Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Rajko Petričić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog povrede odredaba člana 96, 97. i 98. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, te člana 359. stav 1. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, ili da ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno suđenje, ili da utvrdi da je pravnosnažnom presudom učinjena povreda Zakona o izvršenju i obezbeđenju, i to članovi 96, 97. i 98. ovog zakona, kao i član 359. stav 1. KZ.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog ističe da je nižestepenim presudama učinjena povreda odredaba člana 359. stav 1. KZ, obzirom da je okrivljeni AA, kao sudski izvršitelj, u toku izvršnog postupka pred Osnovnim sudom u Šapcu, pod brojem I 538/2012 postupao u svemu prema svojim ovlašćenjima precizno opredeljenim i definisanim u članovima 96, 97. i 98. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Sl. glasnik RS“, br.31/2011, 99/1011 – drugi zakon, 109/2013 – odluka Ustavnog suda RS, br.55/2014 i br.139/2014), te da, suprotno izreci pravnosnažne presude, nijednom svojom radnjom nije prekoračio granice svog službenog ovlašćenja, niti je stavljanjem u povoljniji položaj pribavio korist BB.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, iz kojih proizlazi da branilac ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, istu povredu zakona, branilac okrivljenog je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a Viši sud u Šapcu, kao drugostepeni, ocenio je ovaj žalbeni navod neosnovanim i o tome na strani 3, stav 3, 4. i 5. i strani 4, stav 1. i 2. obrazloženja izneo u svemu dovoljne i jasne razloge zbog čega nalazi da je okrivljeni AA, radnjama opisanim u izreci prvostepene presude, izvršio predmetno krivično delo, imajući u vidu da je ove radnje preduzeo kao sudski izvršitelj, bez znanja, naloga i uputstva sudije, prekoračujući time granice svog službenog ovlašćenja, odnosno postupajući suprotno odredbi člana 11. stav 1. tačka 7) Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Ove razloge Vrhovni kasacioni sud u potpunosti prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na ove razloge i upućuje.

U ostalom delu zahteva, branilac okrivljenog AA, citira odredbe člana 96, 97. i 98. Zakona o izvršenju i obezbeđenju i polemiše sa iskazom sudije VV, koja je saslušana u toku postupka u svojstvu svedoka, izvodeći sopstveni zaključak da okrivljeni nije prekoračio granice svog službenog ovlašćenja, a kojim navodima po oceni ovoga suda ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, što u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja razlog zbog kog okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek. Stoga je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, u delu kojim je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar - savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća – sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić