O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Čačku K 14/20 od 13.04.2021. godine, ispravljenom rešenjem Višeg suda u Čačku K 14/20 od 21.04.2021. godine, oglašen je krivim, između ostalih, okrivljeni AA za produženo krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru. Okrivljeni ŽŽ oglašen je krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dve godine i pet meseci u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru. Okrivljeni ĐĐ oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru. Okrivljeni GG oglašen je krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ u saizvršilaštvu i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od osam meseci u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru. Okrivljeni II oglašen je krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ u saizvršilaštvu i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru. Okrivljeni DD oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ u saizvršilaštvu i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci. Okrivljeni EE oglašen je krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. u vezi člana 33. KZ u saizvršilaštvu za koje delo mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine i četiri meseca i produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi člana 33. KZ u saizvršilaštvu za koje delo mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju osam meseci, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i deset meseci u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru. Okrivljeni ŽŽ oglašen je krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. u vezi člana 33. KZ u saizvršilaštvu za koje delo mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine i osam meseci i produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi člana 33. KZ u saizvršilaštvu za koje delo mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju deset meseci, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i dva meseca u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru. Okrivljeni BB oglašen je krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. u vezi člana 33. KZ u saizvršilaštvu i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru. Okrivljeni JJ oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi člana 33. KZ u saizvršilaštvu i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od četiri meseca u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru. Okrivljeni VV oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. u vezi člana 33. KZ u saizvršilaštvu i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru. U odnosu na okrivljene II, GG, ĐĐ, VV, DD i JJ odlučeno je da će se izrečene kazne zatvora izvršiti tako što će ih izdržavati u prostorijama u kojima stanuju uz primenu elektronskog nadzora.

Prema okrivljenima izrečena je mera bezbednosti zabrane vršenja policijskog poziva, delatnosti i dužnosti u trajanju od jedne godine, računajući od dana pravnosnažnosti presude, s tim da vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora se ne uračunava u vreme trajanja mere.

Od okrivljenih je oduzeta imovinska korist i to od okrivljenih AA i ZZ iznos od 2.000,00 dinara, okrivljenih ZZ i KK iznos od 7.000,00 dinara, okrivljenih II i EE iznos od 2.000,00 dinara, okrivljenog BB i ŽŽ iznos od 2.000,00 dinara, okrivljenog GG i ŽŽ iznos od 2.000,00 dinara, okrivljenog II i DD iznos od 4.000,00 dinara, okrivljenog ŽŽ i VV iznos od 1.000,00 dinara i okrivljenog ŽŽ iznos od 1.000,00 dinara.

Okrivljeni su obavezani da na ime sudskog paušala svaki plati po 12.000,00 dinara, na ime nužnih troškova dolazaka u sud svedoka iznos od po 2.615,00 dinara, okrivljeni ZZ na ime odbrane branioca po službenoj dužnosti iznos od 417.500,00 dinara, da na ime troškova lečenja za vreme provedeno u pritvoru plate okrivljeni JJ iznos od 617,00 dinara, okrivljeni LL iznos od 3.835,00 dinara, okrivljeni EE iznos od 640,00 dinara, okrivljeni KK iznos od 968,00 dinara, okrivljeni GG iznos od 332,00 dinara, okrivljeni II iznos od 378,00 dinara, okrivljeni ĐĐ iznos od 1.712,00 dinara, okrivljeni ŽŽ iiznos od 991,00 dinara, zatim okrivljeni ZZ i iznos od 279.750,00 dinara na ime troškova za odbranu branioca po službenoj dužnosti i 1.130,00 na ime putnih troškova svedoka, okrivljeni KK iznos od 69.000,00 dinara na ime troškova za odbranu branioca po službenoj dužnosti.

Istom presudom na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP oslobođeni su od optužbe, između ostalih okrivljeni II i EE da su u saizvršilaštvu izvršili krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. u vezi člana 33. KZ, okrivljeni VV da je izvršio krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ i dva krivična dela primanje mita iz člana 367. stav 1. u vezi člana 33. KZ u saizvršilaštvu, okrivljeni JJ da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ i krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi člana 33. KZ u saizvršilaštvu, okrivljeni ŽŽ i GG da su u saizvršilaštvu izvršili krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi člana 33. KZ. Odlučeno je da u odnosu na oslobađajući deo presude troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 433/21 od 23.11.2021. godine delimičnim usvajanjem žalbe VJT u Čačku preinačena je presuda Višeg suda u Čačku K 14/20 od 13.04.2021. godine, ispravljena rešenjem Višeg suda u Čačku K 14/20 od 21.04.2021. godine, u oslobađajućem delu izreke presude pod III tačkom 3., a povodom iste i po službenoj dužnosti u odnosu na okrivljenog VV u osuđujućem delu presude pod I tačka 9. u pogledu pravne ocene i odluke o kazni, pa je okrivljeni VV, između ostalih oglašen krivim da je izvršio produženo krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. u vezi člana 33. KZ i člana 61. KZ u čiji sastav ulazi i protipravna radnja opisana u izreci prvostepene presude pod I tačka 9., pa je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru. Navedena kazna će se izvršiti tako što će je okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje uz primenu elektronskog nadzora. Žalbe VJT u Čačku u preostalom delu, kao i žalbe branilaca okrivljenih AA, ZZ, KK, ĐĐ, GG, II, DD, EE, ŽŽ, BB, JJ, VV i LL odbijane su kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenih AA, BB, VV, GG, DD i ĐĐ – advokat Ivan Ćalović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1), a iz obrazloženja zahteva za okrivljenog GG proizilazi da se pravnosnažne presude pobijaju i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podnete zahteve, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili ih preinači i okrivljeni oslobode od optužbe i odluči da troškovi postupka padnu na teret budžetskih sredstava;

- branilac okrivljenih EE i ŽŽ – advokat Slobodan Nikolić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP a iz obrazloženja zahteva proizilazi da pravnosnažne presude pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje, ili ih preinači i okrivljene oslobodi od optužbe, kao i da se obustavi izvršenje pravnosnažnih presuda;

-branilac okrivljenog ZZ – advokat Vitomir Đorđević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe;

-branilac okrivljenog II – advokat Bisenija Lazarević, zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, dok iz obrazloženja zahteva proizilazi da pravnosnažne presude pobija i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje, ili ih preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe;

-branilac okrivljenog JJ – advokat Miroslav Bojić zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA, BB, GG, DD i ĐĐ - advokata Ivana Ćalovića, branioca okrivljenih EE i ŽŽ - advokata Slobodana Nikolića, branioca okrivljenog ZZ - advokata Vitomira Đorđevića, branioca okrivljenog II – advokata Bisenije Lazarević i branioca okrivljenog JJ - advokata Miroslava Bojića su neosnovani u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP a zahtevi branioca okrivljenog GG – advokata Ivana Čalovića, branioca okrivljenih EE i ŽŽ - advokata Slobodana Nikolića i u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok su u preostalom delu zahtevi branilaca okrivljenih, osim zahteva branioca okrivljenog JJ - advokata Miroslava Bojića, kao i zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog VV - advokata Ivana Čalovića nedozvoljeni.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka

iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP

Branilac okrivljenih AA, BB, GG, DD i ĐĐ - advokat Ivana Ćalović u podnetom zahtevu ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodeći da se pravnosnažna presuda zasniva na posebnoj dokaznoj radnji tajnog praćenja i snimanja koja obuhvata i video i audio snimanje. Prema stavu branioca odredbe kojima su regulisane posebne dokazne radnje moraju se tumačiti na vrlo restriktivan način, što znači da se snimanjem i audio praćenjem više ograničavaju prava građana nego samo snimanjem, a u konkretnom slučaju sud je u odluci o primeni tajnog nadzora i snimanja opravdao istovremenu primenu dve posebne dokazne radnje – video i audio snimanje a da pri tom nije razmotrio opravdanost njihove istovremene primene, što je nezakonito i zbog čega su tako pribavljeni dokazi nezakoniti.

Isti navodi bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Kragujevcu koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbi branilaca okrivljenih. Apelacioni sud u Kragujevcu je ove navode ocenio neosnovanim i o tome je kao drugostepeni sud na stranama 22-24 presude Kž1 433/21 od 23.11.2021. godine, izneo jasne i argumentovane razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, te u smislu člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Pored toga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju radi se o jednoj a ne dve posebne dokazne radnje jer dokazna radnja tajnog praćenja i snimanja iz člana 171. ZKP nije ograničena samo na video snimanje kako se to neosnovano tvrdi u zahtevu, već zakonom propisano snimanje odnosi se kako na video tako i na audio snimanje.

Zahtevima branioca okrivljenih EE i ŽŽ – advokata Slobodana Nikolića i okrivljenog II – advokata Bisenije Lazarević zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ističe se da je pribavljeni dokaz komunikacije sačinjen bez naredbe suda odnosno suprotno članu 166-167 ZKP pa se saglasno članu 16. stav 1. ZKP na istom ne može zasnivati sudska odluka jer je nezakonit dokaz u smislu člana 84. stav 1. ZKP. Pored navedenog po pitanju tajnog praćenja dokazi su prikupljeni na osnovu naredbe sudije za prethodni postupak, ali sudiji nije dostavljen poseban izveštaj o snimcima i to ko je vršio snimanje, opis tehničkih sredstava i rezultati primene nadzora kako je to propisano članom 173. stav 2. u vezi člana 170. stav 1. ZKP. Takođe, nedostaje zapisnik sudije za prethodni postupak o prijemu materijala, a komunikacija između podnosioca krivične prijave, VJT i sudije za prethodni postupak je bez prijemnih pečata, pa se ne može utvrditi validnost korišćenih dokaza u zakonskom roku u skladu sa članom 163. ZKP.

Isti navodi bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Kragujevcu koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbi branilaca okrivljenih. Apelacioni sud u Kragujevcu je ove navode ocenio neosnovanim i o tome je kao drugostepeni sud na strani 24, u drugom stavu presude Kž1 433/21 od 23.11.2021. godine, izneo jasne i argumentovane razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, te u smislu člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Pored toga, u zahtevima ovih branilaca se navodi i da je članom 419. ZKP propisano da dokazi na kojima se zasniva sudska odluka moraju biti izvedeni na glavnom pretresu a u konkretnom slučaju dokazi pribavljeni tajnim praćenjem, nisu izvedeni na glavnom pretresu. Naime, na zapisniku o glavnom pretresu od 10.03.2021. godine u nastavku dokaznog postupka je upisano da je izvršena reprodukcija CD snimaka, za dva sata trajanja pretresa, gde samo snimci traju neprekidno 6 časova i 9 minuta i postoji 359 stranica transkripta, a na osnovu čega branioci zaključuju da ti dokazi nisu izvedeni na glavnom pretresu.

Isti navodi bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Kragujevcu koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbi branilaca okrivljenih. Apelacioni sud u Kragujevcu je ove navode ocenio neosnovanim i o tome je na strani 26, u prvom stavu presude Kž1 433/21 od 23.11.2021. godine, izneo jasne i argumentovane razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, te u smislu člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Branilac okrivljenog ZZ – advokat Vitomir Đorđević u obrazloženju zahteva ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodeći da se pravnosnažna presuda zasniva na fotokopijama naloga za izvršenje službenih zadataka, koji imaju svojstvo isprave. Ovakav dokaz, po navodima zahteva, predstavlja nezakonit dokaz jer javni tužilac koji je po navodima drugostepene presude izvršio sravnjenje fotokopija i originala ovih isprava, te originale vratio policiji nije postupio prema odredbi člana 139. ZKP koja propisuje obavezu tužioca da ako su mu dostavljeni originali isprava dužan je da sačini zapisnik, u njega unese sadržaj isprave i napravi njenu kopiju, a u slučaju potrebe original vrati podnosiocu. U konkretnom slučaju u spisima predmeta nema nikavog zapisnika o sadržaju isprave odnosno naloga za izvršenje službenih zadataka.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda izneti navodi zahteva su neosnovani.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je dopisom od 21.03.2017. godine Kt.br. 53/16 Kti 36/16 VJT u Čačku zatražio od MUP-a RS, Policijske uprave Čačak OSP- SPI Čačak da mu dostavi originalne primerke 54 taksativno navedena naloga za izvršenje službenog zadatka, sa opisom naloga (brojem i datumom izdavanja) među kojima se nalazi i nalog koji se odnosi na okrivljenog ZZ br. 001045 od 18.03.2016. godine. Uz dopis MUP RS, Direkcije policije, Policijska Uprava u Čačku, Odeljenje saobraćajne policije 03/41/3 br 221-10415/17 od 24.03.2017. godine VJT u Čačku dostavljeni su takstativno traženi originalni primerci naloga za izvršenje službenog zadatka. Nakon prijema originalinih primeraka naloga, VJT u Čačku je na osnovu člana 99. Pravilnika o upravi u javnim tužilaštvima sačinio službenu belešku Kt br. 53/16 Kti 32/16 od 27.03.2017. godine u kojoj je konstatovano da je od strane tužioca (Javni tužilac Ivan Zorić) izvršeno sravnjenje dostavljenih originalnih i kopiranih primeraka naloga (pa i naloga koji se odnosi na okrivljenog ZZ) koji se nalaze u spisima predmeta, te da je tom prilikom tužilac utvrdio da su kopirani primerci verni originalima, nakog čega će originalni primerci biti vraćeni OSP – SPI Čačak. Dopisom VJT Čačak Kt br. 53/16, Kti br.32/16 od 15.05.2017. godine a po izvršenom uvidu i sravnjenju originala sa kopijama naloga za izvršenje službenih zadataka takstativno nabrojanih u aktu VJT Čačak Kt br.53/16 (Kti 32/16) od 21.03.2017. godine, originalni primerci naloga vraćeni su PU, OSP, SPI Čačak.

Odredbom člana 139. stav 3. ZKP propisano je da će organ postupka u zapisnik uneti sadržaj isprave i napraviće njenu kopiju, a u slučaju potrebe original će vratiti podnosiocu.

Prema stavu Vrhovnog kasacinog suda službena beleška koju je sačinio tužilac u smislu člana 99. Pravilnika o upravi u javnim tužilaštvima se u konkretnom slučaju može upodobiti sa zapisnikom iz člana 139. stav 3. ZKP, pa samim tim nije prekršena navedena zakonska odredba i fotokopije navedenih isprava ne predstavljaju nezakoniti dokaz.

Pored toga, isti navodi bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Kragujevcu koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbi branioca okrivljenog ZZ. Apelacioni sud u Kragujevcu je ove navode ocenio neosnovanim i o tome je na strani 24 stav 4 presude Kž1 433/21 od 23.11.2021. godine, izneo jasne i argumentovane razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, te u smislu člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Branilac okrivljenog JJ – advokat Miroslav Bojić zahtev podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodeći da je krivični postupak protiv okrivljenog pokrenut naredbom o sprovođenju istrage po proteku roka od 6 meseci od dana upoznavanja javnog tužioca sa materijalom obezbeđenim snimanjem događaja od 04.05.2016. godine, pa je očigledno da je presuda zasnovana na dokazima koji su u smislu odredbe člana 163. stav 1. ZKP morali biti izdvojeni i uništeni.

Isti navodi bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Kragujevcu koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbi branioca okrivljenog JJ. Apelacioni sud u Kragujevcu je ove navode ocenio neosnovanim i o tome je na strani 22, u šestom stavu, strani 23 i strani 24, u prvom i drugom stavu, presude Kž1 433/21 od 23.11.2021. godine, izneo jasne i argumentovane razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, te u smislu člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Povreda krivičnog zakona

iz člana 439. tačka 2) ZKP

Iz obrazloženja zahteva branioca okrivljenog GG – advokata Ivana Ćalovića proizilazi da se podnosi i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP. Ovo stoga što navodi da je u konkretnom slučaju pogrešno primenjen zakon, jer svi bitni elementi bića krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim ukazuju da se radi o krivičnom delu primanje mita iz člana 367. stav 4. KZ budući da je okrivljeni navodno primio mito i to tek nakon što nije izvršio službenu radnju koju je morao izvršiti (nije izmerio brzinu kretanja vozila).

Isti navodi bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Kragujevcu koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbi branioca okrivljenog GG. Apelacioni sud u Kragujevcu je ove navode ocenio neosnovanim i o tome je na strani 37, u drugom stavu, presude Kž1 433/21 od 23.11.2021. godine, izneo jasne i argumentovane razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, te u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na ove razloge i upućuje.

Takođe iz obrazloženja zahteva branioca okrivljenih EE i ŽŽ – advokata Slobodana Nikolića proizizlazi da ga podnosi i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP navodeći da je sud pogrešno primenio odredbu člana 22. KZ kojom je propisano subjektivno obeležje krivičnog dela odnosno krivica, jer u izreci pravnosnažne presude nisu navedeni intelektualni elementi krivice i to: svest o protivpravnom postupanju, kršenje konkretne norme i volja za nastupanje štetne posledice.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nižestepeni sudovi su pravilnom primenom odredbe člana 22. KZ u izreci pravnosnažne presude naveli da su svi okrivljeni, pa i okrivljeni EE i ŽŽ postupali u uračunljivom stanju i svesni činjenice da čine zabranjene radnje, koje predstavljaju krivično delo a što su i hteli, pa su suprotni navodi branioca okrivljenih, od strane ovoga suda ocenjeni kao neosnovani.

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA, BB, GG, DD i ĐĐ - advokata Ivana Ćalovića, branioca okrivljenih EE i ŽŽ - advokata Slobodana Nikolića, branioca okrivljenog ZZ - advokata Vitomira Đorđevića, branioca okrivljenog II – advokata Bisenije Lazarević su u ostalom delu odbačeni kao nedozvoljeni.

Pre svega, navodima branilaca okrivljenih AA, BB, GG, DD, ĐĐ i ZZ kojim se ukazuje na nezakonitost dokaza pribavljenih posebnom dokaznom radnjom tajnog praćenja i snimanja iz člana 171. ZKP se, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, zapravo osporava od strane suda utvrđeni identitet lica koja su vodila sporne razgovore a što predstavlja osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja, a kako zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, nije dozvoljeno podnošenje zahteva, to je Vrhovni kasacioni sud zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored navedenog branilac navodi da u obrazloženju odluke suda o primeni posebne dokazne radnje nije navedeno da se isti rezultat nije mogao postići samo snimanjem putem kamera, već da je bilo nužno primeniti i audio snimanje komunikacije, na koji način ukazuje na nedostatak razloga o odlučnim činjenicama u naredbi suda za primenu posebne dokazne radnje iz člana 171. ZKP i time na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a koja povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima i njihovim braniocima zbog povrede zakona.

Nadalje, ovaj branilac u odnosu na okrivljenog GG u zahtevu ističe da sud nije dao ni jedan razlog o činjenicama koje su predmet dokazivanja u odnosu na tog okrivljenog, već u odnosu na njega uzima kao utvrđene sve one činjenice koje se odnose na druge okrivljene, čime ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Osim toga branilac okrivljenog osporava i utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim presudama navodeći da su svi svedoci potvrdili da se prekršaj prekoračenja brzine može utvrditi jedino putem aparata za merenje brzine, koji je bio pokvaren, pa iako je okrivljeni možda i uočio golim okom prekoračenje brzine nije mogao da pokrene prekršajni postupak jer aparat nije uočio taj prekršaj. Kako, bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu, to je i u ovom delu zahtev branioca okrivljenog GG ocenjen nedozvoljenim.

Branilac okrivljenog ZZ u podnetom zahtevu ističe i da drugostepeni sud nije primenio odredbu člana 451. stav 1. ZKP jer nije ispitao prvostepenu presudu u okviru osnova, dela i pravca pobijanja istaknutih u žalbi već je samo nabrojao razloge žalbe branioca okrivljenog i nije dao razloge za odbijanje žalbe kao neosnovane, na koji način ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a koja povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima i njihovim braniocima zbog povrede zakona, pa je i u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ZZ ocenjen nedozvoljenim.

Pored toga, branioci okrivljenih EE, ŽŽ i II u podnetim zahtevima ukazuju na povredu niza zakonskih i podzakonskih akata. Naime, po navodima zahteva, zakonodavac je odredio verodostojne isprave kojima se dokazuje izvršenje prekršaja kao uslov za prekršajno procesuiranje vozača zbog čega su dokazi pribavljeni posebnom dokaznom radnjom tajnog praćenja i snimanja apsolutno nepodobni za utvrđivanje postojanja prekršaja. Ovo stoga što se prema odredbi člana 322. ZOBS-a prekršajna odgovornost učesnika u javnom saobraćaju utvrđuje verodostojnom ispravom o prekršajima u koje u smislu navedene zakonske odrebe spadaju i video ili foto zapis na kome se jasno mogu videti vozilo kojim je izvršen prekršaj, registraski broj vozila i bitna obeležja prekršaja. Takođe u članu 3. stav 2. Pravilnika o načinu upotrebe sredstava za snimanje saobraćaja određen je sistem video nadzora posebne namene, a u članu 6. istog Pravilnika je određeno korišćene mobilnih kamera za registovanje prekršaja. Nadalje branilac okrivljenih EE i ŽŽ navodi i da je članom 46. Zakona o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima regulisano šta se smatra „verodostojnom ispravom“ u smislu ovog zakona, kao i da prema Pravilniku o korišćenju tahografa osnov dokazivanja odgovornosti vozača su upravo tahografi. Dalje isti branilac navodi da su povređene odredbe ZOBS-a i to član 322. jer postojanje prekršaja nije utvrđeno verodostojnim ispravama već posebnom dokaznom radnjom tajnog praćenja i snimanja, člana 42. stav 3. jer brzina vozila nije izmerena odgovorajućim tehničkim sredstvima, člana 55. stav 3. tačka 1) i 2) jer jedno ili dva vozila ne predstavlja kolonu niti više vozila, člana 2. stav 2. tačka 8) i člana 5. stav 1. Takođe navodi da su povređene odredbe člana 55. Pravilnika o načinu vršenja kontrole i neposrednog regulisanja saobraćaja na putevima i vođenju posebnih evidencija o primeni posebnih mera i ovlašćenja jer nije izmerena ukupna masa vozila, člana 8. i 6. Zakona o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima, te da navedeni zakon ne poznaje potvrde o pauzama na koji način je povređen i član 11. stav 1. i 2. istog zakona, kao i član 5. stav 4. istog zakona.

Ovim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti se polemiše sa dokaznom snagom i ocenom dokaza na osnovu kojih je sud utvrdio činjenično stanje u pogledu činjenica koje se odnose na postojanje saobraćajnih prekršaja izvršenih od strane lica koja su bila predmet kontrole od strane okrivljenih, tvrdnjom da postojanje tih prekršaja nije utvrđeno na osnovu verodostojnih isprava kako je to propisano citiranim odredbama ZOBS-a i podzakonskih akata već dokazima pribavljenim primenom posebnih dokaznih radnji tajnog praćenja i snimanja a koji dokazi su po stavu branilaca okrivljenih apsolutno nepodobni za dokazivanje tih činjenica.

Kako odredbama ZKP nisu propisane dokazne zabrane (osim nezakonitih dokaza) za utvrđivanje činjeničnog stanja a navodima zahteva se ukazuje na nepodobnost a ne nezakonitost dokaza kojima je utvrđeno postojanje konkretnih prekršaja, to je očigledno da se radi o sopstvenoj oceni dokaza datoj od strane podnosioca zahteva i s tim u vezi ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima i njihovim braniocima, pa je u ovom delu zahtev branioca okrivljenih EE, ŽŽ i II ocenjen nedozvoljenim.

Branioci okrivljenih EE, ŽŽ i II u podnetim zahtevima, pored ostalog, ukazuju i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i navode da je pogrešno primenjena odredba člana 65. Zakona o policiji koja određuje da je za svaku primenu ovlašćenja, svaki policajac pojedinačno ili lično odgovoran a ne kolektivno kako je to obrazloženo pravnosnažnom presudom. Na ovaj način se osporavaju razlozi o odlučnim činjenicama u pravnosnažnim presudama i suštinski ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a koja povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima i njihovim braniocima zbog povrede zakona pa je i u ovom delu zahtev branioca okrivljenih EE, ŽŽ i II ocenjen nedozvoljenim.

Nadalje, branilac okrivljenog II u podnetom zahtevu ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, zbog kojih je dozvoljeno podnošenje zahteva okrivljenom i njegovom braniocu. U obrazloženju povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ne ukazuje se u čemu se sastoji navedena povreda zakona već se osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim presudama i ocena dokaza data od strane suda. Ovo stoga što navodi da na snimcima nema dokaza o preticanju tri vozača i to: LJLJ, MM i NN vozača, da niko od svedoka nije posvedočio činjenicu preticanja, da očigledno nema dokaza da su vozači preticali na punoj liniji, pa samim tim nema ni prekršaja kao elementa bića krivičnog dela koje je okrivljenom stavljeno na teret.

Obrazlažući povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP branilac okrivljenog navodi da je sud od okrivljenog II i EE oduzeo 2.000,00 dinara, a od okrivljenih II i DD 4.000,00 dinara imovinske koristi pribavljene krivičnim delom, što nije dozvoljeno jer se saučesnici ne mogu obavezivati da po osnovu oduzimanja imovinske koristi solidarno plate odrećeni novčani iznos, čime su povređene odredbe člana 91. i 92. KZ-a. Kako, iz izreke pravnosnažne presude proizilazi da je od okrivljenih oduzeta imovinska korist, i to između ostalih, od okrivljenih II i EE iznos od 2.000,00 dinara a okrivljenih II i NN iznos od 4.000,00 dinara, pri čemu nije određeno da li je imovinska korist oduzeta solidarno ili pojedinačno od svakog od okrivljenih, to se navodima branioca okrivljenog suštinski ukazuje da je izreka presude u ovom delu nerazumljiva i na taj način na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, a koja povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima i njihovim braniocima zbog povrede zakona, pa je i u ovom delu zahtev branioca okrivljenog II ocenjen nedozvoljenim.

Branilac okrivljenog VV zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo protiv presude Apelacionog sud u Kragujevcu Kž1 433/21 od 23.11.2021. godine i presude Višeg suda u Čačku K 14/20 od 13.04.2021. godine, ispravljene rešenjem Višeg suda u Čačku K 14/20 od 21.04.2021. godine, a kojom je okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ u saizvršilaštvu u vezi člana 33. KZ, opisano u izreci pod I tačka 9 a oslobođen od optužbe za krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. u vezi člana 33. KZ opisano pod III tačka 3 izreke prvostepene presude.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 433/21 od 23.11.2021. godine preinačena je prvostepena presuda i okrivljeni VV oglašen je krivim za produženo krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. u vezi člana 33. KZ i 61. KZ u čiji sastav je ušla i protivpravna radnja za koju je presudom Višeg suda u Čačku oglašen krivim, a koja je opisana u izreci prvostepene presude pod I tačka 9. kao i protivpravna radnja za koju je okrivljeni oslobođen od optužbe pod III tačka 3. prvostepene presude.

Branilac okrivljenog je zahtev podneo 08.02.2022. godine, u trenutku kada presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 433/21 od 23.11.2021. godine još uvek nije postala pravnosnažna, imajući u vidu da je presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž3 5/22 kojom je odbijena žalba branioca ovog okrivljenog podneta protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 433/21 od 23.11.2021. godine, doneta 13.04.2022. godine.

Odredbom člana 482. stav 1. ZKP propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

Prema nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju se ne radi o pravnosnažnoj odluci suda, niti o povredi odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, jer pravnosnažna odluka u konkretnom slučaju u vreme podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti nije ni doneta, pa po nalaženju Vrhovnog kasacinog suda, nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 482. stav 1. ZKP-a za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti i samim tim je zahtev branioca okrivljenog VV odbačen kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljeih AA, BB, GG, DD i ĐĐ - advokata Ivana Ćalovića, branioca okrivljenih EE i ŽŽ - advokata Slobodana Nikolića, branioca okrivljenog ZZ - advokata Vitomira Đorđevića, branioca okrivljenog II – advokata Bisenije Lazarević i branioca okrivljenog JJ - advokata Miroslava Bojića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP zahteve branilaca ovih okrivljenih u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP odbio kao neosnovane, a zahteve branioca okrivljenog GG – advokata Ivana Čalovića, branioca okrivljenih EE i ŽŽ - advokata Slobodana Nikolića i u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u preostalom delu njihove zahteve, osim zahteva branioca okrivljenog JJ - advokata Miroslava Bojića, odbacio kao nedozvoljene na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog VV je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana člana 482. stav 1. ZKP odbacio jer je podnet protiv nepravnosnažne odluke.

Zapisničar-savetnik                                                                                      Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                 Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić