Istom presudom okrivljeni je obavezan da u korist budžetskih sredstava suda i Osnovnog javnog tužilaštva u Požarevcu naknadi troškove krivičnog postupka, o čijoj će visini sud odlučiti posebnim rešenjem, te da sudu na ime paušala uplati iznos od 9.000,00 dinara, u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Istovremeno, okrivljeni je obavezan da oštećenom BB naknadi troškove krivičnog postupka, o čijoj visini će sud doneti posebno rešenje, a oštećeni je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnični postupak.

Presudom Višeg suda u Požarevcu 1Kž1 br.12/2022 (2020) od 10.02.2022. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA – advokata Dragiše Miladinovića, a presuda Osnovnog suda u Požarevcu 78K 546/20 od 17.11.2021. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Dragiša Miladinović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Branilac okrivljenog AA – advokat Dragiša Miladinović, naknadno je podneo i dopunu zahteva za zaštitu zakonitosti, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti i dopunu zahteva Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i dopuna zahteva, pa je našao:

Zahtev je osnovan u delu u kojem se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je isti zahtev u ostalom delu i dopuna zahteva nedozvoljeni.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i s tim u vezi ističe da je pogrešan zaključak nižestepenih sudova da se u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu iz člana 288. stav 3. u vezi člana 278. stav 5. u vezi stava 1. KZ, te da su na štetu okrivljenog primenjene odredbe Krivičnog zakonika koje se ne mogu primeniti.

Naime, iz izreke pravnosnažne presude proizilazi da je okrivljeni kritičnog dana, u stanju uračunljivosti, svestan svoga dela i da je isto zabranjeno, opšte opasnom radnjom i sredstvom izazvao opasnost za telo ljudi, na taj način što upravljajući kombajnom, a nakon istovara žira u prikolicu, nije obratio pažnju na oštećenog BB koji se nalazio kod traktora , te kombajnom krenuo unazad i zadnjim metalnim delom kombajna – repom, udario u oštećenog koji je usled toga zadobio povrede bliže opisane u izreci presude, a koje sve ukupno u vreme nanošenja predstavljaju tešku telesnu povredu, iako je bio svestan da ovakvom svojom radnjom može da dovede do opasnosti telo ljudi, ali je olako držao da do toga kao i da do nastupanja teže posledice u vidu teškog telesnog povređivanja oštećenog neće doći.

Dakle, iz izreke presude, jasno proizilazi da su radnje okrivljenog bile usmerene isključivo na jedno lice – na oštećenog BB, koji se jedini nalazio u neposrednoj blizini kombajna, te da u konkretnom slučaju nije postojala nikakva konkretna i opšta opasnost za veći broj ljudi.

Krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 3. u vezi člana 278. stav 5. u vezi stava 1. KZ čini onaj ko iz nehata, požarom, poplavom, eksplozijom, otrovom ili otrovnim gasom, radioaktivnim ili drugim jonizirajućim zračenjem, električnom energijom, motornom silom ili kakvom drugom opšteopasnom radnjom ili opšteopasnim sredstvom izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima, i to ukoliko je nastupila teška telesna povreda nekog lica ili imovinska šteta velikih razmera.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je u konkretnom slučaju okrivljeni opšte opasnom radnjom doveo u opasnost telo samo jedne osobe - oštećenog BB, koji je kritičnom prilikom i zadobio teške telesne povrede usled radnji okrivljenog, te da u izreci presude nije navedeno da je opasnost nastupila u odnosu na više lica, a što predstavlja jedan od osnovnih elemenata krivičnog dela iz člana 288. stav 3. u vezi člana 278. stav 5. u vezi stava 1. KZ, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da su osnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog da su nižestepeni sudovi u konkretnom slučaju pogrešno pravno kvalifikovali predmetno krivično delo.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud, nalazeći da su nižestepeni sudovi u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenili zakon koji se ne može primeniti, protivpravne radnje okrivljenog AA pravno kvalifikovao kao krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 4. u vezi stava 1. KZ, obzirom da je okrivljeni iz nehata oštećenog teško telesno povredio, za koje delo mu je primenom odredaba članova 64, 65. i 66. KZ izrekao uslovnu osudu tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, sa rokom proveravanja u trajanju od jedne godine, nalazeći da je ovako odmerena krivična sankcija srazmerna objektivnoj težini izvršenog krivičnog dela, te olakšavajućim i otežavajućim okolnostima koje su utvrđene u redovnom postpuku na strani okrivljenog, kao i stepenu krivice okrivljenog i jačini ugrožavanja zaštićenog dobra. Ovako izrečena uslovna osuda je po oceni ovog suda nužna i dovoljna da se njome ostvari opšta svrha izricanja krivičnih sankcija iz člana 4. KZ i svrha kažnjavanja iz člana 42. KZ.

U preostalom delu, isti zahtev, kao i dopuna zahteva odbačeni su kao nedozvoljeni, obzirom da branilac okrivljenog u tom delu i dopuni zahteva ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koja u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca.

Sa svega izloženog, na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP u preinačujućem delu, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                              Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                         Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić