Istom presudom, Viši sud u Novom Sadu, na osnovu člana 61. i 62. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima („Službeni glasnik RS“ br.20/2009) i Zakona o potvrđivanju Ugovora između Savezne Republike Jugoslavije i Republike Hrvatske o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima, („Službeni list SRJ-Međunarodni ugovori“, br.1/98 od 06.03.1998. godine), utvrdio da opisane radnje okrivljenog AA u navedenim presudama, po Krivičnom zakonodavstvu Republike Srbije predstavljaju radnje krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 2) Krivičnog zakonika Republike Srbije(„Službeni glasnik“ Republike Srbije br. 85 od 06.10.2005. godine, br. 88 od 14.10.2005. godine, br. 107 od 02.12.2005. godine, br. 72 od 03.09.2009. godine, br.111 od 29.12.2009. godine) i krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika Republike Srbije („Službeni glasnik“ Republike Srbije br.85 od 06.10.2005. godine, br.88 od 14.10.2005. godine, br.107 od 02.12.2005. godine, br.72 od 03.09.2009. godine, br.111 od 29.12.2009. godine, br.12 od 24.12.2012. godine, br.104 od 27.11.2013. godine, br.108 od 10.10.2014. godine, br.94 od 24.11.2016. godine i br.35/19 od 01.12.2019. godine), nakon čega je okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci i na osnovu člana 264.ZKP oslobodio ga od plaćanja troškova krivičnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž Kre br.3/22 od 21.03.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Višeg suda u Novom Sadu Kr.br.40/21 od 02.12.2021. godine je potvrđena.

Rešenjem Višeg suda u Novom Sadu KR br.40/21 od 31.05.2022. godine, ispravljena je presuda Višeg suda u Novom Sadu KR br.40/21 od 02.12.2021. godine, samo u pogledu naziva prvostepenog suda države moljilje, tako da umesto naziva Županijski sud u Šibeniku treba da stoji Opštinski sud u Šibeniku.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA–advokat Neven Adam zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni Kasacioni sud usvoji zahtev, preinači presudu Višeg suda u Novom Sadu Kr.br.40/21 od 02.12.2021. godine i okrivljenog oslobodi od optužbe, ili da istu presudu ukine i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća, koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocena navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona, branilac okrivljenog ističe da u vreme izvršenja krivičnog dela iz člana 247. KZ Republike Hrvatske, za koje je okrivljeni oglašen krivim da je isto izvršio u periodu od 11. avgusta 2011. godine do 05. juna 2012. godine, takvo krivično delo nije postojalo u krivičnom zakonodavstvu Republike Srbije jer se ovde radi o krivičnom delu prevara u obavljanju privredne delatnosti iz člana 223. KZ Republike Srbije, koje odredbe se primenjuju od 01.03.2018. godine, iz čega proizilazi da branilac navedene presude suštinski pobija zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1.KZ, jer delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije bilo inkriminasano u Republici Srbiji u vreme izvršenja krivičnog dela, zbog čega se ne mogu primeniti odredbe iz člana 7. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, koje se odnose na klauzulu dvostruke kažnjivosti.

Branilac navodi da postoji bitna razlika između kaznenog djela protiv gospodarstva, prijevare u gospodarskom poslovanju u pokušaju iz člana 247. stav 2. u vezi stav 1. i člana 34. KZ/11 za koje delo je okrivljeni oglašen krivim pred Opštinskim sudom u Šibeniku i krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. KZ, ali ne navodi u čemu se ogleda ta razlika već samo ističe da nisu ispunjeni uslovi iz člana 7. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, kojim je u stavu 1. tačka 1) propisano da krivično delo povodom kojeg se zahteva pružanje međunarodne pravne pomoći mora predstavljati krivično delo po Zakonu Republike Srbije, te da je pogrešan zaključak iznet u pobijanim presudama da se radi o istovetnim krivičnim delima. Branilac još ističe da je prvostepeni sud pogrešno zaključio da su ispunjene dve od tri alternativno predviđene pretpostavke iz člana 58. istog zakona kao i da nisu ispunjeni uslovi iz člana 27. Ugovora između Savezne Republike Jugoslavije i Republike Hrvatske o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima. U ostalom delu zahteva, branilac ističe da je krivični postupak pred sudovima u Republici Hrvatskoj obilovao brojnim nepravilnostima i nezakonitostima, te da okrivljeni nije imao nepristrasno i nezavisno suđenje.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u pogledu povrede iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 7. stav 1. tačka 1) Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima neosnovan iz sledećih razloga:

Činjeničnim opisom izreke presude Opštinskog suda u Šibeniku K.br.275/14 od 22.02.2019. godine utvrđeno je da je okrivljeni..“kao vlasnik i direktor trgovačkog društva „BB“ d.o.o iz ..., sa ciljem da za navedenu pravnu osobu pribavi znatnu nepripadnu imovinsku korist, preko zasad neutvrđenih delatnika navedenog trgovačkog društva koje je poslao na adrese većeg broja pravnih osoba na području Šibenika, djelatnicima tih pravnih osoba lažno prikazao da im dostavlja telefonske imenike na optičkim medijima, kao promotivni materijal svoje tvrtke, odnosno da im dostavlja imenik „Hrvatskog ...“, tražeći od njih da potpišu i pečatom tvrtke u kojoj su zaposleni pečatiraju dokumenti koji su im prikazani kao dostavnice, a koji su zapravo bili blanko ugovori o narudžbi telefonskih imenika od TD „... izdavaštvo“, pa kada su isti poverovali delatnicima TD „... izdavaštvo“ i potpisali se na dokumente za koje su držali da su potvrde o o preuzimanju ili narudžbenice za telefonski imenik Hrvatskog ... na CD-romu, te ih pečatirali, iste dokumente delatnici drugookrivljenog trgovačkog društva po nalogu prvookrivljenog naknadno popunili, upisujući neistinite podatke o količini i ceni narudžbe, pa na temelju tako krivotvorenih poslovnih isprava, prema pravnim osobama kojima su dostavljeni navedeni optički mediji ispostavio fakture za plaćanje medija sa telefonskim imenicima koje su preuzeli za tekuću godinu, te ih istim ugovorima obavezao na petogodišnju pretplatu telefonskih imenika sa ukupnom cijenom od najmanje 755.959,50 kuna a od kojih su oštećena trgovačka društva uplatila iznos od 30.540,90 kuna, čime je izvršio kazneno djelo protiv gospodarstva, prijevare u gospodarskom poslovanju u pokušaju iz člana 247. stav 2. u vezi stav 1. i člana 34. KZ/11 i kazneno djelo protiv vjerodostojnosti isprava, krivotvorenje službene isprave iz člana 312. stav 1. Kaznenog zakona Republike Hrvatske.

Odredbama člana 238. stav 1. tačka 2. Krivičnog zakonika(„Službeni Glasnik“ RS br.72/09 koji se primenjivao u periodu od 11.09.2009. godine do 28.02.2018. godine), propisano je da odgovorno lice u preduzeću ili drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima svojstvo pravnog lica ili preduzetnik, koje u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi za pravno lice u kojem je zaposleno, za drugo pravno lice ili drugi subjekt privrednog poslovanja koji ima svojstvo pravnog lica ili za preduzetnika sastavljanjem isprave neistinite sadržine, lažnim bilansima, procenama ili inventarisanjem odnosno lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica neistinito prikazuje stanje ili kretanje sredstava ili rezultate poslovanja, pa na taj način dovede u zabludu organe upravljanja u preduzeću ili drugom pravnom licu prilikom donošenja odluka o poslovima upravljanja ili preduzeće ili drugo drugo pravno lice stavi u povoljniji položaj prilikom dobijanja sredstava ili drugih pogodnosti koje im se ne bi priznale prema postojećim propisima, kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.

Odredbama člana 223. stav 1. KZ („Službeni glasnik Republike Srbije 94/16“ koji se primenjuje od 28.02.2018. godine) je propisano da ko u obavljanju privredne delatnosti, u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da nešto učini ili ne učini na štetu imovine subjekta privrednog poslovanja za koje ili u kojem radi ili drugog pravnog lica, kazniće se kaznom zatvora od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom. Stavom 2. istog člana je propisano da ako je delom iz stava 1.ovog člana pribavljena imovinska korist ili je naneta šteta koja prelazi iznos od četristopedeset hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom, a stavom 3. da ako je delom iz stava 1.ovog člana pribavljena imovinska korist ili je naneta šteta koja prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina i novčanom kaznom.

Odredbom člana 7. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima propisano je da su pretpostavke za pružanje međunarodne pravne pomoći da krivično delo povodom kojeg se zahteva pružanje međunarodne pravne pomoći predstavlja krivično delo po zakonu Republike Srbije, da za isto krivično delo nije pravnosnažno okončan postupak pred domaćim sudom, odnosno da krivična sankcija nije u potpunosti izvršena, da krivično gonjenje, odnosno izvršenje krivične sankcije nije isključeno zbog zastarelosti, amnestije ili pomilovanja, da se zahtev za pružanje međunarodne pravne pomoći ne odnosi na političko krivično delo ili delo povezano sa političkim krivičnim delom, odnosno na krivično delo koje se sastoji isključivo u povredi vojnih dužnosti, da pružanje međunarodne pravne pomoći ne bi povredilo suverenitet, bezbednost, javni poredak ili druge interese od suštinskog značaja za Republiku Srbiju, čime je zapravo propisana klauzula dvostruke inkriminacije.

Međutim, klauzula dvostruke inkriminacije koja je sadržana u članu 7.stav 1.tačka 1) Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, procenjuje se prema stanju propisa u vreme pružanja međunarodne pravne pomoći a ne prema vremenu izvršenja krivičnog dela, s obzirom da se zabrana retroaktivnosti odnosi na rešavanje pitanja materijalnog krivičnog prava a ovde je reč o postupku koji se vodi da bi se drugoj državi omogućilo da primeni svoje materijalno pravo.

U konkretnom slučaju je pravilno primenjen zakon jer je ispunjena klauzula dvostruke inkriminacije u vreme pružanja međunarodne pravne pomoći s obzirom da su radnje kažnjive po članu 247.stav 2. tačka 1 KZ/11, kako to navodi i sam branilac, sadržane u odredbama člana 223. KZ, koji se u Republici Srbiji primenjuje u vreme pružanja međunarodne prave pomoći, usled čega su navodi zahteva da u vreme izvršenja opisanih radnji, iste nisu predstavljale radnje krivičnog dela po Krivičnom zakoniku Republike Srbije, irelevantni.

U ostalom delu, obrazlažući pogrešnu primenu odredbi člana 58. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima i člana 27. Ugovora između Savezne Republike Jugoslavije i Republike Hrvatske o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima, branilac zapravo ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i osporava zaključke suda ukazujući da u postupku priznavanja strane sudske odluke, sud nije našao da je strana presuda motivisana političkim razlozima kao i da je pogrešno sud našao da su ispunjene dve od tri pretpostavki iz člana 58. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, što sve ne predstavlja dozvoljen osnov za izjavljivanje zahteva za zaštitu zakonitosti shodno odredbama člana 485.stav 4.ZKP. Takođe, navodi zahteva u vezi pravičnog suđenja se odnose na postupak pred sudovima Republike Hrvatske, što nije predmet razmatranja u ovom postupku.

Iz svih navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA–advokata Nevena Adama je neosnovan u pogledu povrede zakona iz člana 439.tačka 1) ZKP u vezi člana 7. stav 1. tačka 1) Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima i na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                       Za Predsednika veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                Dubravka Damjanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić