Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Milom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog V.S., zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog V.S. adv. D.Đ., podnetom protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1195/14 od 28.04.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 11.05.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog V.S., adv. D.Đ., podnet protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1195/14 od 28.04.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Jagodini K 29/14 od 28.04.2014. godine okrivljeni V.S. na osnovu člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP oslobođen je od optužbe zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

Istom presudom odlučeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, a shodno članu 258. stav 3. ZKP Preduzeće AD F. u. K. radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućeno je na parnicu.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1195/14 od 28.04.2015. godine usvojena je žalba Višeg javnog tužioca u Jagodini i preinačena presuda Višeg suda u Jagodini K 29/14 od 28.04.2014. godine, tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu okrivljenog V.S. oglasio krivim zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine koju će izdržati po pravnosnažnosti presude.

Okrivljeni je obavezan da na osnovu člana 258. ZKP oštećenom preduzeću „P. M.“ u restruktuiranju na ime imovinskopravnog zahteva isplati 7.920.749,20 dinara u roku od 30 dana po pravnosnažnosti presude, sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od 20.04.2006. godine pa do konačne uplate, dok za iznos preko dosuđenog, oštećeno preduzeće je upućeno na parnicu.

Okrivljeni je obavezan da budžetu suda plati troškove krivičnog postupka i to na ime paušala iznos od 15.000,00 dinara i na ime ostalih troškova isplaćenih od strane prvostepenog i drugostepenog suda u ukupnom iznosu od 124.431,10 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude.

Protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1195/14 od 28.04.2015. godine, branilac okrivljenog V.S. podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da se zahtev usvoji, pobijana presuda preinači i okrivljeni oslobodi od optužbe ili pak ista ukine i predmet vrati apelacionom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog V.S., adv. D.Đ., je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP može preko branioca, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74. članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Branilac okrivljenog V.S., u podnetom zahtevu ne opredeljuje konkretno učinjenu povredu zakona, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da se zahtevom ukazuje da je izreka drugostepene presude nerazumljiva, što bi predstavljalo bitnu povredu odredaba Krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, a koja povreda ne predstavlja u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Ostalim navodima u zahtevu za zaštitu zakonitosti se ukazuje da nije prihvaćen nalaz sudskog veštaka kao i da sud nije poklonio dužnu pažnju potpuno izmenjenom iskazu svedoka N.B., iz čega proizilazi da se zahtevom ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza od strane prvostepenog i drugostepenog suda, iz kojih razloga shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev branioca okrivljenog V.S. adv. D.Đ., na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                     Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                               Nevenka Važić,s.r.