Protiv pravnosnažne presude drugostepenog suda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Radisav Vlašković, u smislu odredbe člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, s tim da iz sadržaja zahteva proizlazi da branilac zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i protiv presude prvostepenog suda, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači u celini ili delimično presudu drugostepenog suda tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili potvrditi presudu prvostepenog suda ili ukine delimično presudu drugostepenog suda u delu odluke o oduzimanju imovinske koristi i u tom delu vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodima da u radnjama okrivljenog AA nema zakonskih obeležja krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. stav 2. u vezi stava 1. KZ. Prema navodima zahteva, u radnjama okrivljenog nema protivpravnosti, pa u odsustvu ovog bitnog obeležja, nema ni krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim. Dostavljanje odnosno nedostavljanje godišnjih izveštaja za obračun ekološke takse, po mišljenju branioca, nije od značaja za utvrđivanje ove naknade obzirom da je Agencija za zaštitu životne sredine imala mogućnost da i bez dostavljanja ovih izveštaja utvrdi visinu naknade – ekološke takse, uvidom u poslovnu dokumentaciju privrednog društva „BB“ doo ... čiji vlasnik je okrivljeni. Osim toga, branilac ističe da je okrivljeni kao odgovorno lice u ime navedenog privrednog društva, Agenciji za zaštitu životne sredine u pismenoj formi dostavio sve potrebne podatke neophodne za utvrđivanje visine ekološke takse.

Krivično delo poreska utaja iz člana 225. stav 1. KZ („Službeni glasnik RS“ broj 94/16) čini onaj ko u nameri da on ili drugo lice izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dadžbina, daje lažne podatke o stečenim prihodima, o predmetima ili drugim činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri, u slučaju obavezne prijave, ne prijavi stečeni prihod, odnosno predmete ili druge činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili u istoj nameri ili na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, a iznos obaveza čije se plaćanje izbegava prelazi petsto hiljada dinara. U stavu 2. istog člana propisan je kvalifikovani oblik, za koji je propisana kazna zatvora od dve do osam godina i novčana kazna, a koji postoji ako iznos obaveze iz stava 1. ovog člana čije se plaćanje izbegava prelazi pet miliona dinara.

Prema stanju u spisima, okrivljeni AA pravnosnažnom presudom je oglašen krivim što je u periodu od 01.01.2016. godine do 31.12.2016. godine, zatim u periodu od 01.01.2017. godine do 31.12.2017. godine i u periodu od 01.01.2018. godine do 31.12.2018. godine, u stanju uračunljivosti, svestan svoga dela i njegove zabranjenosti, čije izvršenje je hteo, kao vlasnik i direktor privrednog društva „BB“ doo ..., u nameri da izbegne plaćanje propisanih dadžbina, u slučaju obavezne prijave, nije prijavio druge činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza i na drugi način prikrio podatke koji se odnose na utvrđivanje tih obaveza, pri čemu iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi pet miliona dinara i to na taj način što u nameri da izbegne plaćanje naknade – ekološke takse za 2016, 2017. i 2018. godinu, nije podnosio Ageniciji za zaštitu životne sredine Republike Srbije godišnje izveštaje za navedeno privredno društvo, sa podacima o količini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, a koje prijave se podnose elektronskim putem, prikrivši tako podatke o uvozu 205 polovnih putničkih motornih vozila tokom 2016. godine, odnosno uvozu 183 polovnih putničkih motornih vozila tokom 2017. godine i uvozu 227 polovnih putničkih motornih vozila tokom 2018. godine, a na osnovu kojih podataka bi navedenom privrednom društvu bila obračunata naknada – ekološka taksa u skladu sa članom 4. Uredbe o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, na koji način je izbegao plaćanje navedene naknade – ekološke takse i to u iznosu od 3.365.352,00 dinara za 2016. godinu, u iznosu od 3.015.252,00 dinara za 2017. godinu i u iznosu od 3.684.696,00 dinara za 2018. godinu, odnosno ukupno 10.065.300,00 dinara za koji iznos je oštetio budžet Republike Srbije.

U ovako opisanim radnjama okrivljenog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, stiču se sva subjektivna i objektivna obeležja produženog krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. stav 2. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 61. stav 1. i 5. KZ za koje je okrivljeni AA oglašen krivim, pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac ukazuje da okrivljeni nije imao nameru da prikrije podatke od značaja za utvrđivanje predmetne naknade, što u zahtevu obrazlaže, i zaključuje da u odsustvu namere, kao zakonskog obeležja krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. KZ, delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo.

Branilac zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog povrede zakona iz člana 441. stav 3. ZKP ističući da je drugostepeni sud povredio zakon kada je preinačio prvostepenu presudu tako što je od okrivljenog na osnovu člana 91. i 92. KZ oduzeo imovinsku korist u iznosu od 10.065.300,00 dinara. Navedenu povredu zakona branilac obrazlaže tako što i ističe da prvostepeni sud ni jednim dokazom nije utvrdio da je okrivljeni sebi pribavio bilo kakvu imovinsku korist, zbog čega smatra da drugostepeni sud nije mogao da donese drugačiju presudu jer nije održao pretres, iako se postavlja pitanje da li je izvršenjem krivičnog dela pribavljena imovinska korist i u kom iznosu. Osim toga, branilac navodi da drugostepeni sud u presudi nije dao razloge na osnovu kojih je od okrivljenog oduzeo imovinsku korist odnosno da drugostepena presuda nema razloga o odlučnim činjenicama, dok su dati razlozi nejasni.

Prema nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, izloženim navodima branilac okrivljenog polemiše sa utvrđivanjem namere okrivljenog, odnosno direktnim umišljajem, kao i sa postojanjem i visinom pribavljene protivpravne imovinske koristi i tako suštinski osporava ocenu izvedenih dokaza i činjenično stanje utvrđeno pobijanim presudama, na koji način ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP, a u preostalom delu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koje ovaj sud nije cenio obzirom da se ne radi o povredama zakona zbog kojih je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Branilac okrivljenog-zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, međutim, ne obrazlaže u čemu se navedena povreda zakona sastoji, pa Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev nije razmatrao jer nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže navođenje konkretnog razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podrazumeva opredeljivanje povrede zbog koje se zahtev podnosi i obrazloženje u čemu se ista konkretno sastoji.

Iz iznetih razloga nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Radisava Vlaškovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić