Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Milene Rašić i Gordane Kojić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Zorana Jovanovića, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 2KV-137/25 od 13.03.2025. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ2-506/25 od 28.03.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 06.05.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Zorana Jovanovića, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 2KV-137/25 od 13.03.2025. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ2-506/25 od 28.03.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 2KV-137/25 od 13.03.2025. godine odbačen je zahtev okrivljenog AA podnet preko advokata Zorana Jovanovića za ponavljanje krivičnog postupka okončanog pravnosnažnom presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 1K-16/23 od 19.05.2023. godine.

Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ2-506/25 od 28.03.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 2KV-137/25 od 13.03.2025. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Zoran Jovanović, iz svih zakonskih razloga, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine pobijana rešenja i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da su ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2. ZKP).

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP. Dakle, ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu ne opredeljuje konkretno ni jednu povredu zakona koja, u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP, predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, već navodi da razlozi za ponavljanje krivičnog postupka navedeni u zahtevu po kome je prvostepeni sud odlučivao jesu nove okolnosti iz člana 473. ZKP, a sve imajući u vidu činjenicu da se vanbračni partner – supruga osuđenog nalazi u osmom mesecu trudnoće, da se u svakom momentu može očekivati porođaj iste, da osuđeni i njegova vanbračna supruga nemaju nikoga od članova domaćinstva koji bi im na bilo koji način pomagali i da njih dvoje žive sami u porodičnoj kući u ..., a da je trudnoća vanbračne partnerke okrivljenog okarakterisana kao rizična. U vezi sa iznetim, branilac navodi da bi ta okolnost kao olakšavajuća, u sklopu ostalih olakšavajućih okolnosti kao osobito olakšavajućih dovela do blažeg kažnjavanja okrivljenog AA primenom instituta blažeg kažnjavanja u odnosu na poseban minimum za predmetno krivično delo predviđeno Krivičnim zakonom. Pored iznetog, branilac navodi i da je kazna zatvora koja se izdržava u prostorijama u kojima osuđeni stanuje posebna vrsta krivične sankcije koja jeste blaža od identične krivične sankcije koja se izdržava u penalnoj ustanovi, pa je zbog toga i predviđena kao poseban institut u članu 45. stav 3. KZ.

Na opisani način, branilac okrivljenog AA osporava ocenu nižestepenih sudova o prihvatljivosti dokaza i činjenica kao razloga za ponavljanje krivičnog postupka, u smislu člana 473. stav 1. tačka 3) i 6) ZKP, a što ne predstavlja zakonom dozvoljene razloge, zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, okrivljenom preko branioca, zbog povrede zakona.

Shodno iznetom, Vrhovni sud je, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ocenio kao nedozvoljen i na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP doneo odluku kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                  Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković