Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 41/25 od 06.03.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, a presuda Višeg suda u Pančevu K 31/24 od 22.11.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Božidara Joževića - advokat Jovana Ćirić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) i 9) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ga oglasi krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 2. KZ.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) i 9) Zakonika o krivičnom postupku i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2), dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog navodi da je sud prekoračio optužbu iz razloga što je u izreku presude uneo „sa procentom THC (THC tetrahidrokanabinol) u masenom udelu većem od 0,3%“. Takođe sud je izmenio činjenični opis tako što je izmenio deo koji je glasio: „nakon sušenja je na osušenim granama ostalo još 150 grama neto mase opojne droge marihuane u vidu osušenih, a neobranih listića“, tako što ga je preformulisao na sledeći način: „nakon sušenja je na osušenim granama ostalo 150 grama neto mase opojne droge cannabis tzv.marihuane u vidu osušenih, a neobranih listića“.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Božidara Joževića se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP postoji ukoliko je presudom optužba prekoračena, dakle sud istu čini time što, protivno odredbi člana 420. stav 1. ZKP, presudom prekoračuje optužbu tužioca u smislu povrede subjektivnog ili(i) objektivnog identiteta optužbe i presude na štetu okrivljenog.

Po nalaženju Vrhovnog suda u konkretnom slučaju sud nije povredio ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog, obzirom da se pravnosnažna presuda odnosi na isto lice - okrivljenog Božidara Joževića i na krivično delo koje mu je stavljeno na teret preciziranom optužnicom javnog tužioca VJT u Pančevu KTO.br.8/23 od 27.08.2024. godine - krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, kao i imajući pri tome u vidu da su bitna obeležja bića krivičnog dela ista i u preciziranoj optužnici i u izreci pobijane pravnosnažne presude.

Stoji činjenica da su u izreci presude prilikom navođenja naziva opojne droge kod reči „(kanabis)“, preciziranjem, dodate „sa procentom THC (tetrahidrokanabinola) u masenom udelu većem od 0,3%“ koje nisu bile sadržane u izmenjenom optužnom aktu, kao i da je dodato „kanabis“ pre reči „marihuane“. Međutim po nalaženju ovog suda, na ovaj način nije povređen objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog, već je sud na navedeni način činjenični opis dela upodobio činjeničnom stanju utvrđenom na osnovu dokaza izvedenih na glavnom pretresu pred prvostepenim sudom, odnosno na pretresu održanom pred tim sudom – nalazu i mišljenju veštaka Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku, iz kog, između ostalog, jasno proizlazi da ispitivani uzorci sadrže delove biljke cannabis – konoplje, koja u sebi sadrži THC u masenom udelu većem od 0,3%, koja je proglašena za opojnu drogu po Zakonu o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama i Pravilniku o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, koji su bili na snazi u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela. Dakle, iz iznetog proizlazi da je sud na navedeni način samo precizirao naziv opojne droge koju je okrivljeni neovlašćeno prodavao i držao radi prodaje, imajući pritom u vidu da i sam optužni akt upućuje na Pravilnik o utvrđivanju spiska kontrolisanih psihoaktivnih supstanci („Sl. glasnik RS“, br. 38/19), kojim je kanabis koji u sebi sadrži THC u masenom udelu većem od 0,3% proglašen psihoaktivnom kontrolisanom supstancom i koja se kao takva smatra opojnom drogom naveden pod rednim brojem 47. u listi 1. Takođe sud nije prekoračio optužbu izostavljanjem reči „još“ kod „150 grama“ već je zapravo uskladio činjenični opis krivičnog dela sa činjeničnim stanjem utvrđenim na pretresu pred sudom, krećući se pri tome u okviru optužnog akta, pri čemu navedena izmena nije izvršena na štetu okrivljenog.

Dakle, kako je činjenični opis u izreci presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, to su u konkretnom slučaju neosnovani navodi branioca okrivljenog Božidara Joževića kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Kao neosnovani su ocenjeni i navodi branioca kojima se ističe bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP navodima da je sud povredio odredbe o postojanju optužbe ovlašćenog tužioca imajući u vidu da iz spisa predmeta proizilazi da je Viši javni tužilac u Pančevu, dana 24.02.2023. godine podneo optužnicu KTO br.8/23, koja je precizirana dana 27.08.2024. godine, protiv okrivljenog Božidara Ježevića zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1 KZ, kod kog optuženja je ostao do kraja postupka, a za koje krivično delo se goni po službenoj dužnosti i za čije gonjenje je ovlašćeni tužilac – javni tužilac, po čijoj optužbi je krivični postupak u konkretnom slučaju vođen i pravnosnažno okončan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodeći da se krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim i pravnosnažno osuđen, može izvršiti samo sa direktnim umišljajem kod koga mora postojati namera proizvodnje opojne droge, što prema mišljenju branioca u konkretnom slučaju nedostaje.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Božidara Joževića se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Izrekom pravnosnažne presude Višeg suda u Pančevu K 31/24 od 22.11.2024. godine okrivljeni je oglašen krivim da je „... sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, neovlašćeno proizveo supstancu koja se nalazi na Spisku..., pod nazivom cannabis (kanabis) sa procentom... tako što je u zadnjem delu dvorišta kuće..., najpre posadio semenke opojne droge kanabis tzv.marihuane, zatim kada je iz njih iznikla biljka, negovao je, a kada je dostigla zrelost isekao je 30 grana sa listovima i cvastima, odneo ih u pomoćnu prostoriju do radionice u dvorištu, gde ih je sušio, a nakon sušenja je na osušenim granama ostalo 150 grama neto mase opojne droge kanabis tzv. marihuane u vidu osušenih, a neobranih listića, pri čemu je bio svestan svoga dela, hteo njegovo izvršenje a bio je svestan da je njegovo delo zabranjeno.“

Iz ovako opisanih radnji u izreci pravnosnažne presude nesumnjivo proizilazi direktan umišljaj okrivljenog usmeren na neovlašćenu proizvodnju supstance koja je proglašena za opojnu drogu, imajući u vidu da je okrivljeni bio sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima pri čemu je bio svestan svoga dela, hteo njegovo izvršenje, a bio je svestan da je njegovo delo zabranjeno, a koji je u zadnjem delu dvorišta kuće najpre posadio semenke opojne droge kanabis tzv.marihuane, zatim kada je iz njih iznikla biljka, negovao je, a kada je dostigla zrelost isekao je 30 grana sa listovima i cvastima, odneo ih u pomoćnu prostoriju do radionice u dvorištu, gde ih je sušio, pa su suprotni navodi branioca kojima se ističe povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP od strane ovoga suda ocenjeni kao neosnovani.

Imajući u vidu da radnje koje su opisane u optužnom aktu javnog tužioca i za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim sadrže sve subjektivne i objektivne elemente krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, samim tim su ocenjeni kao neosnovani i navodi branioca okrivljenog kojima se ističe povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 246. stav 2. KZ, odnosno da je okrivljeni uzgajao indijsku konoplju i nije preduzimao ni jednu radnju koja bi činila radnju proizvodnje opojne droge obzirom da iz izreke pravnosnažne presude proizilazi da je okrivljeni u konkretnom slučaju, biljke uzgajao bez ovlašćenja, ali je preduzeo i dodatne radnje kojima je došao u fazu proizvodnje i dobio supstancu koja predstavlja opojnu drogu, time što je isekao 30 grana sa listovima i cvastima, odneo ih u pomoćnu prostoriju do radionice u dvorištu, gde ih je sušio, što predstavlja proizvodnju opojne droge marihuane podobne za konzumaciju.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Božidara Joževića je u ostalom delu nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u zahtevu ukazuje na nesaglasnost izreke pravnosnažne presude sa obrazloženjem, na koji način ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, zatim navodi da je okrivljeni u svojoj odbrani naveo da je gajio konoplju radi proizvodnje semena za ishranu životinja odnosno za prihranu riba, na koji način se osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim presudama (član 440. ZKP).

Kako navedene povrede ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud, u ovom delu, zahtev branioca okrivljenog Božidara Joževića ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) i 9) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2), na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Božidara Joževića - advokata Jovana Ćirića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev, u odnosu na navedene povrede odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i člana 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković