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, navodeći da je pogrešan zaključak prvostepenog suda da je okrivljeni pod tačkom 1) izreke prvostepene presude, učinio krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, a ne krivično delo razbojništvo u pokušaju iz člana 206. stav 1. u vezi člana 30. KZ. U žalbenom predlogu javni tužilac je predložio da drugostepeni sud sam presudi tako što će okrivljenog oglasiti krivim, između ostalog, i za krivično delo razbojništvo u pokušaju iz člana 206. stav 1. u vezi člana 30. KZ. Iz iznetog proizlazi da je žalba javnog tužioca izjavljena zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u sebi sadržala i žalbu zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, kako je to zaključio i Apelacioni sud u Novom Sadu u obrazloženju svoje presude. Sledstveno tome, drugostepeni sud je bio ovlašćen da u konkretnoj situaciji usvajanjem žalbe javnog tužioca prvostepenu presudu izmeni u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i odluke o krivičnoj sankciji na štetu okrivljenog.

Iz iznetih razloga, po oceni ovoga suda, pravnosnažnom presudom nije povređeno načelo zabrane preinačenja na štetu okrivljenog iz člana 453. ZKP, niti je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, na koju se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog neosnovano ukazuje.

Prema navodima zahteva, radnje okrivljenog opisane pod tačkom 1) izreke prvostepene presude ne predstavljaju pretnju preduzetu u cilju oduzimanja tuđe pokretne stvari radi pribavljanja protivpravne imovinske koristi, imajući u vidu da okrivljeni od oštećene nije tražio novac, niti robu, pri čemu je u rukama imao plastični pištolj, a u izreci presude nije navedeno da je oštećena bila u uverenju da je u pitanju pravo oružje, zbog čega se, prema stavu branioca, u radnjama okrivljenog ne stiču zakonska obeležja krivičnog dela razbojništvo u pokušaju iz člana 206. stav 1. u vezi člana 30. KZ, već eventualno obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, pa je odlukom drugostepenog suda povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer je u pogledu krivičnog dela primenjen zakon koji se nije mogao primeniti.

Iznete navode zahteva branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Ovo iz razloga jer iz činjeničnog opisa krivičnog dela datog pod tačkom 1) izreke prvostepene presude i to da je okrivljeni u vreme i na mestu kako je to bliže označeno u izreci presude u stanju bitno smanjene uračunljivosti, svestan zabranjenosti dela, pod pretnjom da će napasti na život i telo, pokušao da oduzme tuđu pokretnu stvar u nameri da njenim prisvajanjem pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist, tako što je pod dejstvom alkohola, u koncentraciji između 2,00 i 2,05 promila došao do prodajnog pulta „Kontrast Komerc“ i prodavačicu oštećenu pitao za cenu cigareta, a zatim iz levog džepa pantalona izvadio plastični pištolj, repetirao ga i uperio ka oštećenoj, koja je legla ispod pulta, a okrivljeni ušao u drugi deo kioska ograđen mrežom, došao do ulaznih vrata koja su bila zaključana i pokušao da ih otvori u čemu nije uspeo jer su vrata bila zaključana, a kada mu je oštećena viknula da beži i da će zvati policiju, on je i pored tih reči ostao ispred vrata dok se nisu pojavili prolaznici usled čega nije uspeo da dovrši krivično delo, pri čemu je bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, jasno proizlazi da se u radnjama okrivljenog stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela razbojništvo u pokušaju iz člana 206. stav 1. u vezi člana 30. KZ i to kako ona koja se odnose na radnju izvršenja tako i ona koja se tiču subjektivnog odnosa okrivljenog prema izvršenom delu.

Po nalaženju ovog suda, imajući u vidu da je pretnja napadom na život i telo, koju je okrivljeni u konkretnom slučaju upotrebio prema oštećenoj, bila upravljena na oduzimanje tuđih pokretnih stvari a ne na ugrožavanje sigurnosti oštećene, pravilno je primenjen krivični zakon pravnom kvalifikacijom krivičnopravnih radnji okrivljenog AA, opisanih pod tačkom 1. izreke prvostepene presude, kao krivično delo razbojništvo u pokušaju iz člana 206. stav 1. u vezi člana 30. KZ, zbog čega se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog neosnovano ističe da se u navedenim radnjama okrivljenog stiču zakonska obeležja krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, i da je pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 439. tačka 2) ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da radnje okrivljenog opisane pod tačkom 3) izreke prvostepene presude koje se ogledaju u kretanju ulicom sa plastičnim pištoljem koji je bio oboren ka tlu bez ikakvog obraćanja oštećenoj u vreme kada je na ulici bilo prolaznika, nemaju karakter pretnje, u smislu člana 138. stav 1. KZ.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljenog iznetim navodima zahteva ceni izvedene dokaze i iznosi svoje činjenične zaključke koji su drugačiji od onih utvrđenih u pobijanim presudama, zbog čega branilac iako formalno ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, suštinski osporava ocenu izvedenih dokaza i u vezi sa tim utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama, i time ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Pored navedenog, branilac u zahtevu ističe i to da je drugostepeni sud na štetu okrivljenog povredio i odredbu člana 74. ZKP, s obzirom na to da je bio u obavezi da zbog ranijeg ukidanja prvostepene presude i žalbe Osnovnog javnog tužioca u Šapcu izjavljene zbog pogrešno i nepotupno utvrđenog činjeničnog stanja, održi pretres na koji bi bio pozvan i okrivljeni čime bi mu bilo omogućeno da iznese odbranu, kojim navodima branilac, po oceni ovoga suda, iako formalno ukazuje na povredu zakona iz člana 74. ZKP, ističe povredu zakona iz člana 449. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi niti zbog povrede zakona iz člana 449. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić