- čime bi izvršio krivično delo neovlašćeno stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika.

Troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu K br.190/17 od 01.04.2021. godine okrivljeni AA je zajedno sa okrivljenom BB oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, za koje delo je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine i 8 meseci.

Istom presudom, na osnovu člana 246. stav 7. KZ od okrivljenih AA i BB, oduzeta je opojna droga amfetamin ukupne neto mase 127,93 grama, 4 ampule od 10 mg bensedina u originalnom pakovanju, 0,31 gram neto marihuane sa 5,37% THS i 5 tableta dijazepama.

Na osnovu člana 264. stav 1. u vezi člana 261. stav 2. tačka 9) ZKP, okrivljeni su obavezani da snose troškove krivičnog postupka – paušala u iznosu od po 30.000,00 dinara svaki, u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja, dok su u ostalom delu oslobođeni plaćanja sudskih troškova.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.515/21 od 22.09.2021. godine odbijene su kao neosnovane žalba Višeg javnog tužioca u Novom Sadu i branilaca okrivljenih AA i BB, a presuda Višeg suda u Novom Sadu K br.190/17 od 01.04.2021. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Branislava Vidicki, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 4. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude, a predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, obzirom da je okrivljeni AA pobijanim presudama oglašen krivim za krivično delo za koje je ranije već pravnosnažno osuđen, presudom Višeg suda u Beogradu K 1164/12 od 31.07.2013. godine, a koja okolnost (pravnosnažno presuđena stvar) trajno isključuje krivično gonjenje okrivljenog za predmetno krivično delo.

Odredbom člana 4. stav 1. Protokola 7 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda propisano je da se nikome ne sme ponovo suditi niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za delo zbog koga je već bio pravnosnažno oslobođen ili osuđen u skladu sa zakonom i krivičnim postpukom te države.

Odredbom člana 34. stav 4. Ustava Republike Srbije propisano je da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen.

Odredbom člana 4. stav 1. ZKP propisano je da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Imajući u vidu navedene propise, to je za ocenu da li se u konkretnom slučaju radi o presuđenoj stvari ili ne neophodno prethodno oceniti da li se u osporenoj pravnosanžnoj presudi Višeg suda u Novom Sadu i pravnosnažnoj presudi Višeg suda u Beogradu radi o jednom ili dva krivična dela, a od koje ocene zavisi da li uopšte postoji mogućnost dvostrukog krivičnog postupka.

Prema stanju u spisima, okrivljeni AA je pravnosnažnom presudom Višeg suda u Beogradu K br.1164/12 od 31.07.2013. godine oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ, za koje delo je ovom presudom, koja je preinačena presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br 5742/13 od 04.12.2013. godine osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine. Prema činjeničnom opisu iz izreke navedene pravnosnažne presude, okrivljeni AA je „... na dan 08.11.2012. godine iz ... do ..., šume u blizini benzinskih stanica ... zajedno sa okrivljenim VV... neovlašćeno prenosio i radi prodaje držao supstance proglašene za opojnu drogu... i to tako što je okrivljeni AA od ... do ... putničkim vozilom marke Folksvagen „Golf“ registarskih oznaka ... dovezao VV te su radi prodaje prevezli jedan paket težine 100,38 grama opojne droge cannabis sakriven pored klasičnog stuba instrument table, kao i 492,66 grama amfetamina u obliku sulfatnih soli, kofeina i skroba, jedan paketić biljke cannabis težine 4,45 grama, koja droga je oduzeta od okrivljenog VV, zajedno sa jednim paketićem biljke cannabis težine 0,22 grama i jednim težine 0,25 grama...“

Pobijanom pravnosnažnom presudom Višeg suda u Novom Sadu K br.190/17 od 01.04.2021. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika koje je, prema izreci presude, učinio tako što je zajedno sa okrivljenom BB „... u ..., u ulici ... broj .., u iznajmljenom stanu... neovlašćeno držao radi dalje prodaje, i to okrivljeni AA, dana 08.11.2012. godine... 127,93 grama neto amfetamina... i 4 ampule od 10 mg bensedina... koju opojnu drogu je okrivljeni, nakon što je istu neovlašćeno nabavio, a pre nego što je lišen slobode u ... dana 08.11.2012. godine ostavio u fioci frižidera upakovanu u jednu providnu najlon kesu u kojoj je bila jedna žuta kesa vezana u čvor u kojoj se nalazila još jedna žuta kesa sa 45,56 grama amfetamina neto, zatim jedna bela kesa vezana u čvor u kojoj se nalazilo 11,28 grama amfetamina neto, providna najlonska kesa u kojoj su se nalazile dve providne najlonske kese sa 5,68 grama amfetamina neto i jedna bela najlon kesa sa dve kese u kojima se nalazilo 65,41 gram amfetamina neto i 4 ampule bensedina od po 10 mg u originalnom pakovanju, dok je okrivljeni AA neovlašćeno držao radi prodaje u crnoj ručnoj torbici marke „Ribok“ 0,31 gram neto marihuane sa 5,37% TNS i 5 tableta dijazepama koji su proglašeni za opojnu drogu rešenjem o utvrđivanju opojnih droga i psihotropnih supstanci Ministarstva zdravlja Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 24/2005 od 15.03.2005. godine).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u navedenim pravnosnažnim presudama, u odnosu na okrivljenog AA, stiču se obeležja jednog, a ne dva krivična dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ.

Naime, u konkretnom slučaju radi se o prividnom idealnom sticaju po osnovu alternativiteta, jer je u obe presude utvrđeno i okrivljeni AA je oglašen krivim da je istog dana (08.11.2012. godine) izvršio isto krivično delo (iz člana 246. stav 1. KZ) za koje je propisana ista kazna, sa dva alternativna oblika načina izvršenja krivičnog dela (neovlašćenim držanjem opojnih droga radi prodaje u presudi Višeg suda u Novom Sadu K br.190/17 od 01.04.2021. godine i neovlašćenim držanjem radi prodaje i neovlašćenim prenošenjem opojne droge u presudi Višeg suda u Beogradu K 1164/12 od 31.07.2013. godine). U takvoj situaciji, ne može se uzeti da postoji sticaj dva krivična dela iz člana 246. stav 1. KZ, i to jednog izvršenog neovlašćenim držanjem opojnih droga radi prodaje, i drugog izvršenog neovlašćenim držanjem radi prodaje i prenošenjem opojne droge, već postoji samo jedno krivično delo, jer je samo jednom povređeno zaštićeno dobro i ostvarena jedna zabranjena posledica.

Kako za jedno krivično delo isto lice ne može biti pravnosnažno osuđeno dva puta, to je očigledno da se u konkretnom slučaju radi o presuđenoj stvari. Ovo pogotovo kad se ima u vidu da je Viši sud u Novom Sadu u ranoj fazi postupka (istraga) bio upoznat sa činjenicom da se pred Višim sudom u Beogradu vodi krivični postupak protiv istog okrivljenog (AA) zbog krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, izvršenog istog dana (08.11.2012. godine), sa dva alternativna oblika načina izvršenja, od kojih je jedan alternativni oblik identičan načinu izvršenja istog krivičnog dela za koji je vođen postupak pred Višim sudom u Novom Sadu, jer je odbrana dana 03.12.2012. godine, dakle, pre podnošenja optužnice Višeg javnog tužioca u Novom Sadu od 04.01.2013. godine dostavila Višem sudu u Novom Sadu zahtev za sprovođenje istrage Višeg javnog tužioca u Beogradu, protiv istog okrivljenog, a u kom zahtevu je jasno navedeno da se okrivljenom AA stavlja na teret krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ izvršeno istog dana kao i delo za koje se protiv istog okrivljenog vodi postupak pred Višim sudom u Novom Sadu.

Ove činjenice bile su poznate Višem sudu u Novom Sadu i iz navoda optužnice Višeg javnog tužioca u Novom Sadu od 04.01.2013. godine, a sam sud je u prvostepenom postupku, sve do pravnosnažnosti presude Višeg suda u Beogradu K br.1164/12 od 31.07.2013. godine (koja je postala pravnosnažna 04.12.2013. godine), komunicirao dopisima sa Višim sudom u Beogradu u pogledu navedenog predmeta. Iz navedenih razloga ne mogu se prihvatiti navodi drugostepenog suda da je za vođenje postupka pred Višim sudom u Beogradu, Viši sud u Novom Sadu saznao tek na glavnom pretresu održanom 24.03.2015. godine, kada je to istakao okrivljeni AA, a kada je presuda Višeg suda u Beogradu već bila pravnosnažna.

Kako neovlašćeno stavljanje u promet različitih vrsta opojne droge u isto vreme (bez obzira o kom alternativnom obliku stavljanja u promet opojnih droga se radi) odnosno njeno neovlašćeno držanje radi dalje prodaje na različitim mestima (stan, automobil ...) ne znači vršenje onoliko krivičnih dela iz člana 246. stav 1. KZ koliko ima mesta na kojima se opojna droga neovlašćeno drži ili o koliko vrsta opojne droge se radi, to je nesumnjivo da se u konkretnom slučaju radi o jednom krivičnom delu iz člana 246. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni već pravnosnažno osuđen presudom Višeg suda u Beogradu K br.1164/12 od 31.07.2013. godine, a koja je postala pravnosnažna 04.12.2013. godine.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog i preinačio pobijanu presudu tako što je na osnovu odredbe člana 422. tačka 2) ZKP prema okrivljenom AA odbio optužbu da je izvršio krivično delo neovlašćeno stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika za koje je osuđen pravnosnažnom presudom Višeg suda u Novom Sadu K br.190/17 od 01.04.2021. godine.

Kako je prema okrivljenom odbijena optužba na osnovu člana 422. tačka 2) ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud shodno odredbi člana 265. stav 1. ZKP, odredio da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) u vezi člana 422. tačka 2) ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić