Istom presudom, okrivljeni je obavezan da sudu na ime paušala plati iznos od 10.000,00 dinara, a na ime ostalih troškova krivičnog postupka iznos od 19.781,97 dinara, te da Višem javnom tužilaštvu u Šapcu na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 101.632,57 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude. Istovremeno je određeno da će okrivljeni snositi i ostale troškove krivičnog postupka o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem, a oštećeni AA je upućen na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva, na osnovu člana 258. stav 4. ZKP.

Presudom Apelacinog suda u Novom Sadu Kž1 br.1000/22 od 28.02.2023.godine, odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Šapcu i branioca okrivljenog Dejana Stepanovića, a presuda Višeg suda u Šapcu K br.37/2021 od 13.10.2022. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Dejana Stepanovića – advokat Slobodan Antonić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje, uz istovremeni zahtev da se shodno članu 488. stav 3. ZKP odloži izvršenje pravnosnažne presude.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, nakon ocena navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da se pobijane presude zasnivaju na nezakonitom dokazu – na listingu za telefonske brojeve i SIM kartice za koje je okrivljeni negirao da su njegove, a za koje je sud naveo da su ovi brojevi telefona utvrđeni operativnim radom na terenu, pa kako podaci prikupljeni operativnim radom ne mogu predstavljati zakonito pribavljen dokaz po odredbama ZKP, niti se na takvim podacima može zasnovati presuda, to su nižestepene presude zasnovane na nezakonitom dokazu.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Odredbom člana 286. stav 1. ZKP je propisano da ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, policija je dužna da preduzme potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, da se učinilac ili saučesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i da prikupi sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka.

Stavom 3. istog člana je propisano da po nalogu sudije za prethodni postupak, a na predlog javnog tužioca, policija može u cilju ispunjenja dužnosti iz stava 1. ovog člana pribaviti evidenciju ostvarene telefonske komunikacije, korišćenih baznih stanica ili izvršiti lociranje mesta sa kojeg se obavlja komunikacija.

Prema stanju u spisima, prvostepeni sud je u toku postupka izveo dokaz putem uvida u telefonski listing po SIM kartici 061/..., za koju se operativnim radom došlo do saznanja da pripada oštećenom AA, a koji je pribavljen po naredbi sudije za prethodni postupak Kpp Pov.135/20 od 12.05.2020. godine. Takođe iz spisa predmeta proizlazi da je po naredbi sudije za prethodni postupak Kppr 7/20 izvršen uvid u telefonski listing po SIM karticama 063/..., 060/... i 063/..., za koje se operativnim radom na terenu došlo do saznanja da su vlasništvo okrivljenog Dejana Stepanovića.

Imajući u vidu navedeno, to po oceni Vrhovnog suda uvid u telefonske listinge po SIM karticama za koje je utvrđeno da pripadaju oštećenom i okrivljenom, a koji su pribavljeni u svemu u skladu sa odredbama člana 286. stav 1. i 3. ZKP, ne predstavlja nezakonit dokaz, pa su navodi zahteva da su nižestepene presude zasnovane na nezakonitom dokazu ocenjeni neosnovanim. Ovo tim pre kada se ima u vidu da pobijane presude nisu zasnovane samo na navedenim telefonskim listinzima, već i na osnovu ostalih dokaza izvedenih u toku postupka – na osnovu iskaza oštećenog AA i svedoka BB i VV, te na osnovu medicinske dokumentacije za oštećenog, nalaza i mišljenja veštaka sudske medicine dr Ljubiše Božića, kao i na osnovu kriminalističko-tehničke dokumentacije PU Prokuplje. Stoga je podneti zahtev u ovom delu odbijen kao neosnovan.

U ostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen.

Naime, u ostalom delu, branilac okrivljenog navodi da je u toku postupka izveden dokaz korišćenjem nalaza i mišljenja Biološkog fakulteta u Beogradu, u kojem je konstatovano da na pojedinim predmetima pronađenim u vozilu oštećenog i vozilu u kojem je oštećeni navodno proveo više dana vezan žicom i zatvoren, nema bioloških tragova okrivljenog Dejana Stepanovića, te je prema stavu branioca sud bio u obavezi da sasluša predstavnika Biološkog fakulteta u Beogradu na ove okolnosti.

Izloženim navodima zahteva se, po oceni ovoga suda, pobija pravnosnažnom presudom utvrđeno činjenično stanje i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP, koja u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima preko branilaca. Stoga je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je isti zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić