Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1246/17 od 14.12.2017. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Zorana Todorovića, avokata Mihajla Bakrača, a presuda Višeg suda u Požarevcu 2K 24/15 od 10.08.2017. godine, u stavu I izreke (koji se odnosi na okrivljenog Zorana Todorovića) je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Zorana Todorovića, advokat Mihajlo Bakrač, u smislu člana 485. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili ih preinači i okrivljenog Zorana Todorovića oglasi krivim za krivično delo iz člana 246a stav 1. KZ i izrekne mu uslovnu osudu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i na sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog Zorana Todorovića, advokata Mihajla Bakrača, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog Zorana Todorovića u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kome se ne može zasnivati sudska odluka, jer je isti pribavljen suprotno odredbi člana 16. stav 1. ZKP, budući da je u konkretnom slučaju, pretres okrivljenog AA, izvršila saobraćajna policija bez naredbe suda, bez prisustva svedoka, bez pouke o pravu na branioca, kao i bez sačinjavanja zapisnika o pretresanju, a nisu bili ispunjeni ni zakonom propisani uslovi da se pretresanje lica vrši bez naredbe suda i prisustva svedoka, budući da okrivljeni AA nije bio naoružan i spreman na bilo koji vid nasilja, niti se očigledno pripremao ili otpočeo uništavanje tragova krivičnog dela. Pored toga, o izvršenom pretresanju nije podnet izveštaj sudiji za prethodni postupak, radi davanja ocene da li su bili ispunjeni uslovi za pretresanje.

Iznetim navodima, iako formalno ne označava, po nalaženju ovog suda, branilac ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Međutim, kako je branilac okrivljenog Zorana Todorovića, ove navode u zahtevu za zaštitu zakonitosti isticao i u žalbi na pobijanu prvostepenu presudu, a prilikom drugostepenog odlučivanja sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani četiri, u pasusu trećem, četvrtom, petom, šestom i sedmom, kao i na strani petoj, u prvom i drugom pasusu presude, dao jasne razloge da je pretresanje lica – okrivljenog AA, u konkretnom slučaju obavljeno u svemu u skladu sa odredbama člana 286. stav 1. i 2. i 287. ZKP u vezi sa članom 159. ZKP, tj. da se ne radi o dokazu koji je pribavljen suprotno odredbama ZKP, to navedene razloge u svemu kao pravilne prihvata i Vrhovni kasacioni sud, te na iste u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP i upućuje. Pritom, ovaj sud napominje da iako stoje navodi zahteva, da ovlašćena službena lica policije nisu nakon izvršenog pretresa lica bez naredbe suda, o tome podneli odmah izveštaj sudiji za prethodni postupak u smislu člana 160. ZKP, koji bi samo ocenio zakonitost izvedenog dokaza u toj fazi postupka, isti su bez uticaja na postojanje istaknute bitne povrede odredaba krivičnog postupka, naročito imajući u vidu da u konkretnom slučaju, od strane okrivljenog i branioca prilikom izvođenja navedenog dokaza na pretresu, nije bilo osporavanja u pogledu navedenog, odnosno prigovora da se radi o nedozvoljenom dokazu.

Iz iznetih razloga, neosnovano branilac okrivljenog Zorana Todorovića, advokat Mihajlo Bakrač, ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Pored navedenog, branilac u zahtevu ističe i da su pobijane presude donete uz povredu krivičnog zakona, jer smatra da se u radnjama okrivljenog ne sadrže ni opšti, a ni posebni elementi bića krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ za koje je pravnosnažno oglašen krivim.

Iznetim navodima, iako formalno ne označava, po nalaženju ovog suda, branilac ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Odredbom člana 246. stav 1. ZKP je propisano da ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju, ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi, ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniće se zatvorom od tri do dvanaest godina.

Iz izreke pobijane prvostepene presude Višeg suda u Požarevcu, proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom u stanju bitno smanjene uračunljivosti, svestan svog dela i da je isto zabranjeno, pri čemu je hteo njegovo izvršenje, neovlašćeno prodao okrivljenom AA opojnu drogu heroin, ukupne bruto mase 4,4 grama (3,60 grama neto mase), za iznos od 110 evra, kao i da je isti u svojoj kući u ..., neovlašćeno radi prodaje držao opojne droge i to heroin ukupne bruto mase 17,5 grama (16,33 grama neto mase), i kokain 0,3 grama bruto mase (0,08 grama neto mase).

Polazeći od navedenog i citirane zakonske odredbe, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke pobijane prvostepene presude jasno proizilaze sva subjektivna i objektivna obeležja bića krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, odnosno jasno proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom na opisani način preduzeo radnje izvršenja navedenog krivičnog dela, jer je neovlašćeno prodao opojnu drogu i neovlašćeno radi prodaje držao opojnu drogu.

Iz iznetih razloga, po oceni ovog suda, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti se ukazuje i da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, jer ne sadrže razloge u pogledu odlučnih činjenica, a oni koji su dati u znatnoj meri su protivrečni, te da o činjenicama koje su predmet dokazivanja postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini isprava ili zapisniska o iskazima datim u postupku i samih tih isprava ili zapisnika, zbog čega prema stavu branioca, nije moguće ispitati zakonitost i pravilnost presude.

Pored toga, u zahtevu branilac iznosi sopstvenu analizu i ocenu odbrane okrivljenog Zorana Todorovića, kao i odbrane okrivljenog AA, drugačiju od one koju su dali nižestepeni sudovi u pobijanim presudama, zaključujući da nijednim izvedenim dokazom nije utvrđeno da je okrivljeni Todorović preduzeo radnju izvršenja krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret, već da utvrđeno činjenično stanje ukazuje da je predmetna opojna droga bila isključivo namenjena za njegovu ličnu upotrebu.

Iznetim navodima, po nalaženju ovog suda, branilac osporava ocenu izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama, te na sopstvenoj verziji utvrđenog činjeničnog stanja, izvodi zaključak u pogledu pravne kvalifikacije.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud, zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović, s.r.                                                                                                      Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić