Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 broj 685/18 od 10.12.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba Višeg javnog tužioca u Kruševcu, a presuda Višeg suda u Kruševcu K broj 27/17 od 05.04.2018. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz broj 279/19 od 22.04.2019. godine, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i da saglasno članu 492. stav 1. tačka 3) ZKP, utvrdi da je pobijanim presudama povređen zakon u korist okrivljenih.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca braniocima okrivljene AA – advokatu Vladanu Vukčeviću, advokatu Aleksandru Đorđeviću i advokatu Marku Popoviću, braniocu okrivljenog BB – advokatu Draganu Bjeliću i braniocu okrivljenog VV – advokatu Goranu Doloviću, shodno članu 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, nakon čega je održao sednicu veća, o kojoj u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioce okrivljenih, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, pa je nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda, protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, a po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ni prvostepena, a ni drugostepena pobijana presuda, nisu zahvaćene bitnom povredom odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, budući da izreka pravnosnažne presude nije protivrečna samoj sebi niti su razlozi presude protivrečni izreci, a presuda sadrži jasne i neprotivrečne razloge o činjenicama koje su predmet dokazivanja, niti u konkretnom slučaju o činjenicama koje su predmet dokazivanja postoji protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini isprave ili zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava ili zapisnika.

Naime, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca kojima se ukazuje da sud nije otklonio protivrečnost između odbrane okrivljene AA i iskaza svedoka DD (strana 16. i strana 29. prvostepene presude), imajući u vidu da se u navedenim delovima presude citiraju kako odbrana okrivljene, tako i iskaz navedenog svedoka, a kako to proizilazi iz spisa predmeta.

U odnosu na iskaz svedoka ĐĐ, Republički javni tužilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti tvrdi da je isti nejasan i da ga je sud kao takvog prihvatio. Ovim navodima se ustvari i ne ukazuje na nejasne razloge o činjenicama koje su predmet dokazivanja, dakle na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, već se osporava iskaz svedoka i daje sopstvena ocena navedenog dokaza.

Nadalje, suprotno navodima zahteva Republičkog javnog tužioca, po oceni ovoga suda, prvostepeni sud je u pobijanoj presudi dao jasne, dovoljne i neprotivrečne razloge zbog kojih prihvata iskaz stručnog savetnika EE, i to kako na strani 32. poslednji stav prvostepene presude, tako i na strani 39. stav 2, gde je istakao da su skoro do istog zaključka, odnosno do skoro istog procenta zaduženja, došli i stručni savetnik EE i veštaci Gradskog zavoda za veštačenje. Stoga nisu osnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca da se ocena navedenog iskaza svodi samo na uopštenu formulaciju da je iskaz dat „po pravilima struke“ i da nisu navedeni razlozi zbog kojih je prihvaćen njegov zaključak.

Suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, po oceni Vrhovnog kasacionog suda prvostepeni sud je na strani 54. poslednji stav do strane 57. stav 2. pobijane presude izneo jasne, potpune i neprotivrečne razloge zbog kojih prihvata dopunski nalaz i mišljenje Komisije veštaka Gradskog zavoda za veštačenje u odnosu na utvrđeni procenat opterećenja imovine preduzeća „GG“. Stoga su neosnovani navodi zahteva da bez upoređivanja dokumentacije na osnovu koje je vršeno veštačenje od strane Gradskog zavoda za veštačenje sa dokumentacijom na kojoj se zasniva izveštaj Agencije za privatizaciju, razlozi prvostepene presude ostaju nejasni i nepotpuni.

U ostalom delu, zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ističe se da Komisija veštaka Gradskog zavoda za veštačenje uz svoj nalaz nije priložila bilo kakvu dokumentaciju, zbog čega je nejasno u koju dokumentaciju je ova Komisija veštaka vršila uvid.

Kako je već prethodno rečeno, u prvostepenoj presudi su na dve i po strane dati razlozi zbog kojih je drugostepeni sud dopunski nalaz i mišljenje Komisije veštaka Gradskog zavoda za veštačenje prihvatio, a u okviru kojih razloga je i eksplicitno navedeno da je Komisija veštaka na neposredan način, najpre uvidom u svu postojeću dokumentaciju koja se nalazila među dokazima u spisima predmeta, te nakon neposrednog uvida u poslovnu, računovodstveno – knjigovodstvenu evidenciju i finansijske dokumente koji se u originalu nalaze u preduzeću „GG“ ..., dakle uvidom u potpunu dokumentaciju, sačinila dopunski nalaz i mišljenje, podrobno odgovarajući na postavljena pitanja od strane suda, a uz isti je sudu dostavila kompletnu i sistematizovanu dokumentaciju po svakoj tački optužnice (strana 56. prvostepene presude). Stoga je suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, u razlozima prvostepene presude potpuno razjašnjeno na osnovu koje dokumentacije je izvršeno veštačenje i dat dopunski nalaz i mišljenje.

Neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na postojanje protivrečnosti u razlozima presude na strani 44 i 62 prvostepene presude, budući da se na strani 44 citira deo dopunskog nalaza i mišljenja Komisije veštaka, a po kome veštaci nisu mogli precizno da utvrde da li je izvovom robe za konkretna preduzeća, preduzeće „GG“ ostvarilo dobit ili pak gubitak, upućujući pri tome na strani 61 i 62 dopunskog nalaza i mišljenja, te da je komisija veštaka utvrdila da je preduzeće „GG“ ostvarilo razliku u ceni u iznosu od 64.325, 11 eura.

Na strani 62 prvostepene presude, ocenjujući sve dokaze u odnosu na tačku 4 prvostepene presude, kao i odbranu okrivljenog BB, prvostepeni sud pored ostalog ističe i postojanje pozitivne razlike između proizvodnih i prodajnih cena navedenim kupcima u istom iznosu kako je to utvrđeno na strani 44 prvostepene presude, pri čemu ne navodi da li ta pozitivna razlika predstavlja dobit ili eventualni gubitak preduzeća „GG“. Dakle, u konkretnom slučaju, ne postoji protivrečnost u razlozima prvostepene presude, budući da navedena pozitivna razlika između proizvodne i prodajne cene ne znači po automatizmu da se radi o profitu firme kako to tvrdi Republički javni tužilac u podnetom zahtevu.

Takođe, i tvrdnja Republičkog javnog tužioca, izneta u zahtevu za zaštitu zakonitosti, o postojanju protivrečnosti prvostepene presude na stranama 47 i 64, je neosnovana. Ovo iz razloga što se na strani 47 iznosi samo konstatacija da veštacima nisu bili dostupni zvanični podaci Poreske uprave u Kruševcu o postignutim prometnim vrednostima poslovnih prostora i lokala u Kruševcu za navedeni period, zbog čega Komisija veštaka nije mogla da utvrdi tržišnu vrednost TC „ŽŽ“, dok na strani 64 stav 2, na koji se tužilac u zahtevu poziva sud navodi i ocenjuje druge dokaze (dakle ne i nalaz i mišljenje Komisije veštaka) na osnovu kojih je utvrdio da je sporni TC „ŽŽ“ prodat po tržišnoj ceni.

Ustvari, u ovom slučaju tužilac u zahtevu svoj zaključak o protivrečnosti prvostepene presude izvodi tako što deo rečenice iz razloga presude na strani 64 stav 2, a koja se odnosi na ocenu suda o neosnovanosti navoda tužioca da okrivljeni VV „nije prethodno izvršio procenu vrednosti prometne nepokretnosti jer je „GG“ imao knjigovodstvene vrednosti“ potpuno van konteksta upoređuje sa drugim delom presude (strana 47) iako se ti delovi ne mogu međusobno upoređivati.

Neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti – da je prvostepeni sud u presudi bio dužan da citira sva pitanja i primedbe zamenika Višeg javnog tužioca postavljena veštacima Gradskog zavoda za veštačenje kao i njihove odgovore na pitanja i primedbe, te da potom navede argumente zbog kojih smatra da nalaz i mišljenje Komisije veštaka nije doveden u pitanje. Ovo stoga što je prvostepeni sud dao jasne, potpune i neprotivrečne razloge zbog čega prihvata dopunski nalaz i mišljenje Komisije veštaka Gradskog zavoda za veštačenje, te ocenio da pitanjima i primedbama tužioca isti nije doveden u pitanje, a što je po oceni Vrhovnog kasacionog suda sasvim dovoljno. Citiranje svih pitanja i odgovora nepotrebno bi opteretilo presudu. Pored toga, ovi navodi ne predstavljaju obavezan deo obrazloženja presude, pa obzirom na ni sam Republički javni tužilac u svom zahtevu ne navodi koja su to pitanja i odgovori koje je sud morao uneti u presudu a zbog čijeg izostanka je došlo do bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, to su navodi u ovom delu ocenjeni neosnovanim.

Takođe, ni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti – da je sadržina prvostepene presude u znatnoj meri protivrečna spisima u delu gde sud navodi da je izveo sve dokaze koje je ponudio javni tužilac i pored toga što je odbio predlog Višeg javnog tužioca za još jedno, dopunsko veštačenje, nisu osnovani. Ovo stoga što je na strani 57 prvostepene presude, na koju se Republički javni tužilac poziva, u stavu dva, prvostepeni sud naveo razloge zbog kojih je odbio predlog zamenika Višeg javnog tužioca da se izvrši novo, dopunsko veštačenje, a potom, u nastavku presude, u stavu 4 na istoj strani, naveo je i da je sve ostale dokaze ponuđene od strane tužilaštava, izveo.

Nadalje, neosnovani su navodi zahteva kojima se ukazuje da prvostepena presuda uopšte nema razloga o činjenicama koje su predmet dokazivanja, a u pogledu štete pričinjene poveriocima preduzeća „GG“ i pribavljanja protivpravne imovinske koristi ovom preduzeću, a koja je nastala prebacivanjem poslovanja preduzeća „GG“ na drugi privredni subjekt – preduzeće „ZZ“. Ovde se ustvari radi o razlozima presude u odnosu na tačku 2 optužnice (tačku 2 presude) kojom se okrivljenima AA i BB stavlja na teret da su drugom pravnom licu – preduzeću „ZZ“ pribavili protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 1.146.171,73 dinara. Dakle, okrivljenima uopšte nije stavljeno na teret preinačenje štete poveriocima preduzeća „GG“ i pribavljanje koristi ovom preduzeću, tako da je u tom delu prvostepena presuda i ne može imati razloge, jer se razlozi ne daju za nešto što nije predmet optuženja.

Takođe, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti da prvostepeni sud na strani 61 presude, prihvatajući zaključak veštaka o nepostojanju subjektivnog odnosa okrivljenih prema krivičnom delu, ustvari prihvata izjašnjenje veštaka o pravnim pitanjima, a što date razloge u ovom delu prema stavu tužioca, čini apsolutno nejasnim. Po oceni ovoga suda, istaknuti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti su netačni, pa samim tim i neosnovani. Ovo stoga što se ne radi o zaključku veštaka vezanom za subjektivni odnos okrivljenih prema krivičnom delu kako se to netačno navodi u zahtevu za zaštitu zakonitosti, već se u ovom delu radi o zaključku suda proisteklom iz ocene i analize kako dopunskog nalaza i mišljenja Komisije veštaka Gradskog zavoda za veštačenje, tako i drugih dokaza.

Naime, na strani 61. prvostepene presude citira se dopunski nalaz i mišljenje Komisije veštaka Gradskog zavoda za veštačenje, a potom se daje ocena i zaključak suda da „nepostojanje posebnih robno – analitičkih kartica sa cenama koštanja nema značaj okolnosti na osnovu koje bi se moglo zaključiti da je takvo neevidentiranje učinjeno u nameri i u cilju izvršenja krivičnog dela koje se okrivljenom stavlja na teret.

U odnosu na tačku 3B optužnice i presude, u zahtevu za zaštitu zakonitosti se navodi da su u prvostepenoj i drugostepenoj presudi razlozi o isplati otpremnina radnicima nejasni i konfuzni u pogledu razumevanja pravne prirode isplaćenih otpremnina. Pri tome, Republički javni tužilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ne navodi u čemu se ta nejasnoća i konfuznost sastoji, već ističe da dati razlozi ustvari „nisu osnovani“ a što ne predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Pored toga, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, prvostepeni sud je dao potpune, jasne i neprotivrečne razloge u odnosu na navedenu tačku optužnice odnosno presude na stranama 65 i 66 svoje odluke.

Neosnovani su i navodi zahteva da je obrazloženje drugostepene presude kontradiktorno, a koja se kontradiktornost prema navodima zahteva sastoji u tome što je drugostepeni sud prvo na strani 4 našao da je prvostepeni sud pravilno odbio predlog javnog tužioca za dopunskim veštačenjem, da bi na strani 6 naveo da je drugostepeni sud izveo sve dokaze koje je predložilo javno tužilaštvo, te da Viši javni tužilac nije imao primedbe na dokaze izvedene na glavnom pretresu. Republički javni tužilac nalazi da je u tom delu obrazloženje drugostepene presude suprotno i u znatnoj meri protivrečno stanju u spisima predmeta.

Istaknute navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, jer su pre svega rezultat sopstvene analize citiranih delova drugostepene presude od strane Republičkog javnog tužioca, koji su istrgnuti iz celokupnog konteksta drugostepene presude. Upravo na način kako je to navedeno u zapisniku o glavnom pretresu, i drugostepeni sud je u svojoj presudi konstatovao izvođenje dokaznih radnji, njihov redosled, i postupanje suda po predlozima stranaka, tako da u konkretnom slučaju nema protovrečnosti i kontradiktornosti u drugostepenoj presudi, niti može biti reči o tome da navodi drugostepene presude ne odgovaraju spisima predmeta, a kako se to neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca.

Iz navedenih razloga, nalazeći da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP na koju se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca neosnovano ukazuje, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci presude, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                                                                   Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić