Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1378/14 od 25.02.2015. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenih D.R.1 i D.R.2 i žalba branioca okrivljenog D.R.2, a prvostepena presuda potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih D.R.1 i D.R.2, adv. A.M., zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine obe pravnosnažne presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, ili pak da iste preinači tako što će okrivljene osloboditi od optužbe za predmetno krivično delo.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih D.R.1 i D.R.2, adv. A.M., u odnosu na povredu zakona - član 438. stav 2. tačka 1) ZKP je neosnovan.

Ukazujući na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je prvostepeni sud odlučnu činjenicu da su okrivljeni D.R.1 i D.R.2 izvršili predmetno krivično delo utvrdio na osnovu iskaza svedoka A.Z. i S.K. datim u prekršajnom postupku, u svojstvu okrivljenih, koji postupak je okončan presudom Prekršajnog suda u Sremskoj Mitrovici, kojom su A.Z. i S.K. okrivljeni oglašeni krivim zbog prekršaja iz člana 65. stv 1. tačka 1. Zakona o zaštiti državne granice. Kako branilac ističe, prvostepeni sud je koristio ovu presudu u dokaznom postupku, a da pri tom nije neposredno saslušao svedoke i izvršio suočenje sa okrivljenima. Postupajući na taj način sud je svoju presudu zasnovao na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne može zasnivati.

Istaknute navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Odredbom člana 16. stav 1. ZKP propisano je da se sudske odluke ne mogu zasnivati na dokazima koji su, neposredno ili posredno, sami po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom, tim zakonikom, drugim zakonom ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđeni međunarodnim ugovorima, osim u postupku koji se vodi zbog pribavljanja takvih dokaza, dok odredba člana 84. stav 1. ZKP predviđa da se dokazi koji su pribavljeni protivno članu 16. stav 1. tog zakonika (nezakoniti dokazi) ne mogu koristiti u krivičnom postupku.

Iz spisa predmeta proizilazi da su svedoci A.Z. i S.K. saslušani pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici na zapisnicima Ki 860/11 od 13.05.2011. godine, u skladu sa odredbama tada važećeg ZKP u istrazi vođenoj protiv okrivljenih D.R. i D.R., a da je prvostepeni sud na glavnom pretresu na osnovu rešenja Osnovnog suda u Šidu Kv br. 140/14 od 20.06.2014. godine, umesto neposrednog saslušanja svedoka navedene zapisnike izveo kao dokaze - čitanjem u dokaznom postupku.

Kako su zapisnici o saslušanju svedoka A.Z. i S.K. pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici pribavljeni na zakonit način, u skladu sa odredbama tada važećeg ZKP, a zatim pročitani u dokaznom postupku, uz saglasnost Osnovnog javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici, to se po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju ne može govoriti o nezakonitim dokazima, pa samim tim i bitnim povredama odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP zbog čega se navodi branioca okrivljenih ocenjuju neosnovanim.

Ostali navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih, kojima se ukazuje da su okrivljeni registrovani kao taksi prevoznici, pa su kao takvi vršili prevoz putnika - stranih državljana pri čemu nisu imali mogućnosti da iste legitimišu niti da odbiju vožnju, jer bi u suprotnom bili kažnjeni novčanom kaznom od 100.000,00 do 1.000.000,00 dinara, zbog čega je nejasan zaključak prvostepenog suda da su okrivljeni kritičnom prilikom postupali sa direktnim umišljajem, svode se na osporavanje pravilnosti utvrđenog činjeničnog stanja i ocenu dokaza, a koja povreda ne predstavlja razlog zbog kojeg je dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome, okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP, može, preko branioca podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakonika propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4. ZKP učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Kako navedena povreda - pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i ocena dokaza u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne može biti zakonski razlog zbog kojeg okrivljeni, preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek - zahtev za zaštitu zakonitosti, to je isti Vrhovni kasacioni sud u tom delu ocenio nedozvoljenim.

Nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenih u tom delu odbio kao neosnovan, a na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP isti zahtev u ostalom delu odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                           Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                           Vesko Krstajić, s.r.