.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 533/2015
17.06.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Milunke Cvetković, Bate Cvetkovića i Maje Kovačević-Tomić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Zoricom Stojković, kao zapisničarem, u predmetu rehabilitacije osuđenog J.P., koji je pravnosnažno osuđen zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 245. stav 2. u vezi stava 1. KZ SRJ u vezi člana 22. KZ SRJ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti osuđenog J.P., podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Šapcu br. 4-Reh-5/2011 od 17.10.2014. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu br. Rehž 425/14 od 01.04.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 17.06.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti osuđenog J.P., podnet protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Šapcu br. 4-Reh-5/2011 od 17.10.2014. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu br. Rehž 425/14 od 01.04.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Višeg suda u Šapcu br. 4-Reh-5/2011 od 17.10.2014. godine odbijen je kao neosnovan zahtev za rehabilitaciju J.P. kojim je tražio da sud usvoji zahtev za njegovu rehabilitaciju te da se utvrdi da su presuda Okružnog suda u Šapcu K. br. 65/98 od 30.04.1999. godine i presuda Vrhovnog suda Srbije KžI br. 259/2000 od 25.05.2000. godine kojima je iz ideološko-političkih razloga povređeno njegovo pravo na slobodu kretanja ništave, te da su nišave i sve pravne posledice navedenih presuda, tako da se u odnosu na iste ima smatrati neosuđivanim.
Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu br. Rehž 425/14 od 01.04.2015. godine odbijena je žalba predlagača i rešenje Višeg suda u Šapcu br. 4-Reh- 5/2011 od 17. oktobra 2014. godine, je potvrđeno.
Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja osuđeni J.P. podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži zahtev i pobijana pravnosnažna rešenja stavi van snage uz dalji predlog da mu Vrhovni kasacioni sud postavi branioca po službenoj dužnosti ukoliko smatra da ga u postupku zahteva za zaštitu zakonitosti mora imati.
Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta, sa zahtevom za zaštitu zakonitosti osuđenog J.P., pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Odredbom člana 483. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a odredbom stava 3. istog člana propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.
Odredbom člana 74. ZKP-a propisani su uslovi obavezne odbrane, tj. kada okrivljeni mora imati branioca a odredbom člana 76. ZKP-a uslovi za postavljanje branioca po službenoj dužnosti i istima nije propisana mogućnost postavljanja branioca po službenoj dužnosti za podnošenje vanrednog pravnog leka, u konkretnom slučaju za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, zbog čega Vrhovni kasacioni sud nije imao zakonske mogućnosti da osuđenom J.P. postavi branioca po službenoj dužnosti u postupku po ovom vanrednom pravnom leku.
Kako je osuđeni J.P., zahtev za zaštitu zakonitosti podneo lično a ne preko branioca, kako je to izričito propisano odredbom člana 483. stav 3. ZKP-a, to je njegov zahtev u smislu navedene zakonske odredbe nedozvoljen.
Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP-a, odlučio kao u izreci rešenja.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Zorica Stojković, s.r. Nevenka Važić, s.r.
