.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 516/2016
10.05.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Olgicom Kozlov, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog J.J., zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata M.R., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Valjevu K 711/14 od 16.12.2015. godine i Višeg suda u Valjevu Kž1 112/16 od 16.03.2016. godine, u sednici veća održanoj 10.05.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog J.J., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Valjevu K 711/14 od 16.12.2015. godine i Višeg suda u Valjevu Kž1 112/16 od 16.03.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Valjevu K 711/14 od 16.12.2015. godine okrivljeni J.J. oglašen je krivim zbog izvršenog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika za koje mu je sud izrekao uslovnu osudu tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od sedam meseci, uz uračunavanje vremena provedenog u pritvoru od 17.08.2013. do 13.09.2013. godine, koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od jedne godine po pravnosnažnosti presude, ne izvrši novo krivično delo.
Okrivljeni je istom presudom obavezan da sudu naknadi troškove paušala i krivičnog postupka kao u izreci presude.
Presudom Višeg suda u Valjevu Kž1 112/16 od 16.03.2016. godine obijena je, kao neosnovana, žalba branioca okrivljenog J.J. i potvrđena presuda Osnovnog suda u Valjevu K 711/14 od 16.12.2015. godine.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog J.J., advokat M.R., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog „povreda zakona, član 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku“, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.
Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, te je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Odredbom člana 484. ZKP propisan je obavezan sadržaj zahteva tako da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog, iz člana 485. stav 1. ZKP, za njegovo podnošenje.
U vezi s`tim, odredba člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koja je opšteg karaktera, načelno propisuje da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon. Međutim, što se tiče okrivljenog članom 485. stav 4. ZKP, propisano je zbog kojih povreda zakona u prvostepenom postupku i pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i te povrede su taksativno navedene: član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.
Vrhovni kasacioni sud je prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog vezan razlozima iz člana 485. stav 1. u vezi stava 4. ZKP-a, delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kako je to izričito propisano članom 489. stav 1. ZKP.
U predmetnom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog J.J., advokata M.R., nije izričito ukazano ni na jednu od taksativno navedenih povreda zakona iz člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, koje predstavljaju zakonom propisane razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka - zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca.
Podnetim zahtevom se ukazuje da je okrivljeni J.J. osuđen bez i jednog konkretnog dokaza; da oštećeni D.J. ne tereti okrivljenog jer se koristio pravom da ne svedoči, kao i svedok B.J.; da okrivljeni ne priznaje izvršenje krivičnog dela i ne zna na koji način je naneta povreda oštećenom D.J., te da su prvostepeni i drugostepeni sud presude doneli samo na bazi pretpostavke zapostavljajući činjenicu da je nož kritičnom prilikom držala u rukama svedok B.J., čime se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno odredbu člana 440. ZKP koja, odredbom člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, nije predviđena kao zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, od strane okrivljenog preko branioca, te je o zahtevu odlučeno kao u izreci odluke.
Kod napred navedenog Vrhovni kasacioni sud je, postupajući u smislu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Olgica Kozlov, s.r. Dragiša Đorđević, s.r.
