Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 99/22 od 23.02.2022. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenih i njihovih branilaca, a presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K 1878/16 od 03.11.2021. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog Aleksandra (Mehmeda) Saraći, advokat Milan Alanović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, da ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe za navedeno krivično delo.

- branilac okrivljenog AA, advokat Petar Horvat, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači navedene odluke, okrivljenog oslobodi od optužbe za navedeno krivično delo ili mu kaznu zatvora zameni blažom kaznom.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti adv. Milana Alanovića Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Aleksandra (Mehmeda) Saraći, advokata Milana Alanovića, je neosnovan, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Petra Horvata, neblagovremen.

Branilac okrivljenog Aleksandra (Mehmeda) Saraći, advokat Milan Alanović, u zahtevu navodi da su pravnosnažne presude zasnovane na iskazu svedoka oštećenog BB, a koji iskaz je trebalo da bude izdvojen iz spisa predmeta. Branilac ovakve navode obrazlaže isticanjem da je BB, za koga se tvrdi da je oštećeni, samo jednom saslušan pred nekim državnim organom - Osnovnim javnim tužiocem u Vranju, a prilikom tog saslušanja nije navedeno iz kog ličnog dokumenta je utvrđen identitet oštećenog, a okrivljeni i branilac nikada nisu dobili pozive da prisustvuju ispitivanju ovog svedoka. Pored toga, branilac je istakao da je oštećeni jednom doveden u sud u vidno alkoholisanom stanju, pa je njegovo ispitivanje bilo nemoguće, nakon čega je sud obavešten od PU Vranje da se oštećeni nalazi na izdržavanju zatvorske kazne. Branilac ističe da je prvostepeni sud morao ispitati oštećenog neposredno na glavnom pretresu i da nisu bili ispunjeni zakonski uslovi za primenu člana 406. ZKP da se na glavnom pretresu čita zapisnik o ispitivanju svedoka. Iznetim navodima zahteva branilac okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Aleksandra (Mehmeda) Saraći, advokata Milana Alanovića se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Tačna je činjenica na koju se ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Aleksandra (Mehmeda) Saraći, da u spisima predmeta nema dokaza da je javni tužilac uputio poziv braniocu osumnjičenog da prisustvuje ispitivanju oštećenog, a što jeste zakonska obaveza javnog tužioca u smislu odredbi člana 300. stav 1. ZKP. Stoga ispitivanje oštećenog od strane javnog tužioca nije ispunilo formalne uslove zakonitosti izvođenja ove dokazne radnje. Iz tog razloga, ni upoznavanje sa sadržinom ovako sačinjenog zapisnika o ispitivanju oštećenog nije upoznavanje sa zakonitim dokazom, u smislu člana 406. stav 1. tačka 1) ZKP.

Međutim, iako je navedeni dokaz – iskaz oštećenog BB od 07.12.2015. godine dat pred OJT u Novom Sadu, nezakonit dokaz, on nije jedini dokaz na kome se zasniva presuda, budući da je sud izveo i cenio i druge dokaze i to: iskaz svedoka VV, medicinsku dokumentaciju za oštećenog - izveštaj lekara specijaliste KCV Urgentnog centra Novi Sad za oštećenog od 21.08.2015. godine, nalaz KCV Urgentnog centra od 22.04.2015. godine, nalaz i mišljenje veštaka sudske medicine dr Radenka Vukovića od 14.03.2019. godine i njegov iskaz sa glavnog pretresa, pa je očigledno da bi i bez tog dokaza bila doneta ista presuda. Dakle, kako nižestepene presude nisu zasnovane samo na iskazu oštećenog, i kako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, s obzirom na druge izvedene dokaze, očigledno da bi i bez ovog dokaza bila doneta ista presuda, to neosnovano branilac okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kao povredu postupka koja je bila od apsolutnog uticaja na zakonitost i pravilnost pravnosnažne presude.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako nije podnet u roku iz člana 485. stav 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, propisano je da zbog povreda tog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10), stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4.) učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred žalbenim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek. Ovaj rok važi i računa se isto i za branioca okrivljenog, s obzirom na odredbu člana 71. tačka 5) ZKP, kojom su prava branioca određena i ograničena sadržinom prava okrivljenog.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te činjenice da je okrivljeni AA, presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 99/22 od 23.02.2022. godine, prema povratnici iz spisa predmeta primio dana 29.03.2022. godine, pa je poslednji dan za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti bio 28.04.2022. godine (četvrtak), a da je njegov branilac, adv. Petar Horvat zahtev za zaštitu zakonitosti podneo dana 04.05.2022. godine Vrhovnom kasacionom sudu u Beogradu, dakle nakon proteka roka od 30 dana koji je propisan odredbom člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, ocenio neblagovremenim.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Aleksandra (Mehmeda) Saraći, advokata Milana Alanovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u stavu I izreke presude i zahtev odbio kao neosnovan, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Petra Horvata je odbacio na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP i odlučio kao u stavu II izreke presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                   Predsednik veća-sudija

Maša Denić,s.r.                                                                                             Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić