.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 519/2014
12.06.2014. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Z.T., zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Z.T., advokata N.P., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Somboru K broj 488/12 od 24.12.2012. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1150/13 od 18.02.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 12.06.2014. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Z.T., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Somboru K broj 488/12 od 24.12.2012. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1150/13 od 18.02.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru K broj 488/12 od 24.12.2012. godine okrivljeni Z.T. oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine.
Navedenom presudom na osnovu člana 297. stav 5. u vezi sa članom 86. KZ prema okrivljenom Z.T. izrečena je mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od šest meseci računajući od dana pravnosnažnosti presude, s tim što se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere.
Istom presudom na osnovu člana 196. stav 1. u vezi sa članom 193. stav 2. tač. 1. i 9. ZKP, obavezan je okrivljeni Z.T. da nadoknadi troškove krivičnog postupka u iznosu od 153.346,00 dinara i da plati sudski paušal u iznosu od 5.000,00 dinara, a da oštećenima nadoknadi troškove krivičnog postupka nastalih angažovanjem punomoćnika u postupku, u iznosu od 92.830,00 dinara, sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok su oštećeni za ostvarivanje imovinsko pravnog zahteva shodno članu 206. stav 2. ZKP upućeni na parnicu.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br. 1150/13 od 18.02.2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Z.T., pa je presuda Osnovnog suda u Somboru K br. 488/12 od 24.12.2012. godine potvrđena.
Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Z.T., advokat N.P., zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno suđenje, te da naredi suđenje pred potpuno izmenjenim većem.
Vrhovni kasacioni sud, je održao sednicu veća u smislu odredbe člana 486. i 487. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Z.T. je nedozvoljen.
Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).
Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.
Pri tome obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.
U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog Z.T. navođenjem kao razloga za podnošenje zahteva bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, samo formalno označava povredu zakona iz člana 485. stav 4. ZKP, zbog koje podnošenje zahteva je dozvoljeno, ali suštinski u obrazloženju zahteva osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjem u pravnosnažnoj odluci, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.
Naime, branilac okrivljenog, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, navodi da se presuda zasniva na medicinskom veštačenju obavljenom od strane dr M.M. i da se ovaj veštak nije izjasnio da li bi u slučaju aktiviranja vazdušnih jastuka nastupila smrt oštećenog, jer je za ovakvo izjašnjavanje potrebno veštačenje od strane veštaka mašinske struke. U zahtevu se dalje navodi da je dokazni predlog odbrane iznet na glavnom pretresu da se obavi veštačenje od strane veštaka mašinske struke odbijen i da dr M.M. koji je učestvovao u sačinjavanju obdukcionog zapisnika nije na spisku stalnih sudskih veštaka.
Kako je, dakle, u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno (član 438. stav 2. tačka 1. ZKP), a suštinski se ukazuje na nedozvoljen razlog za podnošenje zahteva – na činjenična utvrđenja u pravnosnažnim odlukama, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Z.T., na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP odbacio kao nedozvoljen.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Tatjana Milenković, s.r. Dragiša Đorđević, s.r.
