Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podnela branilac okrivljenih AA i BB, advokat Dejana Spasojević Ivančić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da iste preinači tako što će okrivljene osloboditi od optužbe da su izvršili predmetno krivično delo.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu, te je na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je podnet zahtev i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenih AA i BB u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je prvostepeni sud na glavnom pretresu održanom dana 27.01.2016. godine doneo rešenje o spajanju krivičnih postupaka po optužnim aktima Kt 2730/11 i Kt 3166/13, nakon čega se postupak vodio samo po optužnom aktu Kt 2730/11, zbog čega je sud, prema navodima zahteva, imajući u vidu postojanje dva optužna akta za isto krivično delo i sa istim činjeničnim opisom, nakon odustanka javnog tužioca od optužnice Kt 3166/11 trebalo da donese presudu kojom se optužba odbija u smislu člana 422. stav 1. ZKP, što je u konkretnom slučaju propustio da učini.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Naime, na istu povredu zakona branilac okrivljenih ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a Apelacioni sud u Novom Sadu je kao drugostepeni u svojoj presudi Kž1 1227/19 od 29.01.2020. godine, iznete žalbene navode ocenio kao neosnovane i na strani 4, u stavu II obrazloženja izneo jasne i dovoljne razloge koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i na te razloge u smislu člana 491. stav 2. ZKP, upućuje.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenih ističe i to da je sud prilikom odlučivanja o krivičnoj sankciji propustio da ceni na strani okrivljenog BB njegovo zdravstveno stanje, socijalne prilike i siromaštvo kojim navodima se ukazuje na nepravilnu odluku o krivičnoj sankciji u smislu člana 441. stav 1. ZKP.

Branilac okrivljenih u zahtevu ističe da je prvostepeni sud propustio da ceni iskaze okrivljenih date u predistražnom postupku u delu gde su naveli da su kritičnog dana konzumirali alkohol i bili u vidno alkoholisanom stanju zbog čega je sud trebalo da odredi neuropsihijatrijsko veštačenje okrivljenih na okolnost njihove uračunljivosti u vreme predmetnog događaja. Pored toga branilac u zahtevu ukazuje da su okrivljeni u svojoj odbrani izneli da im kritičnom prilikom nije bio cilj da nekoga oštete već da su samo hteli da uzmu ono što nikome ne treba kako bi skupili nešto novca za alkohol, tako da se, prema stavu branioca, ukoliko kod okrivljenih nije postojala namera da oduzimanjem tuđe pokretne stvari pribave sebi protivpravnu imovinsku korist, ne može govoriti o krivičnom delu teška krađa, već, eventualno, o krivičnom delu utaja iz člana 207. stav 5. KZ, kojim navodima branilac okrivljenih osporava ocenu dokaza izvedenih tokom postupka i ukazuje da su pravnosnažne presude donete na osnovu pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koje ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, niti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenih AA i BB u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić