.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 515/2017
01.06.2017. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Dragana Aćimovića, Radoslava Petrovića i Milunke Cvetković, članova veća, sa savetnikom Marinom Radosavljević, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA, zbog produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti okrivljene AA i branioca okrivljene AA, advokata Miroslava Đerkovića, podnetim protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu K 331/12 od 18.10.2016. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 95/17 od 08.02.2017. godine, u sednici veća održanoj 01.06.2017. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJU SE kao nedozvoljeni zahtevi za zaštitu zakonitosti okrivljene AA i branioca okrivljene AA, advokata Miroslava Đerkovića, podneti protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu K 331/12 od 18.10.2016. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 95/17 od 08.02.2017. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Novom Sadu K 331/12 od 18.10.2016. godine, okrivljena AA, oglašena je krivom zbog izvršenja produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, za koje je osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine. Oštećenoj „BB“ u ..., dosuđen je imovinskopravni zahtev u iznosu od 2.190.436,47 dinara, a okrivljena je obavezana da oštećenoj isplati označeni novčani iznos, u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti navedene presude, dok je u preostalom delu imovinskopravnog zahteva, oštećena upućena na parnicu. Istom presudom, okrivljenoj je izrečena mera bezbednosti zabrana vršenja svih dužnosti vezanih za raspolaganje, korišćenje, upravljanje ili rukovanje tuđom imovinom ili za čuvanje te imovine u trajanju od 2 (dve) godine, računajući od dana pravnosnažnosti navedene presude, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere. Okrivljena je obavezana da na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 274.138,00 dinara na ime troškova veštačenja i troškova odbrane po službenoj dužnosti, kao i sudski paušal u iznosu od 2.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti navedene presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 95/17 od 08.02.2017. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA, a presuda Višeg suda u Novom Sadu K 331/12 od 18.10.2016. godine je potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:
-okrivljena AA, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude i oslobodi je od optužbe, ili je osudi na blažu kaznu, odnosno ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje;
-branilac po službenoj dužnosti, okrivljene AA, advokat Miroslav Đerković, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude i okrivljenu oslobodi od optužbe ili joj izrekne blažu krivičnu sankciju, ili ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. ZKP, održao sednicu veća u kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtevi za zaštitu zakonitosti su nedozvoljeni.
Odredbom člana 482. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku je propisano da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.
Odredbom člana 483. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku je propisano da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, dok je u stavu 3. istog člana predviđeno da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.
Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi jasno proizilazi da je okrivljeni ovlašćen da podnese ovaj vanredni pravni lek, ali da to može učiniti isključivo preko branioca.
Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je u konkretnom slučaju okrivljena lično podnela zahtev za zaštitu zakonitosti, na šta po zakonu nije ovlašćena, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljene AA, nedozvoljen.
Nadalje, odredbom člana 74. Zakonika o krivičnom postupku je određeno i taksativno nabrojano devet procesnih situacija u kojima okrivljeni mora imati branioca i do kada. U konkretnom slučaju, okrivljena AA je imala branioca po službenoj dužnosti shodno članu 76. u vezi sa članom 74. stav 1. tačka 2) ZKP, jer se krivični postupak vodio zbog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od 2 do 12 godina, pa u smislu navedene zakonske odredbe, u takvom postupku obavezna odbrana traje do pravnosnažnog okončanja postupka.
Kako je u konkretnom slučaju krivični postupak prema okrivljenoj AA pravnosnažno okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 95/17 od 08.02.2017. godine, a zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac advokat Miroslav Đerković, koji joj je tokom postupka postavljen po službenoj dužnosti, to ovaj branilac iz iznetih razloga, a imajući u vidu citirane zakonske odredbe, ne spada u krug lica koja mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 483. ZKP, doneo odluku kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Marina Radosavljević,s.r. Janko Lazarević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
