Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž3 25/21 od 11.02.2022. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Sofije Mađince, izjavljena protiv presude Višeg suda u Smederevu Kž1 32/21 od 27.04.2021. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Sofija Mađinca, u smislu odredbe člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači u celini pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodima da opis krivičnog dela u izreci prvostepene presude, ne sadrži zakonska obeležja krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 1. KZ.

Prema navodima zahteva, krivično delo izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 1. KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim je po svojoj pravnoj prirodi krivično delo ugrožavanja čija je posledica konkretna opasnost za zaštićeno dobro, pa je delo dovršeno nastupanjem konkretne opasnosti. Ukoliko do realizacije konkretne opasnosti dođe, neće postojati navedeno krivično delo iz člana 278. stav 1. KZ već eventualno krivično delo iz člana 288. KZ, kojim je inkriminisano nastupanje teže posledice u vidu teške telesne povrede ili smrti nekog lica. Obzirom da je maloletna oštećena zadobila lake telesne povrede, koje ne mogu biti kvalifikovane kao teža posledica u smislu člana 288. KZ, branilac smatra da u radnjama okrivljenog nema obeležja ni jednog krivičnog dela, pa ni krivičnog dela za koje je oglašen krivim.

Krivično delo izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 1. KZ čini onaj ko požarom, poplavom, eksplozijom, otrovom ili otrovnim gasom, radioaktivnim ili jonizujućim zračenjem, električnom energijom, motornom silom ili kakvom drugom opasnom radnjom ili opšte opasnim sredstvom izazove opasnost za život ili telo ljudi, ili imovinu većeg obima i da ta opasnost ima karakter opšte opasnosti.

Iz citirane zakonske odredbe jasno proizilazi da je za postojanje krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 1. KZ potrebno da je opšte opasnom radnjom ili opšte opasnim sredstvom izazvana konkretna opasnost za život ili telo ljudi, ili imovinu većeg obima i da ta opasnost ima karakter opšte opasnosti. Opšte opasnu radnju, u smislu člana 278. stav 1. KZ, između ostalog, može da predstavlja i radnja držanja i ostavljanja opasnog psa bez nadzora.

Iz izreke pobijane presude, proizlazi da je u vreme, na način i na mestu bliže opisanim u izreci, u stanju uračunljivosti, svestan zabranjenosti dela i da opšte opasnom radnjom može izazvati opasnost po život i telo ljudi pa je na to pristao, okrivljeni kao vlasnik psa rase nemački ovčar, istog nije držao u prostoru iz kog pas ne može da pobegne usled čega je pas izašao iz dvorišta bez nadzora i došao do ulice ... gde je maloletnoj BB, rođenoj ... godine, zadao lake telesne povrede u vidu ujednih rana čija lokalizacija je bliže opisana u izreci presude.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, opisane radnje, sadrže sva zakonska obeležja krivičnog dela izazivanja opšte opasnosti iz člana 278. stav 1. KZ, a kako su pravilno zaključili i nižestepeni sudovi u pobijanim presudama. U izreci pobijane presude, jasno je opisana radnja izvršenja navedenog krivičnog dela i to opšte opasna radnja okrivljenog kojom je ostvarena posledica navedenog krivičnog dela - konkretna opasnost za život i telo ljudi, a to je konkretna opasnost za život i telo ljudi koji dolaze u dvorište okrivljenog, prolaze pored dvorišta ili se kreću okolnim ulicama, usled čega je došlo do lakog telesnog povređivanja maloletne oštećene.

Prema tome, neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da usled nastupanja lake telesne povrede maloletne oštećene, u radnjama okrivljenog nema obeležja krivičnog dela izazivanja opšte opasnosti iz člana 278. stav 1. KZ obzirom da ovaj sud nalazi se u radnjama okrivljenog stiču sva subjektivna i objektivna zakonska obeležja navedenog krivičnog dela za koje je pobijanim presudama oglašen krivim.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u razmatranje ostalih navoda zahteva za zaštitu zakonitosti kojima branilac dovodi u pitanje ocenu dokaza i zaključke nižestepenih sudova dajući sopstvenu ocenu odbrane okrivljenog i iskaza ispitanih svedoka obzirom da na taj način branilac suštinski ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP koja ne predstavlja razlog zbog kog okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Iz iznetih razloga nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Sofije Mađince, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                     Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić