Istom presudom, okrivljeni su obavezani na plaćanje sudskog paušala u iznosu od po 5.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1004/20 od 10.02.2021. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Sadu – Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, branioca okrivljenih AA i BB i okrivljenog AA i prvostepena presuda, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

- branilac okrivljenog AA, advokat Goran Karadarević zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe, kao i da se odredi odlaganje ili prekidanje izvršenja pobijanih presuda.

- branilac okrivljenih AA i BB, advokat Svetlana Žabaljac zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) do 3) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevima našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Gorana Karadarevića je neosnovan, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, advokata Svetlane Žabaljac, je nedozvoljen.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Gorana Karadarevića se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, pri čemu su kao dokazi na kojima se prema odredbama ZKP ne mogu zasnivati pobijane presude označeni - zapisnik Granične policije, Terenske kancelarije „Istok Višegrad“, Jedinica granične policije Zvornik, BiH, broj ../19 od 10.05.2019. godine, službena beleška Granične policije, Jedinice granične policije Zvornik, BiH, broj ../19 od 06.05.2019. godine, izveštaj o policijskom opažanju i opserviranju MUP RS SUK broj .. CF broj .. od 08.05.2019. godine, izvod iz dnevnika događaja DD ../19 od 05.05.2019. godine i službena beleška PS Bajina Bašta broj ../19 od 05.05.2019. godine. Kao razlog nezakonitosti ovih dokaza branilac ističe da su pribavljeni suprotno članu 16. ZKP jer su proistekli iz operativnog rada policijskih službenika – policijskog praćenja, pri čemu su predstavnici MUP-a jedan drugog upoznavali o svojim saznanjima koje su dobijali na terenu u vezi kritičnog događaja, a za koje praćenje, prema navodima branioca, nije postojala naredba sudije za prethodni postupak.

Izložene navode zahteva ovog branioca, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Prema odredbi člana 16. stav 1. ZKP sudske odluke se ne mogu zasnivati na dokazima koji su neposredno ili posredno, sami po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom, ovim zakonikom, drugim zakonom ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, osim u postupku koji se vodi zbog pribavljanja takvih dokaza, dok je članom 84. stav 1. ZKP propisano da dokazi koji su pribavljeni protivno članu 16. stav 1. tog zakonika (nezakoniti dokazi) ne mogu biti korišćeni u krivičnom postupku.

Shodno citiranim zakonskim propisima, činjenice u krivičnom postupku se mogu dokazivati svim dokazima osim onima koji su sami po sebi ili po načinu pribavljanja u suprotnosti sa odredbom člana 16. stav 1. ZKP.

Odredbom člana 2. stav 1. tačka 26) ZKP propisano je da je „isprava“ svaki predmet ili računarski podatak koji je podoban ili određen da služi kao dokaz činjenica koje se utvrđuju u postupku (član 83. stav 1. i 2.).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, akti čiju zakonitost branilac osporava, a koji su kao dokaz izvedeni na glavnom pretresu i iz kojih je sud utvrdio samo objektivne činjenice vezano za kretanje saobraćaja na predmetnom graničnom prelazu i sadrže opise preduzetih zakonitih radnji policijskih službenika do kojih su došli operativnim radom – opservacijom, a sve u cilju otkrivanja i hvatanja izvršioca krivičnog dela, ne mogu se smatrati nezakonitim dokazima.

Ovo stoga što su policijski službenici u konkretnom slučaju zakonito preduzimali radnje u skladu sa odredbama člana 286. stav 1. i 2. ZKP, koje omogućavaju ovlašćenim policijskim službenicima da radi otkrivanja krivičnih dela i njihovih učinilaca, bez bilo čijeg posebnog naloga, preduzimaju potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, odnosno da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su u konkretnom slučaju policijski službenici prilikom obavljanja policijskih poslova primenili policijske mere i radnje - policijsko opažanje i opserviranje, a koje opserviranje se vrši na javnim i drugim za pristup dostupnim mestima, bez zadiranja u pravo na privatnost bilo kog lica, na šta su ovlašćeni shodno članu 47. stav 2. tačka 3. i člana 50. stav 2. Zakona o policiji. Službene beleške, sačinjene kao informacija o preduzetim radnjama, ne sadrže obaveštenja koja bi ih u smislu člana 237. stav 1. i 2. ZKP činile nezakonitim dokazima.

Imajući u vidu da iz spisa predmeta proizilazi da su predmetni akti sačinjeni od strane policijskih službenika Granične policije BiH i MUP-a Republike Srbije, u okviru njihovih zakonskih ovlašćenja, da njihova verodostojnost nije osporena i isti predstavljaju isprave, koje su u smislu člana 2. stav 1. tačka 26) ZKP podobne da se koriste u krivičnom postupku, to navedeni dokazi, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, predstavljaju zakonite dokaze.

Pored toga, na istu povredu zakona ovaj branilac ukazivao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a žalbeni sud je ove navode ocenio neosnovanim i u obrazloženju svoje presude na strani 8., u stavu prvom, drugom, trećem, četvrtom i petom, o tome dao jasne i dovoljne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u potpunosti prihvata kao pravilne i na iste, shodno članu 491. stav 2. ZKP, upućuje.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA, advokat Goran Karadarević u zahtevu za zaštitu zakonitosti suštinski ističe da delo za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen pravnosnažnom presudom nije krivično delo, sa obrazloženjem da u konkretnom slučaju nije nastupila posledica krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika, koja se ogleda u pribavljanju koristi drugom fizičkom licu. Na tu činjenicu po stavu branioca ukazuje rešenje Osnovnog suda u Bjeljini kojim je VV, vlasnik predmetnih drvocepača, oslobođen odgovornosti za prekršaj čime je izostala posledica krivičnog dela.

Iznete navode zahteva branioca okrivljenog AA, advokata Gorana Karadarevića Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika, propisano je da će se službeno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granica svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakvu korist, drugom nanese kakvu štetu ili teže povredi prava drugog, kazniti zatvorom od 6 meseci do 5 godina.

Članom 34. stav 1. Krivičnog zakonika, propisano je da ko drugog sa umišljajem podstrekne da izvrši krivično delo, kazniće se kaznom propisanom za to krivično delo.

Prema izreci pravnosnažne presude Višeg suda u Novom Sadu - Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K Po4 3/20 od 24.09.2020. godine, okrivljeni AA je kritičnom prilikom, na način opisan u izreci te presude, podstrekao okrivljenog BB, koji je u svojstvu službenog lica obavljao poslove graničnog policajca na graničnom prelazu ..., da na navedenom graničnom prelazu iskorišćavanjem svog službenog položaja i prekoračenjem svojih službenih ovlašćenja, iako je znao da je navedeni granični prelaz rezervisan isključivo za putnički saobraćaj, propusti teretno motorno vozilo, nad kojim nije izvršen unutrašnji i spoljni pregled vozila i tereta u skladu sa članom 37. Zakona o graničnoj kontroli, čime je drugom licu pribavio korist koja se ogleda u tome što mu je omogućeno da preko državne granice, na graničnom prelazu rezervisanom isključivo za putnički saobraćaj, preveze teretno motorno vozilo u kojem su bila utovarena dva nova drvocepača na električni pogon bez propratne dokumentacije, pri čemu je bio sposoban da shvati značaj svojih dela i upravlja svojim postupcima i hteo je izvršenje istog, iako je bio svestan zabranjenosti svog dela.

Prema tome korist pribavljena vlasniku drvocepača VV, protivpravnim radnjama okrivljenih, ogleda se u omogućavanju prelaska graničnog prelaska iz Srbije i prenosu novih drvocepača bez propratne dokumentacije, u odnosu na koje činjenice odluka Osnovnog suda u Bjeljini nema nikakvog uticaja.

Stoga su, po nalaženju ovog suda, nasuprot navodima zahteva, u činjeničnom opisu radnje izvršenja okrivljenog AA datom u izreci prvostepene presude označena sva zakonska obeležja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u podstrekavanju iz člana 359. stav 1. u vezi člana 34. Krivičnog zakonika, pa su ocenjeni kao neosnovani navodi zahteva branioca da delo za koje je ovaj okrivljeni optužen i oglašen krivim pravnosnažnom presudom nije krivično delo i da je pobijanim ravnosnažnim presudama na štetu okrivljenog AA povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljenog AA, advokat Goran Karadarević ostalim navodima zahteva kojima ceni izvedene dokaze i iznosi svoje činjenične zaključke vezano za postojanje posledice krivičnog dela i krivice okrivljenog, osporava ocenu izvedenih dokaza i takvom ocenom utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi, odnosno ukazuje na povredu člana 440. ZKP, koja u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca, zbog čega se Vrhovni kasacioni sud u ocenu istih, nije upuštao.

Nadalje, ovaj branilac, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2), ali ne konkretizuje na koji način je ova povreda učinjena, pa kako Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje samo u smislu člana 489. stav 1. ZKP, to se ovaj sud u razmatranje i ocenu ove povrede nije upuštao.

Branilac okrivljenih AA i BB, advokat Svetlana Žabaljac u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog njegovog podnošenja samo formalno označava povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca. Međutim, navedene povrede obrazlaže navodima kojima osporava činjenična utvrđenja suda u pogledu postojanja posledice predmetnog krivičnog dela i krivice okrivljenih, paušalno pri tome navodeći da je došlo do pogrešne primene zakona i polemišući sa ocenom izvedenih dokaza iznošenjem sopstvenog činjeničnog stava koje je dokaze sud trebalo da pribavi i izvede u dokaznom postupku, na koji način ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (član 440. ZKP). U vezi sa navedenim ovaj branilac nadalje osporava razloge nižestepenih presuda, ističući da su nejasni i protivrečni, što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako član 485. stav 4. ZKP propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, ne propisuje mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i povrede iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenih, advokata Svetlane Žabaljac, u odnosu na istaknute povrede, ocenio kao nedozvoljen.

Nadalje, ovaj branilac kao razlog podnošenja zahteva ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, zbog kojih povreda postupka i zakona je podnošenje zahteva dozvoljeno, shodno članu 485. stav 4. ZKP, ali ne konkretizuje u čemu se one sastoje odnosno ne obrazlaže na koji način su istaknute povrede učinjene, dok u pogledu povrede člana 441. ZKP, koju takođe ističe kao razlog podnošenja zahteva, a u pogledu koje odredbe je podnošenje zahteva zakonom dozvoljeno samo u slučaju povrede iz stava 3. i 4. tog člana, branilac ne opredeljuje konkretan stav.

Kako se po oceni Vrhovnog kasacionog suda, odluka protiv koje je podnet zahtev ili postupak koji joj je prethodio mogu saglasno članu 489. stav 1. ZKP ispitati samo u okviru razloga (član 485. stav 1), dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu, to sud odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti ukoliko istaknuta povreda zakona nije konkretizovana odnosno opredeljena i obrazložena, nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ocenjuje o kojoj povredi zakona se radi i u čemu se ista sastoji, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud ocenio da je podneti zahtev branioca okrivljenih, advokata Svetlane Žabaljac u odnosu na navedene povrede zakona, bez sadržaja, shodno članu 484. ZKP.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Gorana Karadarevića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP zahtev ovog branioca odbio kao neosnovan, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, advokata Svetlane Žabaljac odbacio na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 484. ZKP i doneo odluku kao u stavu prvom i drugom izreke ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Dragomir Milojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić