Na osnovu člana 258. ZKP usvojen je imovinsko pravni zahtev OŠ B.i j. S., pa su okrivljene obavezane da oštećenom pravnom licu solidarno nadoknade štetu u iznosu od 556.297,00 dinara, kao i da solidrano nadoknade štetu oštećenima, i to M.P. u iznosu od 6.502,85 dinara, D.P. u iznosu od 12.417,04 dinara, S.I. u iznosu od 21.159,10 dinara, T.B. u iznosu od 259,17 dinara, S.C. u iznosu od 4.385,16 dinara, a A.V. u iznosu od 3.177,12 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Na osnovu člana 264. stav 1. KZ, okrivljene su obavezane da nadoknade troškove krivičnog postupka u paušalnom iznosu od po 5.000,00 dinara svaka, kao i nagradu i troškove veštaka u iznosu od 80.301,00 dinara solidarno, te troškove i nagradu branilaca po službenoj dužnosti koji će biti određeni posebnim rešenjem, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, odnosno rešenja, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Somboru Kž br.408/14 od 09.10.2014. godine, usvajanjem žalbe OJT u Somboru, presuda Osnovnog suda u Somboru VI K br.414/12 od 06.06.2014. godine preinačena je u delu odluke o krivičnoj sankciji u odnosu na obe okrivljene, pri čemu je okrivljena A.B. zbog krivičnog dela nesavestan rad u službi iz člana 361. stav 3. u vezi stava 1. KZ osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci, s tim što je određeno da će se ova kazna izvršiti na taj način što okrivljena ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, te da će sud, ukoliko okrivljena jednom u trajanju do 12 časova ili dva puta u trajanju od po 6 časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, odrediti da ostatak kazne zatvora izdržava u zatvoru, dok je žalba okrivljene A.B. odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene A.B. – advokat S.N., na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1.) u vezi stava 4. ZKP, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11.) i stav 2. tač. 1.) i 2.) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da pobijanim presudama povređen zakon na štetu okrivljene, te da preinači pobijane presude tako što će okrivljenu A.B. za krivično delo nesavestan rad u službi iz člana 361. stav 3. u vezi stava 1. KZ osloboditi od optužbe u smislu člana 423. tačka 2. ZKP ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Nakon što je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP dostavljen Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za razjašnjenje stvari, pa je nakon razmotranja spisa predmeta i presuda protiv kojih je zahtev podnet, po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1.) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1.) ZKP, branilac okrivljene u zahtevu ističe da je prvostepeni sud svoju odluku o krivici okrivljene A.B. zasnovao na dokazu na kom se u smislu člana 16. ZKP ne može zasnivati – na neoverenoj kopiji Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta OŠ B. i j. u S. iz 2008. godine, koji nije bio overen, niti potpisan od strane direktora.

Po oceni ovoga suda, izloženi navodi zahteva nisu osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 16. stav 1. ZKP, propisano je da se sudske odluke ne mogu zasnivati na dokazima koji su, neposredno ili posredno, sami po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom, Zakonikom, drugim zakonom ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, osim u postupku koji se vodi zbog pribavljanja takvih dokaza.

Shodno citiranom zakonskom propisu, činjenice u krivičnom postupku se mogu dokazivati svim dokazima, osim onima koji su sami po sebi ili po načinu pribavljanja u suprotnosti sa odredbom člana 16. stav 1. ZKP.

Odredbom člana 139. stav 1. ZKP, propisano je da ispravu po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka pribavlja organ postupka ili podnose stranke, po pravilu, u originalu, a stavom 2. istog člana je, pored ostalog, propisano da, ako je original isprave uništen, nestao ili ga nije moguće pribaviti –može se pribaviti kopija isprave.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te činjenicu da je u konkretnom slučaju Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Osnovnoj školi B. i j. iz S. pribavljen na dozvoljen način, obzirom da je sudu dostavljen od strane ovlašćenih lica ove škole, koja ga je i primenjivala u vreme kada je okrivljena u svojstvu direktora škole izvršila predmetno krivično delo, te da se original nalazi u školi, to činjenica da je sudu od strane ovlašćenog subjekta dostavljen primerak pravilnika u kopiji, ne dovodi u pitanje zakonitost ovog dokaza po načinu pribavljanja.

Pravilnici su bili doneti u skladu sa odgovarajućim propisima, od strane nadležnih organa, pa se oni ni po formi i sadržini ne mogu smatrati nezakonitim aktima, kako se neosnovano u zahtevu navodi. Oni su izvedeni kao dokaz na glavnom pretresu i iz njihove sadržine su utvrđene obaveze okrivljene A.B. kao direktora škole. Sama okrivljena nije osporila činjenice da nije postupala u skladu sa tim obavezama – kada je okrivljenu S.E. faktički ovlastila da radi knjigovodstvene poslove bez rešenja za to radno mesto, pri čemu nije vršila nadzor nad njenim radom, pa, prema tome, činjenice koje se dokazuju navedenim pravilnicima, a u vezi sa obeležjima krivičnog dela za koje je optužena, suštinski nisu osporavane u toku dokaznog postupka, pa su neosnovani navodi zahteva da se na navedenim pravilnicima ne može zasnovati sudska odluka.

Iz navedenih razloga, navodi zahteva branioca okrivljene kojima se ukazuje na postojanje bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1.) ZKP ocenjeni su neosnovanim.

U ostalom delu, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, odbačen je kao nedozvoljen.

Ovog stoga što se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, u ostalom delu, pravnosnažna presuda pobija zbog bitnih povreda iz člana 438. stav 1. tačka 11.) ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 2.) ZKP, i s tim u vezi ukazuje da je izreka pravnosnažne presude kontradiktorna samoj sebi, te da je nejasna, nerazumljiva i kontradiktorna obrazloženju.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1.) ZKP-a propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno pre svega taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i apelacionim sudom.

Po stavu Vrhovnog kasacionog suda, odredbom člana 485. stav 4. ZKP-a, dakle, ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 4. ZKP-a može, preko branioca, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4. ZKP-a, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Kako u ostalom delu branilac okrivljene zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11.) i iz člana 438. stav 2. tačka 2.) ZKP, koje povrede nisu predviđene kao dozvoljen zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev branioca okrivljene odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP u delu kojim je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                           Vesko Krstajić, s.r.