Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br. 19/16 od 17.02.2016. godine, odbijene su kao neosnovane žalba okr. S.R. i žalbe branilaca okrivljenih D.L. i S.R. a prvostepena presuda, potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Rumi 5K br. 225/15 od 06.11.2015. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br. 19/16 od 17.02.2016. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog D.L., adv. V.Đ., kako je to u obrazloženju zahteva navedeno zbog povrede člana 45. stav 5. Krivičnog zakonika i povrede člana 485. stav 4. u vezi člana 441. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine obe nižestepene presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje uz naredbu da se glavni pretres održi pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.L., adv. V.Đ., Republičkom javnom tužiocu u smislu člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo sednici veća nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, pa je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.L., adv. V.Đ., u odnosu na povredu člana 441. stav 3. ZKP, je neosnovan.

Neosnovano se u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.L. ukazuje na povredu člana 441. stav 3. ZKP, isticanjem da je prvostepeni sud svojom presudom, a što je potvrdio i apelacioni sud kao drugostepeni, na osnovu člana 258. stav 4. ZKP obavezao okrivljenog D.L. da solidarno sa okrivljenim S.R., oštećenom Đ.S. na ime naknade štete plati iznos od 15.600,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude umesto da oštećenom saglasno stavu 4. napred navedenog člana 258. ZKP dosudi imovinskopravni zahtev u celini.

Odredbom člana 441. stav 3. ZKP, propisano je da se odluka o dosuđenom imovinskopravnom zahtevu ili odluka o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela može pobijati ako je sud ovom odlukom povredio zakonske odredbe.

Odredbom člana 258. stav 4. propisano je da će sud u presudi kojom okrivljenog oglašava krivim ili rešenju o izricanju mere bezbednosti obaveznog psiihijatrijskog lečenja, ovlašćenom licu dosuditi imovinskopravni zahtev u celini ili delimično, a za višak uputiti na parnični postupak. Ako podaci postupka ne pružaju pouzdan osnov ni za potpuno ni za delimično presuđenje, sud će ovlašćeno lice uputiti da imovinskopravni zahtev u celini može da ostvaruje u parničnom postupku.

Kako je prvostepeni sud okrivljene D.L. i S.R. obavezao da oštećenom Đ.S. solidarno isplate iznos od 15.600,00 dinara, koji su kritičnom prilikom od njega oduzeli, a sve pozivajući se na odredbu člana 258. stav 4. ZKP, to Vrhovni kasacioni sud ukazivanje branioca okrivljenog o neprihvatljivoj formulaciji prvostepenog suda u tom delu izreke, ocenjuje neosnovanim, obzirom da se radi o obavezi okrivljenih koja proističe iz stava 4. člana 258. ZKP, a odnosi se u konkretnom slučaju na dosuđivanje imovinskopravnog zahteva oštećenom.

Osim toga, navedenu povredu člana 441. stav 3. ZKP branilac okrivljenog je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome u obrazloženju presude dao razloge koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na iste upućuje.

S`toga je Vrhovni kasacioni sud iz iznetih razloga a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, navode branioca okrivljenog o učinjenoj povredi člana 441. stav 3. ZKP, ocenio neosnovanim.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.L. ukazuje se i na povredu člana 45. stav 5. Krivičnog zakonika, navodima da sud nije okrivljenom u skladu sa navedenom odredbom odredio način izvršenja kazne zatvora.

Međutim, odredbom člana 485. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno branilac okrivljenog shodno ograničenju njegovih prava pravima koja u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, po snovu povrede člana 45. stav 5. Krivičnog zakonika, zbog čega je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u tom delu ocenjen kao nedozvoljen.

S`toga je Vrhovni kasacioni sud, iz iznetih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u odnosu na povredu člana 441. stav 3. ZKP shodno odredbi člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odbio kao neosnovan, a u odnosu na povredu člana 45. stav 5. Krivičnog zakonika shodno odredbi člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                       Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković,s.r.                                                                                                       Nevenka Važić,s.r.