Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP dostavio braniocu okrivljenog I.S., advokatu M.P., Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu odredbe člana 490. ZKP o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Osnovano se zahtevom Republičkog javnog tužioca ukazuje da su pobijanim rešenjima učinjene povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 7. u vezi člana 265. stav 1. ZKP i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP.

Naime, prema odredbi člana 265. stav 1. ZKP kada se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tač. 1. do 6. ZKP, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada braniocu padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Odredbom člana 261. stav 2. tačka 7. ZKP propisano je da troškovi krivičnog postupka obuhvataju, između ostalih, i nagradu i nužne izdatke branioca, dok je Tarifom o nagradama i naknada za rad advokata, kojom je određen način vrednovanja, obračuna i plaćanja nagrade za advokatske usluge i naknade troškova za rad advokata, u članu 2. propisano da nagrada i naknada troškova advokatu pripadaju za radnje obavljene po punomoćju, rešenju nadležnog organa, usmenom ili pismenom nalogu stranke, te da su stranka ili nadležni organ dužni da advokatu plate i nagradu i naknadu troškova.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP propisano je da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka, od njegovog pokretanja do njegovog završetka.

Odredbom člana 2. stav 14. ZKP određeno je značenje izraza ''postupak'' koji se odnosi na predistražni postupak i krivični postupak.

Odlučujući o zahtevu branioca okrivljenog I.S., Osnovni sud u Paraćinu je braniocu, na teret budžetskih sredstava suda priznao troškove za odbranu okrivljenog i to za četiri pristupa branioca sudu prilikom izvođenja istražnih radnji od kojih su dve sprovedene, a dve odložene, za odbranu okrivljenog na šest održanih i šest neodržanih glavnih pretresa, i na ime sastava troškovnika od 03.09.2014. godine.

Donošenjem takvog rešenja učinjena je povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 7. u vezi člana 265. stav 1. ZKP, jer braniocu nisu priznati i troškovi za prevoz sopstvenim vozilom, troškovi odustvovanja iz advokatske kancelarije i troškovi sastavljanja podnesaka i to: žalbe od 06.10.2014. godine izjavljene protiv rešenja Osnovnog suda u Paraćinu K 88/11 od 26.09.2014. godine.

Tarifom o nagradama i naknadama za rad advokatu, u članu 9. propisano je da advokatu za obavljanje poslova izvan sedišta advokatske kancelarije, između ostalog pripada naknada za prevoz sopstvenim vozilom – u visini od 30% od cene najkvalitetnijeg benzina po pređenom kilometru i naknada za odsustvovanje iz kancelarije – u visini od 50 poena za svaki započeti sat, a najviše 10 sati dnevno, dok je tarifnim brojem 2 st. 1 i 2 Tarife propisano da se pod procesnom radnjom podrazumeva svaka radnja policije, tužioca ili suda o čijem preduzimanju se sačinjava poseban zapisnik i da za svaku održanu procesnu radnju kojoj je prisustvovao, advokatu pripada nagrada iz tarifnog broja 1. Takođe, tarifnim brojem 4 stav 2 propisano je da advokatu pripada 50% nagrade iz tarifnog broja 1 za sastavljanje svih ostalih podnesaka u krivičnom postupku, pa dakle i žalbi.

Prvostepeno rešenje uopšte ne sadrži razloge iz kojih braniocu nisu priznati troškovi o kojima je napred bilo reči, dok drugostepeno rešenje takođe uopšte ne sadrži razloge o tome zbog čega braniocu nisu priznati troškovi za sastav podneska – žalbe, dok su razlozi koji se odnose na nepriznavanje naknade za prevoz sopstvenim vozilom i za odsustvovanje iz advokatske kancelarije nejasni, čime je učinjena i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP.

S obzirom na navedeno, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca kao osnovan, ukinuo pravnosnažna rešenja i predmet vratio Osnovnom sudu u Paraćinu na ponovno odlučivanje o zahtevu branioca okrivljenog I.S., advokata M.P. za dosuđenje troškova krivičnog postupka, pri čemu će taj sud imati u vidu primedbe navedene u ovoj presudi.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                           Predsednik veća sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                  Zoran Tatalović,s.r.