.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 529/2016
10.05.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Olgicom Kozlov, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog B.Ć., zbog krivičnog dela nezakonito ubistvo iz odeljka 300. i 302. Krivičnog zakonika Države Kvinslend - Države u Australiji, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog, advokata M.P. i advokata I.G., podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Novom Sadu KRE 34/15 od 13.01.2016. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 174/16 od 23.02.2016. godine, u sednici veća održanoj 10.05.2016. godine, jednoglasno je, doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog B.Ć., podnet protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Novom Sadu KRE 34/15 od 13.01.2016. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 174/16 od 23.02.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Višeg suda u Novom Sadu KRE 34/15 od 13.01.2016. godine, utvrđeno je da su ispunjene zakonske pretpostavke za izručenje Državi Australiji, okrivljenog B.Ć. iz B., rođenog .... godine, u B., A., JMBG ..., Državljanina A. i I., od oca S., sa prebivalištem u B. ..., čiji identitet je utvrđen na osnovu pasoša A. broj ..., sa prijavljenim boravištem u Srbiji na adresi A., ulica ..., radi vođenja krivičnog postupka pred sudom u Brizbejnu u predmetu broj W 60129535, zbog osnovane sumnje da je počinio prekršaj – krivično delo nezakonito ubistvo iz odeljka 300. i 302. Krivičnog zakonika Države Kvinslend – Države u Australiji.
Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 174/16 od 23.02.2016. godine odbijena je, kao neosnovana, žalba branilaca okrivljenog B.Ć. i potvrđeno rešenje Višeg suda u Novom Sadu KRE 34/15 od 13.01.2016. godine.
Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, branioci okrivljenog B.Ć., advokati M.P. i I.G., podneli su zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona, odredbe člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i odredbe člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, u vezi sa odredbom člana 485. stav 2. u vezi stava 1. tačka 1) u vezi stava 4. ZKP, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji podneti zahtev, te da pobijana rešenja ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da ista preinači i odbije izručenje okrivljenog B.Ć. Državi Australiji, te da odredi da se izvršenje pravnosnažnih rešenja odloži odnosno prekine.
Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP-a, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioce okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.
Podnetim zahtevom branilaca okrivljenog se ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP, sve u vezi sa odredbama člana 5, člana 15, člana 7. stav 1. tačka 1, člana 16. stav 1. tačka 6, člana 8. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima. Branioci pobijana rešenja smatraju nezakonitim i pravno neodrživim pre svega jer su doneta preuranjeno. Naime, okrivljeni B.Ć. je podneo zahtev - odnosno dao izjavu, za prijem u državljanstvo Republike Srbije 2006. godine, pre pokrenutog postupka za izručenje, o kom zahtevu u upravnom postupku nije odlučeno. Odbrana nalazi da su prvostepeni i drugostepeni sud morali zastati sa odlučivanjem o izručenju okrivljenog do donošenja odluke u upravnom postupku o zahtevu okrivljenog za prijem u državljanstvo Republike Srbije. Takođe, po stavu odbrane tumačenjem odredbe člana 25. stav 2. Zakona o državljanstvu Republike Srbije okrivljeni B.Ć. je već danom davanja izjave stekao državljanstvo Republike Srbije.
Zahtevom branilaca okrivljenog se takođe ukazuje da Država Australija nije priložila dokaze o osnovanosti sumnje da je okrivljeni B.Ć. počinio krivično delo koje je predmet krivičnog postupka pred sudom države molilje – Države Australije, kao i da nije dostavljena optužnica niti bilo koji drugi akt o pokretanju krivičnog postupka pred sudom te države. Odbrana osporava relevantnost dopisa Države Australije pod nazivom „Afidavit“ koji po stavu odbrane ne predstavlja zamolnicu, te ukazuju da postoji drastična razlika u teorijskopravnom aspektu krivičnog dela koje je predmet krivičnog postupka u državi molilji i Republici Srbiji.
Međutim, Vrhovni kasacioni sud ove navode u podnetom zahtevu ocenjuje kao neosnovane. Pobijana pravnosnažna rešenja nisu doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, niti povredom krivičnog zakona iz odredbe člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, te su suprotni navodi u zahtevu branilaca okrivljenog B.Ć. ocenjeni kao neosnovani.
Kako su navedene povrede već isticane u postupku po redovnom pravnom leku, na identičan način, Vrhovni kasacioni sud prihvatajući razloge žalbenog suda, u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na iste upućuje nalazeći da su dati razlozi argumentovani, jasni i dovoljni.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Olgica Kozlov, s.r. Dragiša Đorđević, s.r.
