Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. ZKP, održao sednicu veća u kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je izreka prvostepene presude nerazumljiva, čime je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, jer je, u situaciji kada je prilikom popisa utvrđeno postojanje manjka i viška istovrsnih rezervnih delova, bilo potrebno u izreci presude navesti i one rezervne delove koji se pojavljuju kao višak, za koje se tvrdi da su stari i neupotrebljivi delovi koji se ne vode u popisnim listama, a koje je osuđeni navodno sakupljao po pogonu da bi prikrio manjak kao što je bilo neophodno i to da se u izreci presude navede pojedinačna vrednost rezervnih delova određene vrste na osnovu čega bi se utvrdio iskazani manjak a time i visina eventualno pribavljene protivpravne imovinske koristi.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac takođe navodi da prvostepeni sud nije postupio u skladu sa nalozima iz odluke višeg suda kojom je ukinuta ranija prvostepena presuda, a koji se tiču procesnih radnji koje treba izvesti, odnosno pitanja koja treba raspraviti, što predstavlja povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. u vezi člana 462. stav 3. ZKP.

Prema navodima zahteva, prvostepeni sud je propustio da iznese ocenu verodostojnosti protivrečnih pisanih dokaza – originalni primerak popisne liste priložene od strane okrivljenog i naknadno ispravljen primerak popisne liste na osnovu koga je utvrđen manjak, iako je sadržina tih dokaza od odlučnog značaja za utvrđivanje postojanja predmetnog krivičnog dela, čime se po oceni ovoga suda ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Daljim navodima zahteva branilac okrivljenog P.M. osporava nepravilnost činjeničnog stanja utvrđenog u pobijanim pravnosnažnim presudama i ističe da je prvostepeni sud propustio da utvrdi da li je uopšte postojala mogućnost da okrivljeni u navedenom vremenskom periodu u kome je navodno izvršena pronevera, prisvoji bilo kakvu stvar iz magacina, pa i pokretne stvari taksativno nabrojane u izreci presude imajući u vidu navode njegove odbrane kojom je isticao da mu je bio onemogućen samostalna pristup u magacin zbog čega je odbrana insistirala da se na ove okolnosti u svojstvu svedoka sasluša K.N., kao i da se od oštećenog pribavi izveštaj da li je okrivljeni radio kao magacioner u periodu od 31.12.2004. do 31.12.2005. godine, kao i da je bilo neophodno da se izvrši novo veštačenje od strane veštaka finansijske struke imajući u vidu da je veštak Z.M. u svom nalazu i mišljenju davao krajnje nelogične odovore u pogledu popisnih listi na osnovu kojih je utvrđen manjak u magacinu, te nije dao odgovor ni na pitanje kako je i da li je mogla biti utvrđena vrednost rezervnih delova koja se pojavljuju kao višak, ako se tvrdi da se radi o starim delovima koje je okrivljeni navodno, kao neupotrebljive prikupljao po pogonima da bi prikrio manjak.

Pored toga, branilac okrivljenog P.M. u zahtevu ukazuje da drugostepeni sud nije cenio navode žalbe branioca okrivljenog kojima je ukazivano na iznete povrede zakona učinjene od strane prvostepenog suda odnosno na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u prvostepenoj presudi, kojim navodima se, po oceni ovog suda, ukazuje da je drugostepena presuda doneta uz učinjenu povredu zakona iz člana 460. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac čija su prava ograničena pravima koja u postupku ima okrivljeni u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11), člana 438. stav 2. u vezi člana 462. stav 3), član 438. stav 2. tačka 2) i člana 460. ZKP, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog P.M., ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar – savetnik                                                                                              Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                            Janko Lazarević,s.r.