Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog AA, advokat Nera Stevović, podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili zahtev usvoji i preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Nere Stevović, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP je neosnovan, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438 stav 2 tačka 1) ZKP i u vezi sa tim navodi da su pobijane presude zasnovane na dokazima na kojima se po zakonu ne mogu zasnivati. U tom smislu, kao nezakonit dokaz branilac označava zapisnik o prepoznavanju lica i zapisnik o prepoznavanju predmeta (odeće okrivljenog), smatrajući da su oba sačinjena protivno odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog je isticao i u žalbi na presudu Osnovnog suda u Požegi K – 30/2018 od 05.10.2018. godine osporavajući na identičan način predmetne zapisnike o prepoznavanju lica i predmeta sačinjene dana 03.12.2017. godine, o čemu je Apelacioni sud u Kragujevcu na strani 2. pasus četvrti i peti dao jasne razloge da se u konkretnom slučaju ne radi o nezakonito pribavljenim dokazima, već da su isti sačinjeni u svemu u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, koje u svemu kao pravilne prihvata i Vrhovni kasacioni sud stim što ukazuje da okolnosti u zahtevu iznete da je okivljeni bio fizički prisutan u prostorijama policijske stanice u Arilju, gde su ga policijski službenici priveli, u trenutku kada je oštećena vršila prepoznavanje i da je uprkos njegovom prisustvu prepoznavanje vršeno na osnovu fotografije okrivljenog, šo je i sama oštećena BB u svom iskazu potvrdila, ne čine same po sebi ovaj dokaz nedozvoljenim.

Naime, iz iskaza oštećene utvrđuje se da je prepoznavanje lica vršila na osnovu fotografije, a tek potom je u prostorijama policije videla okrivljenog, koji je očigledno bio dostupan policijskim službenicima i priveden u stanicu policije tek nakon što je prepoznavanje već obavljeno od strane oštećene. Samo prepoznavanje lica obavljeno je u svemu u skladu sa odredbama člana 90. Zakonika o krivičnom postupku jer su oštećenoj nakon što je precizno opisala da je reč o licu muškog pola, starosti oko 40 do 45 godina, proćelavom licu nižeg rasta i mršavije telesne građe i nakon što su joj predočili pet fotografija, sa sigurnošću, stopostotnom verovatnoćom, ukazala da je reč o licu pod rednim brojem 2 – AA stoga su suprotni navodi da je prepoznavanje lica vršeno nezakonito neosnovani.

U pogledu zapisnika o prepoznavanju predmeta, uvidom u spise predmeta utvrđuje se da su oštećenoj samo pokazani predmeti - odeća okrivljenog, a da joj nisu pokazani drugi njoj nepoznati predmeti čije bi osobine bile slične onima kakve je opisala. Međutim, nepravilna primena ove odredbe zakona, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nije bila od odlučnog uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude, jer su činjenice u pogledu navedenih okolnosti utvrđene i na osnovu drugih dokaza, pa su suprotni navodi zahteva branioca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani.

U podnetom zahtevu branilac ukazuje da je izreka prvostepene presude protivrečna sama sebi i iznetim razlozima, a razlozi koji su dati su nejasni i protivrečni i da postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima odluke te ukazuje na učinjenu povredu postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, može preko branioca, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu članu 74., članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom.

Kako je branilac okrivljenog AA, advokat Nera Stevović, zahtev za zaštitu zakonitosti podnela zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, a koje povrede ne predstavljaju u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca to je zahtev u tom delu odbačen kao nedozvoljen.

Takođe, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ukazuje na činjenicu da materijalni dokazi pronađeni na licu mesta ne ukazuju na okrivljenog kao učinioca krivičnog dela, te nisu ni veštačeni pronađeni materijalni tragovi u vidu otisaka papilarnih linija a koji su na odgovarajući način fiksirani od strane pripadnika Krim-tehničke službe, čime u suštini branilac osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom i potvrđeno drugostepenom presudom, a kako pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u smislu odredbe člana 485. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti to je i u tom delu zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. ZKP, u tom delu zahtev za zaštitu zakonitosti odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Marija Ribarić,s.r.                                                                                                     Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić