Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Miroslav Ivković u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe da je izvršio predmetno krivično delo i odredi da troškovi krivičnog postupka padnu na teret budžetskih sredstava suda.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok je u preostalom delu zahtev nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je posledica kao obeležje krivičnog dela iz člana 182a KZ, ponašanje koje izaziva strah ili izaziva neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje i da su te posledice alternativno postavljene, te stim u vezi navodi da je javna tužba preinačenim optužnim aktom sa glavnog pretresa od 23.11.2021. godine okrivljenom stavila na teret, da je svojim ponašanjem kod oštećene maloletne navodno izazvao strah i da je odbrana u postupku bila usmerena na dokazivanje nepostojanja ove posledice. Dalje se navidi da je od strane prvostepenog suda u potpunosti prihvaćen ovakav navod iz optužnog akta i okrivljeni osuđen za izazivanje straha kod maloletne oštećene, ali da je drugostepeni sud, suočen sa dokazanom činjenicom od strane odbrane da posledica u vidu straha nije postojala, u obrazloženju svoje presude na strani četiri u poslednjem pasusu zauzima stav suprotan navodima optužnog akta i navodi „da je u konkretnom slučaju nastupila posledica koja se ogleda u stvaranju poniženosti i uvređenosti“.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Imajući u vidu citiranu odredbu, bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, se može učiniti samo u izreci, a ne u činjeničnom opisu radnje u obrazloženju presude, a kako to branilac pogrešno navodi, ukazujući na razliku između činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim u izreci presude i obrazloženja drugostepene presude.

Shodno iznetom, neosnovani su navodi branioca okrivljenog kojima ukazuje na bitnu povredu odredaba krivčnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Pored navedenog, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, a koje povrede su, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, zakonom dozvoljeni razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom, preko branioca. Međutim, navedenu povredu, branilac okrivljenog obrazlaže navodima da je odbrana u toku postupka dokazala da nije postojala posledica u vidu straha, a čije postojanje je bilo nužno potrebno, te da u odsustvu postojanja ove posledice, postupanje okrivljenog ne predstavlja krivično delo. S tim u vezi branilac okrivljenog iznosi sopstvenu ocenu iskaza svedoka BB i VV, kao i drugih dokaza, iz kojih izvodi zaključak da u konkretnom slučaju nije nastupila posledica krivičnog dela – strah kod oštećene. Takođe, branilac iznosi sopstvenu ocenu nalaza i mišljenja veštaka IT struke Novice Vučića istovremeno osporavajući činjenicu da je sporne poruke poslao upravo ovde okrivljeni AA.

Na opisani način, po stavu ovog suda, branilac u suštini osporava pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP, dajući pri tome sopstvenu ocenu dokaza suprotnu od one date od strane nižestepenih sudova.

Imajući u vidu da branilac okrivljenog, pravnosnažne presude pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza, a što ne predstavlja zakonski razlog, zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom, preko branioca, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog, u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše i povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja je takođe zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom, preko branioca, ali navodi zahteva ne sadrže objašnjenje u čemu se konkretno ta povreda sastoji, odnosno ne označava niti obrazlaže koji je to nezakoniti dokaz na kome je presuda zasnovana.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podrazumeva opredeljenje povrede, zbog koje se zahtev podnosi, kao i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Takođe, u zahtevu branilac ističe i da okrivljeni nije imao pravično suđenje i da su povređena njegova prava garantovana Zakonom, Ustavom Republike Srbije i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.

Međutim, kako uz zahtev branilac okrivljenog nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, kojom je utvrđeno da je okrivljenom ili drugom učesniku u postupku povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo ili sloboda koje su zajemčena Ustavom ili Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, to zahtev za zaštitu zakonitosti ni u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud, prema izričitoj odredbi člana 489. stav 1. ZKP, ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga (član 485. stav 1. ZKP), dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ocenjuje koju konkretno povredu zakona ili drugi razlog, je branilac imao u vidu prilikom podnošenja zahteva.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, na koju povredu se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Miroslava Ivkovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na navedenu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP zahtev odbacio i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić