Presudom Višeg suda u Vranju Kž1 211/20 od 19.01.2021. godine delimičnim usvajanjem žalbe okrivljenog AA, njegovog branioca Novice Zdrakovića, branioca okrivljenog VV, advokata Dejana Atanasovića i branilaca okrivljenog BB, advokata Ivane Stanković i Zijadina Azemija, preinačena je presuda Osnovnog suda u Vranju K 45/14 od 02.03.2020. godine, samo u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Viši sud u Vranju primenom člana 56. stav 3. i 57. stav 1. tačka 6) KZ i člana 45. stav 3. KZ:

- okrivljenom VV za krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od dva meseca, a za krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, kaznu zatvora u trajanju od tri meseca i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od četiri meseca;

- okrivljenom BB za krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od dva meseca, a za krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, kaznu zatvora u trajanju od tri meseca i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od četiri meseca;

- okrivljenom AA za krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od dva meseca, a za dva krivična dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ kazne zatvora u trajanju od po tri meseca i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od šest meseci.

Izrečene jedinstvene kazne zatvora okrivljeni VV, BB i AA izdržavaće tako što ne smeju napuštati prostorije u kojima stanuju, čije adrese su navedene u izreci presude, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija s tim da je određeno da ukoliko okrivljeni ponaosob, jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova, samovoljno napuste prostorije u kojima stanuju, sud će odrediti da ostatak kazni izdržavaju u zavodu za izvršenje krivičnih sankcija.

U ostalom delu žalbe okrivljenih AA, njegovog branioca advokata Novice Zdravkovića, branioca okrivljenog VV, advokata Dejana Atanasovića i branilaca okrivljenog BB, advokata Ivane Stanković i advokata Zijadina Azemija, odbijene su kao neosnovane, a prvostepena presuda, u nepreinačenom delu potvrđena, dok su žalbe Osnovnog javnog tužioca u Vranju i okrivljenog GG, u celosti odbijene kao neosnovane.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

- branilac okrivljenog AA, advokat Novica Zdravković, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i stav 2. tačka 1) ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP i povrede zakona iz člana 74. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači u celini pobijane presude tako što će prema okrivljenom AA, na osnovu člana 422. tačka 2) ZKP odbiti optužbu ili ga na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP osloboditi od optužbe ili ukine u celini pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu;

- branilac okrivljenog BB, advokat Ivana Stanković, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) u vezi člana 14 KZ i člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine u celini pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu ili preinači u celini pobijane presude tako što će prema okrivljenom BB odbiti optužbu za krivično delo iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ i osloboditi ga od optužbe za krivično delo iz člana 121. stav 1. KZ;

- branilac okrivljenog BB, advokat Zijadin Azemi, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 8) i stav 2. tačka 1) ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preniači u celini pobijane presude tako što će prema okrivljenom BB odbiti optužbu;

- branilac okrivljenog VV, advokat Dejan Atanasović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, bez predloga.

Vrhovni kasacioni sud je primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA, BB i VV kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP isticanjem da je pobijanim presudama povređeno načelo ne bis in idem.

Branioci okrivljenih u zahtevima navode da je u konkretnom slučaju reč o pravnosnažno presuđenoj stvari budući da je protiv okrivljenih AA, BB, VV, GG i DD pred Prekršajnim sudom u Vranju vođen prekršajni postupak Pr 5216/12, zbog prekršaja iz člana 6. stav 4. Zakona o javnom redu i miru, koji je obustavljen rešenjem tog suda od 31.10.2014. godine zbog nastupanja apsolutne zastarelosti za vođenje prekršajnog postupka. Prekršaj iz člana 6. stav 4. Zakona o javnom redu i miru i krivična dela za koje su okrivljeni AA, BB i VV pravnosnažno osuđeni pobijanim presudama, prema navodima zahteva, izvršeni su u isto vreme i na istom mestu, od strane istih okrivljenih pri čemu postoji podudarnost radnji izvršenja pa i nastupelih posledica. Shodno navedenom, branioci ističu da predmetni prekršaj i krivična dela za koja su okrivljeni pravnosnažno osuđeni pobijanim presudama, činjenično predstavljaju jedan isti događaj, pa su shodno odredbama člana 34. stav 4. Ustava Republike Srbije i člana 4. Protokola 7. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, nižestepeni sudovi bili dužni da odbiju optužbu prema okrivljenima.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovani su iz sledećih razloga:

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji, ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili je gonjenje isključeno usled amnestije ili pomilovanja ili je stvar već pravnosnažno presuđena ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje.

Ustav Republike Srbije u članu 34. stav 4. garantuje pravnu sigurnost u kaznenom pravu, odredbom da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen, ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen, a kojim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo. Navedeni princip sadržan je i u odredbi člana 4. stav 1. ZKP kojom je propisano da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena, ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Iz spisa predmeta proizlazi da je pred Prekršajnim sudom u Vranju vođen prekršajni postupak Pr 5216/12, koji je pokrenut zahtevom za pokretanje prekršajnog postupka PU Vranje broj 1-407-00226/12 od 30.09.2012. godine, protiv okrivljenih AA, BB, VV, GG i DD, zbog postojanja osnovane sumnje „da su dana ...2012. godine, oko 23,20 časova, u Vranju, u ulici ..., u hodniku hotela „...“, narušili javni red i mir na taj način što je došlo do verbalne rasprave između DD, ĐĐ i EE koji su bili na svadbenom veselju kod ŽŽ sa jedne strane, i EE i VV sa druge strane, kojom prilikom DD udara otvorenom šakom GG, uzima stakleni predmet sa vodom i baca ga u pravcu stola gde su sedeli GG, BB, VV i AA sa suprugama i tada dolazi do fizičkog obračuna – tuče, i ovakvim svojim ponašanjem izazvali su uznemirenje, negodovanje i nespokojstvo prisutnih građana, zbog prekršaja iz člana 6. stav 4. Zakona o javnom redu i miru“.

Rešenjem Prekršajnog suda u Vranju Pr 5216/12 od 08.02.2013. godine prekinut je prekršajni postupak Pr 5216/12 jer je za isto delo protiv okrivljenih AA, BB, VV, GG i DD pokrenut krivični postupak.

Prekršajni sud u Vranju je rešenjem Pr 5216/12 od 31.10.2014. godine obustavio prekršajni postupak protiv navedenih okrivljenih, zbog nastupanja apsolutne zastarelosti.

Iz spisa predmeta se utvrđuje da su pobijanom presudom Osnovnog suda u Vranju K 45/14 od 02.03.2020. godine, okrivljeni AA, BB, VV i GG, krivična dela za koja su pravnosnažno osuđeni izvršili „dana ...2012. godine, pre ponoći, u Vranju, u stanju uračunljivosti, svesni svojih dela čije su izvršenje hteli, u holu hotela „...“, na svadbenom veselju u prisustvu većeg broja gostiju“ čija imena su navedena u izreci, „izazivanjem tuče i vršenjem nasilja teže remetili javni red i mir, tako što su nakon verbalne rasprave u sali hotela u kojoj je okrivljeni VV vređao oštećenu – okrivljenu ZZ nazivajući je kurvom, nakon što je opalio šamar oštećenoj – okrivljenoj ĐĐ, koja mu je prišla da smiri situaciju i govorio oštećenom – okrivljenom EE „... ću da ti vratim upaljač“, kada su oštećeni – okrivljeni EE, ZZ, ĐĐ i DD napuštali hotel „...“, u holu hotela okrivljeni AA i GG fizički napali okrivljenog – oštećenog DD i udarali ga više puta rukama i nogama svuda po telu i glavi, a pridružili su im se okrivljeni BB, VV i II, kojom prilikom su oštećenom DD naneli laku telesnu povredu“ koja je opisana u izreci presude, „iako su bili svesni da navedenim radnjama drugom mogu naneti laku telesnu povredu ali su olako držali da do toga neće doći, a kada se oštećena ĐĐ umešala da zaštiti oštećenog DD, okrivljeni AA udario je pesnicom u predelu nosa i lica i naneo joj tešku telesnu povredu nosa u vidu preloma nosnih kostiju i naprsnuća nosne pregrade u krvne podlive mekotkivnih struktura, oštećeni EE kada je hteo da zaštiti oštećenu ĐĐ i DD, okrivljeni VV je napao oštećenog EE, povukao ga je, uhvatio u predelu grudi i oborio ga na podnožju stepeništa, zatim ga nogom na kojoj je imao cipelu šutirao u predelu glave, nakon što je oštećeni EE ustao i pošao prema oštećenoj ĐĐ i DD, okrivljeni AA ga je napao, povukao ga s leđa, prebacio mu ruku preko ramena, oborio na pod i zadao mu više udaraca nogom na kojoj je imao cipele u predelu glave i tela, a okrivljeni BB ga je nagazio na glavu i držao u tom položaju, a zatim su sva trojica nastavila da ga udaraju, na koji način su mu naneli telesne povrede u vidu preloma obe donjovilične grane sa mimoilaženjem prelomljenih okrajaka, prelom nosnih kostiju, preloma zadnjih okrajaka VIII i IX levog rebra, krvnih podliva kože kapaka levog oka i sluzokože gornje usne te oguljotine kože čeonog i obrvnog predela levo i korena nosa sa desne strane, koje sve povrede svojim zbirnim dejstvom čine tešku telesnu povredu“.

Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP na štetu okrivljenih obzirom da je prekršajni postupak koji je vođen protiv okrivljenih prekinut zbog pokretanja krivičnog postupka.

Prekršajni sud u Vranju je rešenjem Pr 5216/12 od 08.02.2013. godine prekinuo vođenje prekršajnog postupka protiv okrivljenih, upravo zbog toga što je protiv okrivljenih pokrenut krivični postupak. Kod takvog stanja stvari, prekršajni postupak se nastavlja kada prestanu smetnje koje su izazvale prekid, odnosno po pravnosnažnom okončanju krivičnog postupka. Međutim, prekršajni postupak u konkretnom slučaju nije nastavljen, već je po sili zakona, usled nastupanja apsolutne zastarelosti obustavljen rešenjem Pr 5216/12 od 31.10.2014. godine, pa po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju pobijanim presudama nije povređeno načelo ne bis in idem.

Branilac okrivljenog VV, advokat Dejan Atanasović, ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP u zahtevu navodi da je protiv okrivljenih AA i VV, zbog istog događaja, pored prekršajnog postupka, vođen i krivični postupak. Prema navodima zahteva, protiv okrivljenih AA i VV pred Osnovnim sudom u Vranju vođen je krivični postupak K 313/17 u kom su presudom od 26.09.2017. godine, pravnosnažno oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. KZ prema oštećenoj ZZ i članovima njene porodice.

Krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ čini onaj ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica. Stavom 3. istog člana, propisan je kvalifikovan oblik, koji će postojati ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno, između ostalog, prema licu koje obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja u vezi sa poslovima koje obavlja.

Iz spisa predmeta proizlazi da su presudom Osnovnog suda u Vranju K 313/17 od 26.09.2017. godine, na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP, okrivljeni AA i VV oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 33. KZ i to tako što su „dana ...2012. godine, oko 22 časa, u Vranju, u restoranu hotela „...“, na svadbenom veselju u prisustvu većeg broja gostiju, ugrozili sigurnost ZZ, ... „...“, koja obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja, pretnjama da će napasti na život i telo oštećene kao slobodnog novinara istražitelja i članova njene porodice, a sve u vezi sa novinarskom profesijom koju oštećena kao tužilac obavlja tako što su počeli prvo vulgarno da vređaju i ozbiljnim pretnjama ugrožavaju“ njenu sigurnost „glasno komentarišući i obraćajući joj se rečima „Šta ova kurva sa pederske televizije misli da je šerif u gradu?“, „Ti ovde možeš da snimaš samo porniće“ i „Ovde ti nije Lazarevac, ... (načelnik SUP ...) nije ..., videćeš ti...!, trudeći se da ona to dobro čuje, a sve aludirajući na njeno pisanje o nepravilnostima u radu SUP ..., a zatim i njene sestre ĐĐ, navodeći joj „šta ti hoćeš, šetaj kurvešijo!, nakon čega su i fizički napali oštećenu kao tužioca i članove njene porodice i u cilju ostvarivanja upućenih pretnji izazvali GG, BB, JJ i II.....“.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju, ne radi se pravnosnažno presuđenoj stvari iako su krivični postupci pred Osnovnim sudom u Vranju K 313/17 i K 45/14 vođeni povodom događaja koji su odigrao u istom vremenskom i prostornom okviru. Ovo iz razloga što činjenični opis krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 33. KZ, ne sadrži činjenice i radnje okrivljenih iz činjeničnog opisa krivičnih dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ i krivičnih dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, za koja su okrivljeni AA i VV pravnosnažno osuđeni. Pri tome, iz izreke pobijane presude jasno proizlazi da su krivična dela iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ i člana 121. stav 1. KZ izvršena nakon što je okrivljeni VV oštećenu ZZ verbalno vređao, dakle nakon izvršenja dela za koje su okrivljeni oslobođeni od optužbe. Prema tome, kako u činjeničnom opisu navedenih krivičnih dela postoje jasna odstupanja u pogledu bitnih obeležja dela to se po stavu Vrhovnog kasacionog suda ne može raditi o presuđenoj stvari odnosno bitnoj povredi odredbi člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP na štetu okrivljenih AA i VV.

Iz svih iznetih razloga, navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenio je kao neosnovane.

Branilac okrivljenog BB, advokat Zijadin Azemi, u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP isticanjem da su radnje okrivljenog BB pogrešno pravno kvalifikovane kao krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2 u vezi stava 1. KZ. Iz izreke pobijane prvostepene presude, prema navodima zahteva, proizlazi da okrivljeni BB nije nanosio udarce oštećenom DD, već se samo „pridružio“ saokrivljenima i pri tom nikom nije naneo laku telesnu povredu, pa u njegovim radnjama, prema mišljenju branioca, nema elemenata krivičnog dela iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je pravnosnažno osuđen, već je eventualno reč o osnovnom obliku navedenog krivičnog dela iz člana 344. stav 1. KZ.

Iznete navode branioca okrivljenog BB, advokata Zijadina Azemija, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ čini onaj ko grubim vređanjem ili zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tuče ili drskim ili bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožava spokojstvo građana ili teže remeti javni red i mir. Stavom 2. istog člana, propisan je kvalifikovan oblik, koji će postojati ako je delo iz stava 1. izvršeno u grupi ili je pri izvršenju dela nekom licu nanesena laka telesna povreda ili je došlo do teškog poniženja građana.

Iz činjeničnog opisa krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ opisanog u stavu I izreke prvostepene presude i na strani 8 i 9 obrazloženja ove odluke, proizlazi da su okrivljeni, među kojima i okrivljeni BB, na svadbenom veselju u hotelu, u prisustvu većeg broja lica, između ostalog, izazvali tuču i vršili nasilje prema drugima, među kojima i prema oštećenom DD, koji je kritičnom prilikom zadobio laku telesnu povredu, na koji način su značajnije ugrozili spokojstvo građana.

Iz zakonskog opisa bića navedenog krivičnog dela nasiličničko ponašanje iz člana 344. KZ proizlazi da njegov kvalifikovani oblik, iz stava 2. postoji, između ostalog, kada je pri izvršenju osnovnog oblik dela iz stava 1. nekom licu nanesena laka telesna povreda.

U konkretnom slučaju, oštećenom DD laka telesna povreda naneta je za vreme vršenja nasilničkog ponašanja u kom je učestvovao okrivljeni BB, pa stoga branilac okrivljenog BB neosnovano ističe da se u njegovim radanjama stiču elementi osnovnog oblika krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se u radnjama okrivljenog BB opisanim u stavu I izreke prvostepene presude, stiču zakonska obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, zbog čega su neosnovani navodi iz zahteva za zaštitu zakonitosti njegovog branioca, advokata Zijadina Azemija, da je pobijanim presudama na štetu okrivljenog učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Branilac okrivljenog VV, Dejan Atanasović u podnetom zahtevu ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP navodima da je drugostepeni sud prekoračio optužbu. Prema navodima zahteva, u izreci presude drugostepenog suda, navodi se da je okrivljeni VV izvršio „krivična dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ i jedno krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ“ iako mu je optužnim predlogom stavljeno na teret izvršenje jednog krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ i jednog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode ocenjuje kao neosnovane jer prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa radnje izvršenja okrivljenog, koje su opisane u optužnom aktu, dodavanjem više kriminalnih aktivnosti, odnosno dodavanjem veće kriminalne volje okrivljenog, što u konkretnoj situaciji, nije slučaj.

U konkretnom slučaju, pobijanom presudom drugostepenog suda, prvostepena presuda je preinačena samo u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je primenom odredbi člana 56. stav 3, 57. stav 1. tačka 6) i člana 45. stav 3. KZ, drugostepeni sud, između ostalog, okrivljenom VV za „krivična dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom“, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od dva meseca, „a zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, za koje je takođe oglašen krivim prvostepenom presudom“, kaznu zatvora u trajanju od tri meseca pa ga je na osnovu člana 60. stav 2. tačka 2) KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od četiri meseca, koja će se izvršiti na način određen u izreci presude.

Na navedeni način, okrivljenom VV, nije povećana ni kriminalna aktivnost niti kriminalna volja, pa samim tim njegov položaj nije otežan ni u pogledu pravne kvalifikacije dela niti krivične sankcije. Okolnost da se u drugostepenoj presudi pre prethodnog utvrđivanja pojedinačnih kazni zatvora za krivična dela za koja je okrivljeni VV oglašen krivim, umesto u jednini, u množini navodi „krivična dela“, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ne predstvalja prekoračenje optužbe već očiglednu grešku u pisanju presude u smislu člana 431. ZKP, koju predsednik veća može ispraviti na zahtev stranke ili po službenoj dužnosti.

Iz navedenih razloga, suprotni navodi zahteva za zaštitu branioca okrivljenog VV, advokata Dejana Atanasovića, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, ocenjeni su kao neosnovani.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, zahtevi sa zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih u preostalim delovima podneti su zbog razloga koji ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge zbog kojih je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenima preko branilaca i/ili nemaju propisan sadržaj.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. istog člana propisani su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4.) koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i postupku pred apelacionim (drugostepenim) sudom.

Branilac okrivljenog AA, advokat Novica Zdravković u podnetom zahtevu, iako kao razlog podnošenja istog označava povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, ne ukazuje na neku od procesnih situacija propisanih odredbom člana 37. stav 1. ZKP, koje predstavljaju zakonom predviđene razloge za obavezno izuzeće sudije u određenom predmetu, već ističe postojanje okolnosti koje, po mišljenju odbrane, izazivaju sumnju u nepristrasnost više sudija drugostepenog suda, shodno članu 37. stav 2. ZKP. U istom zahtevu, branilac opredeljuje povredu zakona iz člana 74. ZKP međutim, istu obrazlaže povredama zakona iz člana 68. stav 1. tačka 3) i 4) i člana 72. stav 2. tačka 3).

U istom zahtevu, branilac okrivljenog AA, kao razlog podnošenja zahteva navodi povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP. Međutim, navedenu povredu zakona obrazlaže navodima da nije jasno na osnovu kojih dokaza je sud utvrdio da je okrivljeni AA izvršio krivična dela za koja je pravnosnažno osuđen, dovodi u pitanje mehanizam nastanka povreda koje je kritičnom prilikom zadobio oštećeni EE, ističe da se na video zapisima reprodukovanim na glavnom pretresu ne vide radnje za koje su okrivljeni osuđeni i da oštećena ĐĐ nije zadobila tešku telesnu povredu, već navodi da je njena povreda nosa „izmišljena“ i potkrepljena lažnim medicinskim izveštajima.

Branilac okrivljenog BB, advokat Ivana Stanković, kao razlog podnošenja zahteva opredeljuje povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) KZ u vezi člana 14) KZ. Međutim, u zahtevu osporava uzročno-posledičnu vezu između povreda koje je zadobio oštećeni EE i radnji koje su stavljene na teret okrivljenom BB i dovodi u pitanje njegovu krivicu za krivično delo iz člana 121. stav 1. KZ koje je izvršeno na štetu EE. Uzročno-posledičnu vezu između povreda koje su nanete oštećenom DD i oštećenom EE i radnje za koje je osuđen okrivljeni VV, „zbog povrede zakona“ u podnetom zahtevu, dovodi u pitanje i branilac okrivljenog VV, advokat Dejan Atanasović.

Osporavajući na iznet način ocenu dokaza nižestepenih sudova i činjenično stanje utvrđeno pobijanim pravnosnažnim presudama, branioci okrivljenih AA, BB i VV, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ukazuju na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Iz zahteva branioca okrivljenog BB, advokata Ivane Stanković, u delu u kom kao razlog podnošenja zahteva navodi povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, i sadržaja zahteva branioca okrivljenog VV, advokata Dejana Atanasovića, proizlazi da branioci smatraju da je iz izreke pobijane presude nejasno da li su okrivljeni izvršili krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ ili krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. KZ, odnosno da li je delo izvršeno sa umišljajem ili svesnim nehatom, u saizvršilaštvu, u grupi ili pojedinačno. Takođe, branilac okrivljenog BB, advokat Zijadin Azemi, u zahtevu navodi da u izreci prvostepene presude nije opredeljeno koji od okrivljenih i kojom radnjom je oštećenom EE naneo tešku telesnu povredu.

Iznetim navodima, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, branioci okrivljenog BB i branilac okrivljenog VV, ukazuju da je izreka pobijane presude nerazumljiva odnosno na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Navedene povrede zakona iz člana 37. stav 2. ZKP, člana 68. stav 1. tačka 3) i 4), člana 72. stav 2. tačka 3), člana 440. ZKP, bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP kao i povrede zakona iz člana 451., 459. i 460. ZKP, koje u zahtevu navodi branilac okrivljenog VV, advokat Dejan Atanasović, nisu razlozi propisani odredbom člana 485. stav 4. ZKP, zbog kojih je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenima preko branilaca, iz kog razloga su, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, zahtevi branilaca okrivljenih u tim delovima nedozvoljeni.

Branilac okrivljenog BB, advokat Zijadin Azemi, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti opredeljuje ali ne obrazlaže bitnu povredu odredaba postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, kao i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koje u zahtevu numeriše ali takođe ne obrazlaže branilac okrivljenog AA, advokat Novica Zdravković.

U navedenim delovima zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih BB i AA, nemaju propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže navođenje konkretnog razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podrazumeva opredeljivanje povrede zbog koje se zahtev podnosi i obrazloženje u čemu se ona konkretno sastoji.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) i tačka 3) ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                         Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić