Viši sud u Jagodini, presudom Kž1-407/14 od 27.02.2015. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu branilaca okrivljenog S.J., adv. D.P. i presudu Osnovnog suda u Jagodini 4K. br. 92/13 od 04.12.2013. godine potvrdio.

Branilac okrivljenog S.J., adv. D.P., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv presude Višeg suda u Jagodini Kž1-407/14 od 27.02.2015. godine, zbog povrede zakona – član 485. stav 1. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i donese presudu kojom će preinačiti navedenu presudu Višeg suda u Jagodini donetu po redovnom pravnom leku i osloboditi okrivljenog S.J., a iz ovako datih razloga za podnošenje zahteva i predloga u pogledu odluke nadležnog suda o istom, proizilazi da se zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog odnosi i na prvostepenu presudu osnovnog suda u Jagodini 4K. br. 92/13 od 04.12.2013. godine.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. S.J., adv. D.P., je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanom drugostepenom presudom učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, po pitanju da li je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, jer je okrivljeni oglašen krivim za krivično delo krađe, a u optužnom predlogu javnog tužioca od 23.04.2013. godine, opisana je životna situacija koja je u članu 156. Zakona o energetici predviđena kao samovlasno pribavljanje prava, pa delo koje je okrivljeni izvršio eventualno može biti krivično delo samovlašće iz člana 330. stav 1. KZ.

Izloženi navodi zahteva, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani. Ovo iz razloga što iz činjeničnog opisa dela u izreci prvostepene presude, saglasnog opisu u optužnom aktu, izmenjenom podneskom od 23.04.2013. godine, proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim, kako objektivna obeležja koja se odnose na radnju izvršenja dela – oduzimanje tuđe pokretne stvari (elektirične energije), na način što je okrivljeni, nakon brisanja iz evidencije kupaca i demontiranja njegovog priključka na niskonaponsku mrežu, bez odobrenja ED Jagodina izvršio priključenje svog objekta na niskonaponsku mrežu spajanjem provodnika svog kućnog priključka sa provodnicima niskonaponske mreže i neovlašćeno, u označenom periodu, bez evidentiranja potrošnje koristio električnu energiju za svoje potrebe, čija je vrednost 69.804,00 dinara, tako i subjektivna obeležja dela koja se tiču svesti okrivljenog o delu i zabranjenosti istog i namere okrivljenog da prisvajanjem tuđe pokretne stvari pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist.

Nalazeći, iz izetih razloga, da pobijanim pravosnažnim presudama nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na koju se, neosnovano, ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okr. S.J., Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu čl. 490. i 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar                                                                                         Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                           Janko Lazarević,s.r.