Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 51/2023
01.02.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Milene Rašić, predsednika veća, Dubravke Damjanović, Miroljuba Tomića, Biljane Sinanović i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Medenicom, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Bojana Milićevića, zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – advokata Marka Tomovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Čačku K br.21/21 od 11.03.2022. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.386/22 od 09.09.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 01. februara 2023. godine, jednoglasno, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Bojana Milićevića - advokata Marka Tomovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Čačku K br.21/21 od 11.03.2022. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.386/22 od 09.09.2022. godine, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se isti zahtev u ostalom delu ODBACUJE kao nedozvoljen.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Čačku K br.21/21 od 11.03.2022. godine okrivljeni Bojan Milićević oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje delo je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine. U ovu kaznu, okrivljenom je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 19.07.2020. godine do 17.08.2020. godine, shodno odredbi člana 63. KZ.
Na osnovu člana 297. stav 5. u vezi člana 86. KZ, prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije, u trajanju od tri godine, računajući od dana pravnosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere.
Okrivljeni je obavezan da sudu, na ime paušala, plati iznos od 15.000,00 dinara a na ime troškova krivičnog postupka iznos od 45.844,76 dinara, te da Višem javnom tužilaštvu u Čačku na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 130.820,60 dinara, kao i da oštećenoj AA na ime njenih troškova postupka isplati iznos od 90.750,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja.
Okrivljeni je obavezan i da plati troškove krivičnog postupka zakonskom zastupniku pokojnog oštećenog BB i oštećene VV, o čijoj visini će biti odlučeno posebnim rešenjem.
Oštećeni VV i AA, kao i zakonski zastupnik pokojnog oštećenog BB upućeni su na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.386/22 od 09.09.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Bojana Milićevića – advokata Marka Tomovića, a presuda Višeg suda u Čačku K br.21/21 od 11.03.2022. godine, potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Bojana Milićevića – advokat Marko Tomović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude u pogledu pravne ocene dela i okrivljenog oglasi krivim za krivično delo iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ i osudi ga na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine koja će izvršiti u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje, sa ili bez primene elektronskog nadzora.
Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (člana 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:
Zahtev je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.
Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog Bojana Milićevića u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se nižestepene presude zasnivaju na dokazu na kom se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati – na zapisniku o glavnom pretresu od 10.03.2022. godine o ispitivanju veštaka saobraćajne struke Dragojla Pretenjaka, u delu u kojem se veštak izjašnjavao o mogućnosti okrivljenog da uzme alkohol iz kasete vozila, obzirom da po mišljenju branioca na ove okolnosti treba ispitati veštaka za oblast trasologije, a ne veštaka saobraćajne struke.
Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovani.
Naime, nalaz i mišljenje sudskog veštaka saobraćajne struke Dragojla Pretenjaka rezultat je zakonito sprovedene dokazne radnje veštačenja, i kao takav predstavlja zakonit dokaz, obzirom da iz spisa predmeta proizilazi da je navedeno veštačenje izvršeno i nalaz i mišljenje o tehničkoj ispravnosti vozila sačinjen po naredbi Osnovnog javnog tužioca u Gornjem Milanovcu od 20.07.2020. godine. Navedeni veštak je na glavnom pretresu održanom dana 10.03.2022. godine, nakon što je upozoren na ranije položenu zakletvu, dao iskaz u vezi sa tehničkim pregledom vozila i izjasnio se o tome, a nalaz i mišljenje su dati u skladu sa pravilima struke, shodno odredbama ZKP, to su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog da ovaj iskaz predstavlja nezakonit dokaz.
Pored toga, navodima zahteva se osporava i sadržina nalaza i mišljenja navedenog veštaka i ukazuje da je veštačenje trebalo da obavi drugi veštak – za oblast trasologije, odnosno pobija se činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj presudi, a što ne može biti predmet ispitivanja povodom istaknute povrede zakona.
Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Bojana Milićevića - advokata Marka Tomovića, u ovom delu odbijen je kao neosnovan.
U ostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen.
Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu samo formalno ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenima preko branilaca, ali ne navodi konkretno u čemu se ova povreda sastoji, već s tim u vezi ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, odnosno na povredu odredaba člana 440. ZKP, isticanjem da se prema izvedenim dokazima ne može isključiti da alkoholemija koja je kod okrivljenog utvrđena potiče od konzumiranja alkohola nakon nezgode, te da prema ličnim opažanjima ispitanih svedoka okrivljeni nije odavao utisak osobe koja je pod dejstvom alkohola, a što prema stavu branioca potvrđuje odbranu okrivljenog da je alkohol konzumirao neposredno nakon nezgode.
Kako pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešna ocena dokaza, odnosno povreda odredaba člana 440. ZKP, ne predstavlja u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je zahtev u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.
Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Snežana Medenica, s.r. Milena Rašić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić