Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 227/14 od 10.12.2014. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Novom Sadu i žalbe branilaca okrivljenih D.M. i G.G. i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K 1731/2013 od 24.10.2013. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog D.M., advokat N.T., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP i to konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP i zbog povrede zakona iz članova 16. stav 5. ZKP, 88. ZKP, 93. stav 1. tačka 3. ZKP i 399. stav 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud navedene pravnosnažne presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe i istovremeno, shodno odredbi člana 488. stav 3. ZKP, s obzirom na sadržinu zahteva odrediti da se izvršenje pravnosnažne presude odloži, odnosno prekine.

Nakon što je primerke zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća shodno odredbi člana 490. ZKP o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.M., advokata N.T., je neosnovan.

Branilac okrivljenog D.M. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je označenim pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP navodima da se presuda zasniva na potvrdi o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenog D.M. kojom su od ovog okrivljenog privremeno oduzeti predmeti i to jedan nož na rasklapanje sa drvenom koricom dužine sečiva 10cm, dva prezervativa proizvođača ''...'' i jedna zimska štrikana kapa crne boje ukazivanjem da pre oduzimanja ovih predmeta okrivljenom nije saopšteno da ima pravo da uzme branioca.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud je u smislu odredbe člana 604. stav 1. ZKP (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 55/14) ispitao shodno odredbama ZKP (''Službeni list SRJ'' 70/01 i 68/02 i ''Službeni glasnik RS'' 58/04... 76/10) koji je važio u vreme pribavljanja dokaza navedenog u zahtevu, pa je našao da se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.M. ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 55/14) koji je važio u vreme donošenja pravnosnažnih presuda.

Naime, odredbom člana 225. stav 1. ZKP (''Službeni list SRJ'' 70/01 i 68/02 i ''Službeni glasnik RS'' 58/04... 115/05) koji je važio u vreme preduzimanja radnje oduzimanja predmeta propisano je, između ostalog, da ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti organi unutrašnjih poslova dužni su da preduzmu potrebne mere da se otkriju i obezbede predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, dok je odredbom člana 82. stav 1. ZKP (''Službeni list SRJ'' 70/01 i 68/02 i ''Službeni glasnik RS'' 58/04... 76/10) važećeg u vreme preduzimanja predmetne radnje propisano da će se predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku privremeno oduzeti, dok je stavom 4. navedenog člana propisano, između ostalog, da ovlašćena službena lica organa unutrašnjih poslova mogu oduzeti predmete navedene u stavu 1. ovog člana kad postupaju po članu 225. ZKP, a stavom 5. označenog člana propisano je, između ostalog, da će se za oduzete predmete izdati potvrda.

Iz citiranih zakonskih odredbi jasno proizilazi da nije bila propisana obaveza ovlašćenih službenih lica organa unutrašnjih poslova da prilikom postupanja shodno ovlašćenjima iz člana 225. stav 1. ZKP i člana 82. st. 1, 4. i 5. ZKP (''Službeni list SRJ'' 70/01 i 68/02 i ''Službeni glasnik RS'' 58/04... 76/10) koji je važio u vreme pribavljanja dokaza navedenog u zahtevu pouče okrivljenog o pravu da uzme branioca, zbog čega se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda na potvrdi o privremeno oduzetim predmetima PS Vrbas broj 312/13 od 05.02.2013. godine koju je okrivljeni D.M. bez primedbi potpisao, a koja je sačinjena na osnovu odredbe člana 225. stav 1. ZKP i člana 82. ZKP (''Službeni list SRJ'' 70/01 i 68/02 i ''Službeni glasnik RS'' 58/04... 76/10) presuda može zasnivati.

Osim toga, branilac okrivljenog D.M. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je označenim pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP i navodima da se presuda zasniva na iskazu svedoka J.T. – branioca po službenoj dužnosti okrivljenog G.G. isticanjem da je ovo svedočenje suprotno odredbi člana 20. Zakona o advokaturi kojim je propisana dužnost advokata da u skladu sa Statutom advokatske komore i kodeksom čuva kao profesionalnu tajnu sve što mu je stranka poverila, ili što je u predmetu u kome pruža pravnu pomoć na drugi način saznao ili pribavio, u pripremi, tokom i po prestanku zastupanja, zbog čega je ista, po stavu branioca morala biti isključena od dužnosti svedočenja.

Ove navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, ove navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog D.M., neosnovano je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome je na strani 2 poslednji pasus i strani 3 pasus prvi obrazloženja presude dao jasne i dovoljne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njih upujuće.

Navodima iz zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje da ni jedan dokaz koji je izveden tokom postupka ne upućuje na zaključak da je okrivljeni D.M. kritičnom prilikom izvršio delo koje mu je stavljeno na teret posebno isticanjem da je saokrivljeni G.G. u odbrani datoj u pretkrivičnom postupku priznao da je krivično delo u pitanju izvršio zajedno sa okrivljenim D.M. istu opovrgao u prethodnom postupku, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osporava se činjenično stanje utvrđeno prvostepenom, a potvrđeno drugostepenom presudom u pogledu učešća okrivljenog D.M. u izvršenju predmetnog krivičnog dela.

Kako pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje kao ni povrede zakona iz članova 16, stav 5. ZKP, 88. ZKP, 93. stav 1. tačka 3. ZKP i 399. stav 3. ZKP ne predstavljaju razloge u okviru povreda taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni, preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud se u ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.M. nije upuštao.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                   Predsednik veća sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                          Zoran Tatalović,s.r.