Apelacioni sud u Novom Sadu, presudom Kž.1 1800/13 od 25.11.2013. godine, delimičnim usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici u pogledu odluke o krivičnoj sankciji u odnosu na okrivljene M.T., Z.P., N.S. i S.G. i delimičnim usvajanjem žalbe branioca okr. S.G. u pogledu pravne kvalifikacije dela u odnosu na ovog okrivljenog, preinačio je presudu Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K-97/12 od 01.03.2013. godine tako što je: okr. M.T., za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 8-osam godina i 8-osam meseci i uzeo kao pravilno utvrđenu prvostepenom presudom kaznu zatvora u trajanju od 1-jedne godine za krivično delo prinuda iz člana 135. stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ i za navedena dela osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 9-devet godina i 4-četiri meseca, okr. Z.P., za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 8-osam godina i 7-sedam meseci i uzeo kao pravilno utvrđene prvostepenom presudom kaznu zatvora u trajanju od 1-jedne godine za krivično delo prinuda iz člana 135. stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ i kaznu zatvora u trajanju od 10-deset meseci za krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ i za navedena dela osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 9-devet godina i 10-deset meseci, okr. N.S., za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 5-pet godina i 4-četiri meseca, s tim da je istovremeno utvrdio da se uslovna osuda i utvrđena kazna zatvora u trajanju od 1-jedne godine izrečena presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K 232/07 koja je postala pravnosnažna 05.10.2009. godine ne može opozvati jer je proteklo godinu dana od dana proteka vremena proveravanja, okr. S.G., za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 5-pet godina i 7-sedam meseci, dok je krivično delo opisano pod tačkom 2. izreke prvostepene presude pravno kvalifikovao kao krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, zadržavajući kao pravilno utvrđenu za to delo kaznu zatvora u trajanju od 8-osam meseci i za navedena dela osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5-pet godina i 11-jedanaest meseci, dok je žalbe Višeg javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici i branioca okr. S.G. u preostalom delu i žalbe okr. Z.P., njegovog branioca i branilaca okrivljenih M.T., D.S. i N.S. u celosti, odbio kao neosnovane i navedenu prvostepenu presudu u nepreinačenom delu potvrdio.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda podneli su zahtev za zaštitu zakonitosti, i to:

- branilac okr. Z.P., adv. B.V., zbog povrede zakona u smislu člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, i to bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine pravnosnažne presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici broj 1K-97/12 od 01.03.2013. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu broj Kž1 1800/13 od 25.11.2013. godine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, - okr. Z.P. lično, ne opredeljujući u uvodu zahteva za zaštitu zakonitosti razloge za podnošenje istog, u smislu člana 485. stav 1. ZKP, sa predlogom Vrhovnom kasacionom sudu da nakon uvida u spise predmeta otkloni učinjene povrede zakona i osnovnih ljudskih prava zajamčenih Ustavom Republike Srbije i da tačno utvrdi činjenično stanje i donese konačnu odluku, - branioci okr. M.T., advokati D.L. i V.L., zbog povrede zakona i povrede i uskraćivanja ljudskog prava i slobode učesnika u postupku zajamčenih Ustavom i međunarodnim ugovorima i konvencijama, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1. i 3. ZKP, i to zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. stav 1. tačka 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud donese presudu kojom će zahtev usvojiti, „pobijano rešenje“ ukinuti u celini i predmet vratiti na ponovni postupak i odlučivanje, - branilac okr. S.G., adv. J.K. i branilac okr. D.S., adv. M.G. (zajednički zahtev), zbog povrede zakona u smislu člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, i to povrede odredbe člana 485. stav 2. ZKP, zbog pogrešne primene zakona na činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj odluci, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih S.G. i D.S., ukine pravnosnažne presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici br. 1K 97/12 od 01.03.2013. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu br.Kž1 1800/13 od 25.11.2013. godine i predmet vrati prvostepenom sudu na novi postupak ili da preinači pobijane presude na način da okr. D.S. oslobodi od optužbe da je izvršio predmetno krivično delo, a okr. S.G. izrekne odgovarajuću-blažu kaznu zatvora.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Z.P., M.T., S.G. i D.S. Republičkom javnom tužiocu, u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) (u daljem tekstu: ZKP), i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Z.P. i M.T. i zajednički zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih S.G. i D.S. su neosnovani u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, a zajednički zahtev branilaca okrivljenih S.G. i D.S. i u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP, dok su ovi zahtevi u preostalom delu i zahtev za zaštitu zakonitosti koji je podneo okr. Z.P. lično, nedozvoljeni.

U zajedničkom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih S.G. i D.S. navodi se da se u odnosu na okr. G. radi o presuđenoj stvari, pa da je u odnosu na ovog okrivljenog trebalo doneti odbijajuću presudu u smislu člana 354. tačka 2. ZKP, jer je okr. G. presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K 90/10 od 12.04.2010. godine osuđen za krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ zbog toga što je u toku 2007. godine prodavao opojnu drogu, dakle u istom periodu u kojem su, prema navodima predmetne optužnice, okrivljeni organizovali grupu za prodaju opojnih droga.

Prednje navode zahteva, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane. Ovo iz razloga što je okr. S.G. presudom K 90/10 oglašen krivim za konkretne radnje prodaje opojne droge u određenom periodu tačno određenim licima, koje nisu obuhvaćene činjeničnim opisom predmetne optužbe kojom je okr. G. stavljena na teret prodaja opojne droge ... u drugim slučajevima, u istom i kasnijem periodu i drugim, tačno neodređenim licima u sklopu za tu delatnost organizovane grupe, što sve pravilno zaključuje i prvostepeni sud (str. 104. stav prvi prvostepene presude).

Branioci okrivljenih Z.P., M.T., S.G. i D.S. u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti ističu da su pobijane pravnosnažne presude zasnovane na dokazima koji su prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom, Zakonikom o krivičnom postupku i međunarodnim ugovorima na kojima se sudska odluka po zakonu ne može zasnivati (član 16. ZKP), čime ukazuju na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP. Pri tom, kao nedozvoljene dokaze označavaju potvrde o privremenom oduzimanju predmeta od okrivljenih N.S. i S.G. od 09.12.2009. godine, navodeći da su proizašle iz nezakonitog pretresanja stana i drugih prostorija okr. S. i iskaz odnosno odbranu okr. N.S. datu u pretkrivičnom postupku (zapisnik o saslušanju u PU Sremska Mitrovica od 10.12.2009. godine), za koji kažu da je iskonstruisan i iznuđen nedozvoljenim obećanjem zaštićenog statusa i obmanom okrivljenog od strane policijskog inspektora R.R., što, prema navodima zahteva branilaca okrivljenih P., G. i S., potvrđuju okolnosti koje sud nije proveravao ni cenio, a koje se odnose na preklapanje vremena saslušanja okrivljenih, tada osumnjičenih S., G. i S. u policiji od strane dva ista službena lica, a što upućuje da su iskazi okrivljenih unapred pripremljeni sa sadržinom koja odgovara policiji i primenom prinude potpisani od strane okrivljenih i da je razgovor sa okr. S. obavljen pre dolaska branioca.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti nisu osnovani.

Kako su dokazi o kojima je reč pribavljeni pre početka primene sada važećeg ZKP (01.10.2013. godine), zakonitost pribavljanja istih, shodno odredbi člana 604. stav 1. tog Zakonika, ocenjuje se prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“ br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“ br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08, 72/09 i 76/10) (u daljem tekstu: ranije važeći ZKP).

Prema utvrđenju u prvostepenoj presudi, pripadnici policije, koji su imali nalog suda za pretres kuće u kojoj živi okr. N.S. na osnovu operativnih saznanja da se u toj kući prepakuje opojna droga ... za prodaju, pošto su primetili bekstvo jedne osobe preko krova kuće i na njihov poziv da se otvore ulazna vrata kuće nije odgovoreno, upali su u kuću i okrivljenima N.S. i S.G. koji su se zaključali u kotlarnici naredili da otvore vrata, gde su po ulasku u kotlarnicu iz ležišta peći žaračem izvadili bačene u vatru vagicu i nagorelu kesu oblepljenu selotejp trakom sa opojnom drogom ..., nakon čega je izvršen pretres svih prostorija stana okr. S.. Na osnovu tih okolnosti, prvostepeni sud je pravilno zaključio da je navedena radnja pripadnika policije, koja je morala biti preduzeta bez odlaganja radi sprečavanja uništavanja tragova i dokaza izvršenja krivičnog dela, preduzeta u okviru ovlašćenja organa unutrašnjih poslova iz člana 225. ranije važećeg ZKP u otkrivanju krivičnih dela i izvršilaca i obezbeđenju predmeta koji mogu biti dokaz u krivičnom postupku, dakle kao samostalna radnja, nezavisno od radnje pretresanja stana i pre pretresanja stana, a ne prilikom i u vezi sa pretresom stana kako se neosnovano tvrdi u zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih.

Stoga je, i po nalaženju ovog suda, pravilna ocena prvostepenog suda, prihvaćena od strane drugostepenog suda, da potvrda o oduzimanju nagorelog paketa sa ... i drugih predmeta (ostaci digitalne vage, mobilni telefoni) koju je potpisao okr. S. i potvrda o oduzimanju predmeta istom prilikom od okr. G. (novac, mobilni telefon), koji su oduzeti u smislu člana 82. ranije važećeg ZKP, ne predstavljaju nedozvoljene dokaze i na istima se mogla zasnovati presuda u konkretnom slučaju. Osim toga, činjenice sadržane u pomenutim potvrdama utvrđene su prvostepenom presudom i na osnovu drugih dokaza-odbrane okr. S. koji nije osporavao da je paket sa ... težine 250gr. bačen u peć i da ga je policija izvadila i iskaza svedoka R.R., M.B. i D.D., pa sve da su predmetne potvrde pribavljene na način protivan zakonu, prema odredbama člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, radilo bi se o relativno bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka, zbog koje ukidanje pravnosnažne presude ne bi bilo nužno.

U pogledu iskaza okr. S. u policiji, neprihvatljivi su navodi u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih da je taj iskaz iznuđen, primenom prinude, nedozvoljenim obećanjem i obmanom okrivljenog, odnosno da je pribavljen protivno odredbi člana 89. stav 8. ranije važećeg ZKP i stoga nedozvoljen dokaz u smslu člana 18. stav 2. istog Zakonika. To imajući u vidu da je okr. S. iskaz dat u policiji u dva navrata ponovio i pred istražnim sudijom (zapisnici od 11. i 12.12.2009. godine), da iz zapisnika o saslušanju u policiji proizilazi da je okrivljeni saslušan u prisustvu branioca, sa kojim je prethodno obavio poverljiv razgovor što su obojica potvrdili svojim potpisom, bez primedbi u pogledu zakonitosti sprovođenja radnje saslušanja, eventualno i u smislu uticaja policijskog inspektora na okrivljenog da da iskaz određene sadržine, koje nisu iznete ni prilikom prvih saslušanja okrivljenog u istrazi, kao i da je prvostepeni sud, nasuprot tvrdnji u zahtevima branilaca okrivljenih, proveravao okolnosti saslušanja okrivljenih S., G. i S. u policiji, ispitivanjem ovlašćenih službenih lica koja su obavila saslušanje (svedoci R.R. i M.B.), te detaljnom analizom i ocenom njihovih iskaza i dovođenjem istih u vezu sa odbranama okrivljenih i ostalim izvedenim dokazima, zaključio da je okr. S. iskaz u policiji dao slobodnom voljom, bez pritisaka, obmane ili obećanja od strane policijskog službenika.

U vezi sa navodima o nezakonitom pribavljanju iskaza okr. S. u policiji, u zahtevima branilaca okrivljenih iznose se i druge okolnosti koje po stavu branilaca to potvrđuju i koje sud nije proveravao ni cenio. Ukazuje se da nema drugih dokaza koji terete ostale saokrivljene u ovom postupku, osim spornog iskaza okr. S. čija se verodostojnost osporava u zahtevu branioca okr. P. ukazivanjem na okolnosti da se okr. S. u periodu označenom kao vreme izvršenja inkriminisanih radnji okrivljenih nalazio u pritvoru u vezi sa drugim postupkom, na nepotkrepljenost njegovog iskaza o nanošenju povreda od strane okr. P. s obzirom da je lekarski izveštaj pribavljen retroaktivno i da prijem okr. S. nije evidentiran u bolničkom protokolu i da nije veštačena uračunljivost okr. S. kao heroinskog zavisnika u vreme davanja spornog iskaza, dok se u zahtevu branilaca okr. T. osporava ocena suda iskaza okr. S. i svedoka R.R. i ukazuje na odsustvo ocene suda drugih dokaza (iskaz svedoka I.K.) koji govore u prilog nezakonitog postupanja policijskog inspektora R. prilikom saslušanja okrivljenog. Prednjim navodima zahteva, iako su izneti u vezi sa istaknutom povredom zakona, u suštini se osporava ocena suda odbrana okrivljenih i izvedenih dokaza, dakle činjenično stanje utvrđeno u pobijanoj pravnosnažnoj presudi.

U zajedničkom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih G. i S., ukazujući na pogrešnu primenu zakona na utvrđeno činjenično stanje, odnosno na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, u odnosu na okr. D.S. i iznoseći, s tim u vezi, stav da okr. S. nije sa umišljajem preduzeo ni jednu radnju pomaganja okrivljenima S. i G. u izvršenju krivičnog dela i da, s obzirom da je pobegao čim su se neka lica pojavila u dvorištu kuće bez da je pokušao da upozori okrivljene S. i G., ima mesta primeni instituta dobrovoljnog odustanka u smislu člana 32. KZ, u suštini se osporava pravilnost činjeničnog stanja utvrđenog u pobijanoj pravnosnažnoj presudi, jer se osporava kao netačan i suprotan izvedenim dokazima zaključak suda da je okr. S. znao da se radi o pakovanju ... i da je njegova uloga da čuva stražu da neko ne naiđe i na to pristao i netačno predstavlja da je pravnosnažnom presudom utvrđeno da okr. S. nije znao da su lica koja su ušla u dvorište kuće okr. S. policajci i na toj činjenici, suprotnoj utvrđenju u pravnosnažnoj presudi, zasniva stav o dobrovoljnom odustanku okr. S. od izvršenja dela.

Međutim, odredbom člana 485. stav 4. ZKP koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke ili postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka po osnovu pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pa su zahtevi branilaca okrivljenih u napred navedenim delovima u kojima se ukazuje na ovaj nedostatak presude, nedozvoljeni.

Prema navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okr. M.T., iz povrede odredaba krivičnog postupka učinjene zasnivanjem presude na nedozvoljenim dokazima, proizašla je povreda i uskraćivanje ljudskog prava i slobode učesnika u postupku zajemčenih Ustavom i međunarodnim ugovorima i konvencijama, u smislu člana 485. stav 1. tačka 3. ZKP, koja je označena kao razlog podnošenja zahteva. Kako je odredbom člana 484. ZKP propisano da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti u slučaju razloga za podnošenje istog iz člana 485. stav 1. tačka 3. ZKP mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, kojom je ta povreda utvrđena, a takvu odluku branioci okrivljenog niti pominju niti prilažu uz zahtev za zaštitu zakonitosti, to zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP, propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a odredbom stava 3. istog člana propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca. Shodno navedenoj zakonskoj odredbi, zahtev za zaštitu zakonitosti koji je podneo okr. Z.P. lično je nedozvoljen.

Iz svih iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u odnosu na odbijajući deo, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. i članom 483. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3. u vezi sa članom 484. ZKP u delu u kojem su zahtevi odbačeni kao nedozvoljeni.

Zapisničar-savetnik,                                                            Predsednik veća-sudija,

Nataša Banjac,s.r.                                                                   Janko Lazarević,s.r.