Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 1Kž1-24/24 od 22.01.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog i presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K-743/23 od 24.11.2023. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Vladimir Ališić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe za delo koje mu je stavljeno na teret, jer je postupao u nužnoj odbrani ili da pobijane presude preinači, tako da okrivljenog oglasi krivim da je postupao usled prekoračenja nužne odbrane i istog oslobodi od kazne ili da pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća, koju je održao u smislu člana 490. ZKP bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 19. Krivičnog zakonika, s obzirom da je okrivljeni AA oglašen krivim da je izvršio krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. Krivičnog zakonika iako je kritičnom prilikom postupao u nužnoj odbrani te je eventualno prekoračio granice nužne odbrane braneći se od istovremenog protivpravnog napada, a sud je usled pogrešne primene krivičnog zakona utvrdio da se u konkretnom slučaju ne radi o nužnoj odbrani.

Po oceni Vrhovnog suda, izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nisu osnovani.

Nužna odbrana u smislu člana 19. stav 2. Krivičnog zakonika (KZ) je ona odbrana koje je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugog lica odbije istovremeni protivpravni napad.

Neosnovani su navodi zahteva da se u konkretnom slučaju radi o nužnoj odbrani, jer iz izreke prvostepene presude proizilazi da napada suprotne strane nije bilo, pa samim tim radnje okrivljenog nisu učinjene u nužnoj odbrani a koji navodi su već bili predmet ocene drugostepenog suda jer su isticani u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, o čemu je drugostepeni sud na strani 3. pasus 6. obrazloženja odluke dao jasne i dovoljne razloge koje u svemu prihvata Vrhovni sud i na iste upućuje shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.

Osim toga, branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da se u konkretnom slučaju usled aktivnog učestvovanja oštećenog u verbalnom i fizičkom sukobu ne može reći da se radi o krivičnom delu ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. KZ, već eventualno o krivičnom delu ugrožavanje opasnim oruđem pri tuči i svađi iz člana 124. stav 1. KZ, čime je učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Ovi navodi branioca izneti u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti su od strane Vrhovnog suda ocenjeni kao neosnovani, a isti su bili predmet ocene i drugostepenog suda o čemu je drugostepeni sud dao dovoljne i jasne razloge na strani 3. pasus 7. i strani 4. pasus 1. obrazloženja drugostepene presude, koje ovaj sud u svemu prihvata i na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Iz napred iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković