Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.5130/13 od 28.10.2013. godine usvajanjem žalbe branioca okrivljenog A.P., advokata L.V., preinačena je presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu K br.355/12 od 05.07.2013. godine samo u pogledu odluke o glavnoj kazni – kazni zatvora, tako što je Apelacioni sud u Beogradu okrivljenog A.P. zbog krivičnog dela prevare iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine dok su u preostalom delu žalba branioca okrivljenog A.P. i u celosti žalba javnog tužioca Drugog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačnom delu potvrđena.

Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac osuđenog A.P., advokat L.V., zbog povrede zakona, povrede i uskraćivanja prava okrivljenog na odbranu i prava na pravično suđenje, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da branilac osuđenog ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine u celosti i predmet vrati na suđenje prvostepenom sudu i naredi da se novi postupak održi pred izmenjenim većem.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 486. i 487. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog A.P. je neosnovan.

Odredbom člana 604. ZKP propisano je da se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog zakonika, ocenjuje po odredbama Zakonika o krivičnom postupku (''Službeni list SRJ'', br. 70/01 i 68/02 i ''Službeni glasnik RS'', br. 58/04 ... 76/10).

Branilac osuđenog A.P. u svom zahtevu navodi da je prvostepeni sud dana 04.11.2011. godine doneo rešenje o sprovođenju istrage, a da su pre nego što je to rešenje dostavljeno okrivljenom saslušani svedoci – oštećeni, tako da okrivljeni nije bio u mogućnosti da angažuje branioca niti da se brani. Nakon što mu je dostavljeno rešenje o sprovođenju istrage okrivljeni A.P. je angažovao branioca iz reda advokata, ali branilac nije bio prisutan prilikom njegovog saslušanja kod istražnog sudije, jer nije bio ni pozvan. Nadalje u zahtevu se navodi da su glavni pretresi 29.06.2012. i 13.02.2013. godine odlagani zbog bolesti branioca, ali je sud van pretresa saslušao svedoke oštećene bez prisustva branioca i okrivljenog što predstavlja bitne povrede odredaba ZKP.

U zahtevu se navodi da je prvostepenom presudom povređeno pravo okrivljenog na odbranu i na taj način pogrešno utvrđeno činjenično stanje, jer se u ovom konkretnom slučaju radi o građansko-pravnom odnosu između okrivljenog i oštećenih, a ne o krivičnom delu iz člana 208. stav 4. KZ (čime se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP).

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda u radnjama osuđenog A.P. za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom stiču se svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela prevare iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, pa su navodi zahteva branioca osuđenog kojima se ukazuje da je u konkretnom slučaju reč o građansko-pravnom odnosu i kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, neosnovani.

Članom 71. stav 1. ZKP (''Službeni list SRJ'', br. 70/01, 68/02 i ''Službeni glasnik RS'', br. 58/04 ... 76/10), koji je važio u vreme sprovođenja istrage i održavanja glavnih pretresa u predmetu Drugog osnovnog suda u Beogradu K br.355/12 propisano je da ako je okrivljeni nem, gluv ili nesposoban da se sam uspešno brani ili ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje se može izreći kazna zatvora preko 10 godina, okrivljeni mora imati branioca već prilikom prvog saslušanja.

Odredbom člana 208. stav 4. KZ (''Službeni glasnik RS'', br. 85/05 ... 72/09) propisano je da ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učini ili ne učini, pri čemu je pribavljena imovinska korist ili naneta šteta u iznosu koji prelazi 1.500.000,00 dinara učinilac će se kazniti zatvorom od 2 do 10 godina i novčanom kaznom.

Imajući u vidu da je odredbom člana 485. stav 4. ZKP kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog propisana povreda zakona iz člana 74. KZ (povreda prava na obaveznu odbranu) a da okrivljenom A.P. u ovom krivičnom postupku nije bilo stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela za koje je odbrana bila obavezna prema zakonu koji je važio u vreme preduzimanja procesnih radnji na koje se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje, Vrhovni kasacioni sud se u navode zahteva koji se odnose na povredu prava na odbranu osuđenog, nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                            Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                      Dragiša Đorđević, s.r.