Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Zdravko Petrović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovni postupak i odluku.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu podnet, pa je nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan, u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA iako ne numeriše, ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da, u konkretnom slučaju, nisu ispunjena obeležja krivičnog dela neovlašćeno bavljenje određenom delatnošću iz člana 353. KZ, kako objektivna (kumulativno propisana) u pogledu neovlašćenog bavljena određenom delatnošću za nagradu, tako ni subjektivna, u pogledu postojanja direktnog umišljaja.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 353. Krivičnog zakonika propisano je da ko se neovlašćeno i za nagradu bavi određenom delatnošću za čije obavljanje je po zakonu ili drugim propisima donetim na osnovu zakona potrebna dozvola nadležnog organa, odnosno nadležnog subjekta, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do 2 godine.

Iz izreke pobijane prvostepene presude proizilazi da je, okrivljeni AA, sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svog dela čije izvršenje je hteo, neovlašćeno i za nagradu se bavio veterinarskom delatnošću za čije obavljanje je po članu 8. Zakona o veterinarstvu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 93/2012) neophodno da pravno lice ili preduzetnik bude registrovan u Registar privrednih subjekata i da bude upisan u Registar pravnih lica i preduzetnika za obavljanje veterinarske delatnosti koji vodi Ministarstvo, te je bez upisa u navedene registre vršio kastraciju svinja i lečenje svinja u vlasništvu lica bliže označenih u izreci, pri čemu je od svakog od njih zahtevao određenu novčanu naknadu na ime pruženih usluga, a koji novac su mu ta lica i dala, pri čemu je bio svestan da je njegovo delo zabranjeno.

U konkretnom slučaju, u izreci navedene presude, pored ostalih subjektivnih elemenata, opisan je umišljaj, kao nužan subjektivni element krivičnog dela neovlašćeno bavljenje određenom delatnošću iz člana 353. KZ i radnja izvršenja kao objektivni element ovog krivičnog dela - neovlašćeno bavljenje, što podrauzmeva višekratnu delatnost, kao i da se to čini uz nagradu koja može biti u novcu ili u nekim drugim dobrima ili protivuslugama, a neovlašćeno znači da onaj koji se bavi određenom delatnošću nema potrebnu dozvolu nadležnog organa ili nekog drugog subjekta, a ona se po zakonu ili propisima donetim na osnovu zakona za obavljanje takve delatnosti zahteva.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, opisane radnje, koje je okrivljeni AA preduzeo, sadrže sve subjektivne i objektivne elemente krivičnog dela neovlašćeno bavljenje određenom delatnošću iz člana 353. KZ, a kako su to pravilno zaključili nižestepeni sudovi, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, iznoseći sopstvenu ocenu izvedenih dokaza, i to: iskaza svedoka (BB, VV...) i zapisnika o inspekcijskom nadzoru od 07.09.2017. godine, te polemišući sa ocenom dokaza i činjeničnim zaključcima sudova iznetim u pobijanim presudama, vezanim za postupanje okrivljenog i postojanje bitnih elemenata krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, kako objektivnih, tako i subjektivnih, i na svojim činjeničnim zaključcima drugačijim od onih utvrđenih pobijanim presudama, zasniva svoj stav da, u konkretnom slučaju, nije dokazan direktan umišljaj okrivljenog, niti je dokazano da se okrivljeni neovlašćeno bavio određenom delatnošću i da je za to primao nagradu.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njegovom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Irina Ristić,s.r.                                                                                                         Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić