Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 Po1 13/22 od 03.11.2022. godine, delimičnim usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, prvostepena presuda je preinačena u oslobađajućem delu izreke pod II, u odnosu na okrivljenog VV, u osuđujućem delu pod I izreke, u odnosu na okrivljenog AA a u odnosu na okrivljenog BB, samo zbog odluke o kazni, tako što su okrivljeni AA i VV, oglašeni krivim i to: okrivljeni AA, zbog produženog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. u vezi člana 61. KZ, u čiji sastav ulazi i protivpravna radnja opisana u izreci prvostepene presude pod I tačka 1), za koje je utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine i zbog produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. u vezi člana 61. KZ, u čiji sastav ulaze protivpravne radnje opisane u izreci prvostepene presude pod I tačka 2) i 3), za koje je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 9 meseci, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 15.11.2018. godine do 11.01.2019. godine; okrivljeni VV, zbog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 4. u vezi stava 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od četiri meseca u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 15.11.2018. godine do 23.11.2018. godine; i okrivljeni BB, zbog produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi člana 61.KZ, za koje je oglašen krivim izrekom prvostepene presude pod I tačka 2) i 3), na kaznu zatvora u trajanju od pet meseci, u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 15.11.2018. godine do 11.01.2019. godine, koje kazne će se prema okrivljenima izvršiti na način da iste izdržavaju u prostorijama u kojima stanuju, bez primene elektronskog nadzora, pri čemu okrivljeni ne smeju napuštati prostorije u kojima stanuju osim u slučajevima propisanim zakonom, koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, te je određeno da će sud, ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napuste prostorije u kojima stanuju, odrediti da ostatak kazne zatvora izdrže u zavodu za izvršenje kazne zatvora, dok su, žalba Višeg javnog tužioca u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije u preostalom delu i žalba zajedničkog branioca okrivljenih AA i BB, odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena. Istom presudom, okrivljeni VV je obavezan da nadoknadi troškove krivičnog postupka u smislu člana 264. stav 1. ZKP, dok će o visini troškova nastalih pred sudom pravnog leka, u smislu člana 267. ZKP, odlučiti Apelacioni sud posebnim rešenjem, a o visini ostalih troškova će odlučiti prvostepeni sud, takođe posebnim rešenjem, shodno odredbi člana 262. stav 2. ZKP.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž3 1/23 od 21.02.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog VV, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije KPo4 56/21 od 24.05.2022. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 Po1 13/22 od 03.11.2022. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih AA i BB, advokat Miroslav Dmitrović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 3. ZKP, sa predlogom da ovaj sud pobijane presude ukine ili preinači, tako što će okrivljene osloboditi od optužbe.

Protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 Po1 13/22 od 03.11.2022. godine i Kž3 1/23 od 21.02.2023. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog VV, advokat Miroslav Dmitrović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) i stava 3. ZKP, sa predlogom ovaj sud pobijane presude ukine ili preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih su neosnovani u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) i člana 439. tačka 1) ZKP, dok su u preostalom delu nedozvoljeni.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, branilac okrivljenog VV u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanom pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog povređeno načelo reformation in peius iz razloga što je javni tužilac nakon ukidanja ranije prvostepene presude Višeg suda u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, KPo4 3/19 od 05.04.2021. godine (protiv koje je izjavio žalbu samo zbog odluke o krivičnoj sankciji koja je izrečena okrivljenom VV), izmenio optužnicu, stavljajući okrivljenom na teret više kriminalne aktivnosti menjajući opis radnje izvršenja krivičnog dela u odnosu na prvobitni optužni akt, tako što je u izmenjenu optužnicu uneo vremenski period – 15.10.2018. godine i 16.10.2018. godine i ulicu kojom se kretao svedok GG, a po kojoj optužnici, prema stavu odbrane, drugostepeni sud nije mogao da sudi, već je morao uzeti za osnov raniji optužni akt, u smislu odredbe člana 462. stav 1. ZKP.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog VV, Vrhovni sud je ocenio kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 453. ZKP, koja predviđa zabranu preinačenja na štetu okrivljenog, propisano je da ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Iz spisa predmeta proizlazi da je u toku ovog krivičnog postupka doneta prvostepena presuda Višeg suda u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije KPo4 3/19 od 05.04.2021. godine, kojom je okrivljeni VV oglašen krivim zbog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 4. KZ, i izrečena mu uslovna osuda kojom je utvrđena kazna zatvora u trajanju od dva meseca i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ako okrivljeni u roku od jedne godine od pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Protiv ove presude, žalbe su izjavili Viši javni tužilac u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije (u odnosu na okrivljenog VV samo zbog odluke o krivičnoj sankciji), okrivljeni AA i branilac okrivljenih AA, BB i VV, pa su rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 Po1 9/21 od 15.09.2021. godine navedene žalbe usvojene, prvostepena presuda ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U ponovljenom postupuku, presudom Višeg suda u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, Kpo4 56/21 od 24.05.2022. godine okrivljeni VV, oslobođen je od optužbe da je izvršio krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 4. KZ, u kom delu je navedena presuda usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Kraljevu Posebno odeljenje za suzbijalje korupcije preinačena presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 Po1 13/22 od 03.11.2022. godine, tako što je okrivljeni VV, oglašen krivim zbog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 4. u vezi stava 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od četiri meseca u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru. Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž3 1/23 od 21.02.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog VV, a drugostepena presuda je potvrđena.

Takođe, iz spisa predmeta proizlazi i to da je Viši javni tužilac u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, nakon ukidanja ranije prvostepene presude, dana 05.04.2022. godine, samo precizirao optužnicu u pogledu mesta (naziv ulice) i vremena (u noći između 15.10.2018. godine i 16.10.2018. godine u vremenskom periodu od 23,10 do 1,00 čas), obavljanja kontrole saobraćaja na putevima, odnosno učinjenog saobraćajnog prekršaja.

Shodno iznetom, sud je u ponovljenom postupku, nakon ukidanja prvobitne prvostepene presude uzeo za osnov raniju optužnicu, u skladu sa odredbom člana 462. stav 1. ZKP, s obzirom da je radnja izvršenja krivičnog dela za koju je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom identična i u prvobitnoj optužnici, na osnovu koje je doneta ukinuta prvostepena presuda, kao i u preciziranom optužnom aktu od 05.04.2022. godine. Time što su u činjeničnom opisu dela precizirani vreme i mesto izvršenja dela ne može se govoriti o postojanju nove optužnice, naročito kada se ima u vidu da su od početka postupka ove činjenice bile naznačene u optužnom aktu – 15.10.2018. godine, u vremenskom periodu od 19,00 časova do 07,00 časova u Aranđelovcu. Sledstveno iznetom, okrivljeni na opisan način nije oglašen krivim za više kriminalne aktivnosti od one za koju je prvobitno optužen i oglašen krivim ranijom prvostepenom presudom.

Stoga, Apelacioni sud u Kragujevcu, pobijanom pravnosnažnom presudom nije prekršio zabranu preinačenja na štetu okrivljenog, propisanu članom 453. ZKP, odnosno nije učinio povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog VV ocenjeni kao neosnovani.

Prema navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog VV, pobijane presude su donete uz učinjenu povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa obrazloženjem da iz izreke drugostepene presude ne proizlazi da je okrivljeni zahtevao ili primio poklon ili drugu korist, iz kog razloga delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 4. KZ.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog VV, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Naime, iz činjenica i okolnosti označenih u činjeničnom opisu dela pod tačkom 1) izreke drugostepene presude proizlaze sva zakonska obeležja krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 4. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljeni VV oglašen krivim pravnosnažnom presudom i to kako objektivna obeležja koja se odnose na radnju izvršenja koja se sastoji u primanju poklona u vidu novca za sebe, posle neizvršenja službene radnje koju je okrivljeni u svojstvu službenog lica – saobraćajnog policajca morao da izvrši u okviru svojih službenih ovlašćenja i u vezi sa svojim službenim ovlašćenjima, tako i zakonska obeležja koja se tiču subjektivnog odnosa okrivljenog prema izvršenom delu – uračunljivosti, umišljaja i svesti o zabranjenosti dela.

Na istu povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i branilac okrivljenih AA i BB, ističući da krivično delo opisano u stavu I tačka 1. izreke prvostepene presude, za koje je oglašen krivim okrivljeni AA, nije krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ, s obzirom na to da okrivljeni dana 04.10.2018. godine, nije imao službeno ovlašćenje da vrši kontrolu saobraćaja na putevima, već je tog dana bio raspoređen na radno mesto pomoćnika vođe dežurne smene i stoga nije smeo da kontroliše učesnike u saobraćaju što je u svom iskazu potvrdio i njegov neposredni rukovodilac, saslušan u svojstvu svedoka.

Po oceni Vrhovnog suda, neosnovano branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Okolnosti navedene u predmetnom zahtevu, odbrana okrivljenog isticala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i s tim u vezi u obrazloženju presude na strani 10. stav 3. i 4. i na strani 11. stav 1-3, dao dovoljne i jasne razloge (prihvatajući razloge suda iznete na strani 41. stav 6-8, strani 42, i strani 43, stav 1. prvostepene presude) koje Vrhovni sud prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje. Pri tome, i po stavu ovoga suda, okrivljeni AA je, iako kritičnog dana nije imao službeni nalog da vrši kontrolu saobraćaja, faktički obavljao taj posao, pa je samim tim bio ovlašćen da u svojstvu službenog lica preduzme aktivnosti na dokumentovanju i procesuiranju učinjenog saobraćajnog prekršaja.

Branilac okrivljenih AA i BB, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i navodima da delo okrivljenih opisano u stavu I tačka 2. i 3. izreke prvostepene presude nije krivično delo, jer u činjeničnom opisu dela nedostaju objektivni i subjektivni elementi krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ. Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Prema činjeničnom opisu dela u stavu I tačka 2. i 3. izreke, prvostepene presude, proizlazi da su okrivljeni AA i BB, sposobni da shvate značaj svog dela i da upravljaju svojim postupcima, svesni svoga dela, čije izvršenje su hteli, i svesni da je njihovo delo zabranjeno, u vreme i na mestu bliže označenim u izreci presude u svojstvu službenog lica, zaposleni u PU Kragujevcu PS Aranđelovac, na radnom mestu saobraćajnog policajca, nevršenjem svoje službene dužnosti pri obavljanju kontrole saobraćaja na putu i provere alkoholisanosti vozača po označenim nalozima za izvršenje službenog zadatka, pribavili drugom fizičkom licu kakvu korist, tako što povodom predmetnih saobraćajnih nezgoda nisu preduzeli mere da se sačuva neizmenjeno lice mesta, tragovi i predmeti saobraćajne nezgode, niti su preduzeli aktivnosti na dokumentovanju i procesuiranju DD i ĐĐ, zbog učinjenog saobraćajnog prekršaja – izazivanje saobraćajne nezgode u alkoholisanom stanju, a koje službene radnje su okrivljeni bili dužni da preduzmu u smislu opštih pravnih akata MUP-a RS navedenih u izreci presude, čime su označenim licima pribavili korist u vidu izbegavanja prekršajne odgovornosti za učinjene saobraćajne prekršaje.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud nalazi da iz činjenica i okolnosti navedenih u činjeničnom opisu dela u stavu I tačka 2. i 3. izreke prvostepene presude jasno proizlaze zakonska obeležja po jednog produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi člana 61. KZ, za koja su okrivljeni AA i BB oglašeni krivim pravnosnažnom presudom i to kako objektivna koja se odnose na radnju izvršenja – nevršenje službene dužnosti od strane okrivljenih koji su imali svojstvo službenog lica i posledicu dela – pribavljanje koristi drugom fizičkom licu u vidu izbegavanja prekršajne odgovornosti za učinjeni saobraćajni prekršaj, tako i subjektivna obeležja koja se tiču uračunljivosti i umišljaja okrivljenih za izvršenje krivičnog dela, koji uključuje i svest o zabranjenosti dela.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih VV, AA i BB, kojima se ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na štetu okrivljenih.

Branilac okrivljenih AA i BB, u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi i to da delo za koje je okrivljeni AA oglašen krivim opisano pod tačkom 2. izreke drugostepene presude nije krivično delo iz člana 359. stav 1. KZ, jer službeno lice ne može istovremeno da preduzme dve alternativno propisane radnje izvršenja tog krivičnog dela – i iskorišćavanje službenog položaja i prekorčaenje granica službenog ovlašćenja, već samo jednu od tih radnji, koja je u uzročnoj vezi sa posledicom krivičnog dela.

Vrhovni sud nalazi da branilac okrivljenog AA iznetim navodima zahteva suštinski ukazuje na nerazumljivost izreke drugostepene presude u u pogledu činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim tom presudom, koji nedostatak predstavlja povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Pored iznetog, branilac okrivljenih AA i BB u zahtevu za zaštitu zakonitosti, dalje, ističe, da sud nije prilikom odmeravanja kazne okrivljenima uzeo u obzir okolnosti koje utiču da kazna bude blaža, a posebno činjenicu da su se okrivljeni nakon predmetnih događaja teško razboleli o čemu postoji dokumentacija u spisima predmeta, kojim navodima ukazuje na nepravilnu odluku o krivičnoj sankciji, odnosno povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Po nalaženju ovog suda, ostalim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti kojima branilac okrivljenih VV, AA i BB, osporava pitanja vezana za izvršenje krivičnih dela, činjenice vezane za saobraćajne prekršaje učinjene od strane označenih učesnika u saobraćaju, iznosi sopstvenu ocenu dokaza i tumačenje odredaba Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i Pravilnika o načinu vršenja kontrole i neposrednog regulisanja saobraćaja na putevima i vođenju obaveznih evidencija i primeni posebnih mera i ovlašćenja, dajući svoje činjenične zaključke drugačije od utvrđenih u pravnosnažnim presudama, suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni i njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno povrede zakona iz člana 440. ZKP kao ni zbog povrede zakona i člana 441. stav 1. ZKP, to je Vrhovni sud, zahteve branioca okrivljenih AA, BB i VV, advokata Miroslava Dmitrovića, u ovim delovima ocenio kao nedozvoljene.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu člana 491. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić