Vrhovni kasacioni sud je dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu koga nije obavestio o sednici veća, kao ni branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, pa je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je navedenim pravnosnažnim presudama na štetu okrivljenog povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer krivično delo za koje je osuđen nije krivično delo sa obrazloženjem da se u spisima predmeta ne nalaze originili falsifikovanih službenih isprava, već samo njihove neoverene fotokopije, koje nemaju karakter isprava u smislu odredaba Krivičnog zakonika i ne mogu biti predmet krivičnog dela falsifikovanja isprave, pa samim tim ni krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom. U zahtevu se ističe i to da prepis reprodukovane isprave nema dokaznu vrednost jer ne predstavlja ispravu u pravom smislu i da to može postati samo kada je overen od strane nadležnog organa i kada se na isti stavi izjava da je u svemu veran originalu što važi i za fotokopiju isprave.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su izneti navodi zahteva branioca okrivljenog neosnovani, jer su u izreci prvostepene presude naznačene sve činjenice i okolnosti iz kojih proizlaze zakonska obeležja krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 1. u vezi člana 61. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom i to da je okrivljeni kao službeno lice u službene isprave unosio neistinite podatke, a zatim ih svojim potpisom i službenim pečatom overavao tako što je u svojstvu predsednika Komisije za služenje vojnog roka u civilnoj službi Vojnog odseka Kruševac, najpre samoinicijativno i bez zasedanja navedene komisije izradio, potpisao i pečatom komisije overio rešenja Komisije za služenje vojnog roka u civilnoj službi Vojnog odseka Kruševac naznačenih brojeva, kojima se oglašavaju ništavnim prethodna važeća rešenja ove komisije, a zatim samoinicijativno, bez zasedanja i odlučivanja navedene komisije izradio, potpisao i pečatom Komisije overio rešenja iste Komisije naznačenih brojeva kojima su usvojeni zahtevi regruta za služenje vojnog roka u Specijalnoj bolnici Ribarska banja i u svim rešenjima kao izdavaoca označio Komisiju, iako je odluke donosio samostalno i samoinicijativno.

Dakle, po nalaženju ovog suda, iz navedenog činjeničnog opisa jasno proizlazi da su predmet izvršenja krivičnog dela originalne službene isprave – rešenja u koja je okrivljeni kao službeno lice unosio neistinite podatke a zatim ih svojim potpisom i službenim pečatom overavao, a ne neoverene fotokopije ovih službenih isprava, koje su isključivo korišćene prilikom izvođenja dokaza i utvrđivanja činjeničnog stanja. Pored toga, za postojanje predmetnog krivičnog dela bez značaja je to što se u spisima predmeta nalaze neoverene fotokopije, a ne originali predmetnih rešenja, jer je sud na osnovu odbrane okrivljenog kojom je potvrdio da navedene fotokopije rešenja verno odražavaju sadržaj originalnih rešenja koja su bila predmet njegovih radnji i koja su navedena u optužnom aktu i ostalih izvedenih dokaza utvrdio da se u radnjama okrivljenog stiču sva zakonska obeležja produženog krivičnog dela falsifikovanja službene isprave iz člana 357. stav 1. u vezi člana 61. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom.

Stoga su po oceni ovoga suda neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog da je pobijanim pravnosnažnim presudama na štetu okrivljenog povređen Krivični zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Pitanje dokazne vrednosti neoverenih fotokopija navedenih službenih isprava je u domenu ocene dokaza i utvrđivanja činjeničnog stanja što ne može biti predmet ispitivanja po ovom vanrednom pravnom leku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

                                                                                                                                 Bata Cvetković,s.r.