Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 broj 270/18 od 15.03.2018. godine, usvajanjem žalbe Osnovnog javnog tužioca u Vrbasu, samo u delu odluke o krivičnoj sankciji, presuda Osnovnog suda u Vrbasu K.br.485/2016 od 04.10.2017. godine, ispravljena rešenjem istog suda pod naznačenim brojem od 16.10.2017. godine, preinačena je tako što je okrivljeni AA zbog krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 3. KZ, zbog kojeg je prvostepenom presudom oglašen krivim, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci, te tako što je okrivljenom izrečena mera bezbednosti zabrane obavljanja delatnosti i dužnosti direktora u drugom privrednom subjektu, u drugom subjektu privrednog poslovanja, odnosno u ustanovi, preduzeću i drugom subjektu kojem je povereno vršenje javnih ovlašćenja, a koja su vezana za raspolaganje, korišćenje, upravljanje, rukovođenje ili čuvanje imovine na rok od pet godina, dok je u nepreinačenom delu prvostepena presuda potvrđena.

Branilac okrivljenog AA – advokat Budimir Drinčić, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 broj 270/18 od 15.03.2018. godine, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijanu presudu tako što će „održati na snazi presudu Osnovnog suda u Vrbasu K.br. 485/2016 od 04.10.2017. godine i okrivljenom potvrditi izrečenu uslovnu osudu“.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP održao sednicu veća, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u postupku pred prvostepenim i pred apelacionim sudom.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog AA u zahtevu ističe povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koja je opšteg karaktera, te zbog koje je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenima preko branilaca. Međutim, branilac u obrazloženju zahteva ne konkretizuje u čemu se ova povreda sastoji, već ističe da prilikom donošenja odluke drugostepeni sud nije imao u vidu „ključne činjenice koje se odnose na subjektivni odnos optuženog prema delu i svrhu kažnjavanja“, da u radnjama okrivljenog nema subjektivnog odnosa prema delu - ni umišljaja, ni nehata, te da je okrivljeni i pre i tokom sudskih postupaka više puta predlagao mirno rešenje spornih pitanja i u pisanom obliku predlagao poravnanje i ispunjenje svojih obaveza isporukom proizvoda. Nadalje, u zahtevu se navodi da je „viša sila dovela do propasti posla u koji se okrivljeni upustio još 2005. godine“ a zbog čega, prema stavu branioca, na strani okrivljenog nema krivice, a samim tim ni krivičnog dela, imajući u vidu odredbe člana 14. KZ.

Po oceni ovoga suda, izloženim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti ukazuje se na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP), međutim ova povreda se obrazlaže tako što branilac polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnoj odluci i izvodi sopstvene činjenične zaključke, pri čemu ne ističe povredu zbog koje je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca.

Kako je, dakle, u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno (iz člana 485. stav 1. tačka 1)ZKP), a suštinski se zahtevom ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog i njegovog branioca, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA -advokata Budimira Drinčića odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                 Vesko Krstajić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić