Apelacioni sud u Nišu je presudom Kž1 533/19 od 11.07.2019. godine, odbio kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog Šefika Sadikija i potvrdio prvostepenu presudu.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Šefika Sadikija, advokat Danilo Nikolić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači prvostepenu presudu i okrivljenom Šefiku Sadikiju za krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika utvrdi kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, a za krivično delo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika, kaznu zatvora u trajanju od 3 meseca i osudi ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 2 meseca, u koju će mu uračunati vreme provedeno u pritvoru ili da drugostepenu presudu preinači i prvostepenu presudu ukine u celini i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje i odlučivanje, sa jasnim nalozima o ispravljanju povrede zakona koja je učinjena.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Šefika Sadikija, je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti, osporavajući pravnu kvalifikaciju činjeničnog stanja iz stranih presuda, datu od strane prvostepenog suda, a potvrđenu drugostepenom presudom, iako ne numeriše, zapravo ukazuje na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP i u vezi sa tim, pre svega ističe, da dela za koja se okrivljeni goni nisu krivična dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, obzirom da izreke tih presuda, a samim tim i izreka pobijane prvostepene presude, ne sadrži konkretizaciju neovlašćene prodaje opojne droge niti blanketne norme iz kojih proizilazi da se radi o neovlašćenoj prodaji, kao i da iste ne sadrže opis vinosti u odnosu na radnju izvršenja i posledicu dela. Nadalje, branilac okrivljenog, u pogledu tih krivičnih dela ukazuje i na pogrešnu primenu zakona (član 439. tačka 2) ZKP), jer je okrivljeni oglašen krivim zbog dva krivična dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, dok je prema stavu odbrane, u konkretnom slučaju morala biti primenjena odredba člana 61. KZ i okrivljeni oglašen krivim za jedno produženo krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ. Takođe, ukazujući na istu povredu zakona, branilac u podnetom zahtevu navodi da je prvostepeni sud radnje okrivljenog opisane pod tačkom 1. izreke prvostepene presude, pogrešno kvalifikovao kao krivično delo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika, te da u tom smislu nije pravilno utvrdio da li je u odnosu na te radnje za okrivljenog povoljniji Krivični zakonik ili Zakon o oružju i municiji, a imajući u vidu vreme izvršenja krivičnog dela.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, po nalaženju ovog suda ne mogu se prihvatiti kao osnovani, a iz sledećih razloga:

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pobijanim pravnosnažnim presudama nisu učinjene povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, na koje se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog neosnovano ukazuje.

Na iste povrede, branilac okrivljenog ukazivao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a Apelacioni sud u Nišu, kao drugostepeni, je u svojoj presudi Kž1 533/19 od 11.07.2019. godine na strani 3., stav treći i četvrti i na strani 4., stav prvi, izneo jasne razloge za svoj zaključak da iz izreke prvostepene presude proizilaze sva zakonska obeležja dva krivična dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, kao i da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu člana 61. Krivičnog zakonika, kako se to neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, dok je na strani 4. u stavu drugom, izneo jasne razloge u pogledu kvalifikovanja radnji okrivljenog kao krivično delo iz člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika i primene povoljnijeg zakona na okrivljenog. Kako ove razloge i Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao jasne i dovoljne, to u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njih i upućuje, a navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu ocenjuje neosnovanim.

Ostalim navodima zahteva branilac okrivljenog ističe da su razlozi drugostepene presude, u pogledu zaključka da li se radi o jednom ili dva krivična dela iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika protivrečni, kao i da se iz obrazloženja drugostepene presude ne može utvrditi da li je u konkretnom slučaju, drugostepeni sud prvostepenu presudu potvrdio i u odnosu na krivično delo iz tačke X presude Opštinskog suda u Pragu, čime zapravo ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Takođe, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da je iz izreke prvostepene presude nemoguće utvrditi o kojoj izvršnoj stranoj presudi se u konkretnom slučaju radi, čime ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog, navodima zahteva kojima ukazuje na okolnosti koje utiču na izbor vrste i odmeravanje visine krivične sankcije okrivljenom i postizanje svrhe kažnjavanja, ukazuje na povredu člana 441. stav 1. ZKP.

Međutim, kako povrede zakona i postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) i člana 441. stav 1. ZKP, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju razloge zbog kojih je dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu, to se Vrhovni kasacioni sud u ocenu istih nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                    Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                Radmila Dragičević Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić