Kzz 51/2025 čl. 487 st.2 t. 2 zkp; 2.4.1.22.2.3.4

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Kzz 51/2025
23.01.2025. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bojane Paunović, predsednika veća, Dijane Janković, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića i Miroljuba Tomića, članova veća, sa savetnikom Mašom Denić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Jovice Radulovića, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu K 2393/23 od 28.10.2024. godine i Kv 2039/24 od 18.11.2024. godine, u sednici veća održanoj 23.01.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Jovice Radulovića, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu K 2393/23 od 28.10.2024. godine i Kv 2039/24 od 18.11.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu K 2393/23 od 28.10.2024. godine, prvim stavom izreke, braniocu po službenoj dužnosti okrivljenog AA, advokatu Jovici Raduloviću, određeno je da se isplati iznos od 293.625,00 dinara iz budžetskih sredstava suda, dok je drugim stavom izreke rešenja odbijena isplata braniocu po službenoj dužnosti, okrivljenog AA, advokatu Jovici Raduloviću, u delu u kojem je traženo preko dosuđenog iznosa od 293.625,00 dinara, a do traženog iznosa od 392.062,50 dinara.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu Kv 2039/24 od 18.11.2024. godine delimično je uvažena žalba branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA, advokata Jovice Radulovića i preinačeno je rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu K 2393/23 od 28.10.2024. godine, tako što je utvrđeno da visina troškova krivičnog postupka koja se ima isplatiti braniocu po službenoj dužnosti okrivljenog AA, advokatu Jovici Raduloviću, iznosi ukupno 310.500,00 dinara, a koji iznos će se braniocu po službenoj dužnosti isplatiti iz budžetskih sredstava Prvog osnovnog suda u Beogradu, dok je u preostalom delu, od dosuđenog do traženog iznosa, žalba branioca po službenoj dužnosti odbijena kao neosnovana.

Branilac okrivljenog AA, advokat Jovica Radulović podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP u vezi sa tarifnim brojem 6, tarifnim brojem 4. stav 2. i tarifnim brojem 5. stav 1. tačka 7. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev kao osnovan, da preinači pobijana rešenja u smislu navoda u zahtevu i dosudi braniocu okrivljenog i troškove na ime poverljivih razgovora sa okrivljenim u pritvoru, ostale podneske navedene u zahtevu, kao i na ime sastava žalbe na rešenje o troškovima i sastava zahteva za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni sud je u sednici veća, održanoj u smislu odredaba člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 482 stav 1. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Vrhovni javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a odredbom stava 3. istog člana propisano je da okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti isključivo preko branioca.

Odredbom člana 71. tačka 5) ZKP propisano je da branilac ima pravo da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni. To znači da su prava branioca određena i ograničena pravima koja u postupku ima okrivljeni, iz čega sledi da je branilac ovlašćen da procesne radnje, dakle i podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti kao vanrednog pravnog leka, preduzima isključivo u korist okrivljenog.

Iz navoda zahteva proizlazi da je branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podneo u svoje ime i u svoju korist, u pogledu sopstvene nagrade i troškova koje je imao kao advokat, odnosno isključivo u svoje ime i za svoj račun, na šta u smislu citiranih zakonskih odredbi nije ovlašćen, zbog čega je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti odbacio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 483. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Bojana Paunović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković