Istom presudom, okrivljeni su obavezani da na ime troškova krivičnog postupka Višem javnom tužilaštvu u Kruševcu uplate iznos od 200.003,91 dinar, te da sudu na ime troškova krivičnog postupka okrivljeni Dalibor Cvetković uplati iznos od 21.015,05 dinara, a okrivljeni Ivica Vesić iznos od 28.141,89 dinara, kao i da na na ime paušala sudu uplate iznose od po 10.000,00 dinara svaki, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja.

Okrivljeni su obavezani i da oštećenom AA na ime troškova krivičnog postupka uplate iznose od po 52.500,00 dinara svaki, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.130/21 od 11.03.2021. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog Ivice Vesića i njegovog branioca – advokata Vojkana Milićevića, kao i žalba branioca okrivljenog Dalibora Cvetkovića – advokata Stevana Markovića, a presuda Višeg suda u Kruševcu K br.27/20 od 29.12.2020. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Dalibora Cvetkovića – advokat Stevan Marković, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, ili da pobijane presude preinači u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, tako što će okrivljenog oglasiti krivim za krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. KZ i osuditi ga na blažu kaznu, ili tako što će ga osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, a po oceni navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dalibora Cvetkovića ukazuje da su nižestepene presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

S tim u vezi, branilac u zahtevu ističe da je pravnosnažna presuda zasnovana na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne može zasnivati, i to na izjavi okrivljenog Dalibora Cvetkovića datoj pred Višim javnim tužiocem u Kruševcu dana 07.06.2019. godine. Prema navodima zahteva, ova izjava data je pod okolnostima koje je isključuju kao relevantan dokaz, obzirom da se prilikom saslušanja pred Višim javnim tužiocem okrivljeni nalazio u teškom psihičkom stanju, odnosno u stanju teške apstinencijalne krize, pri čemu je od strane postupajućeg zamenika Višeg javnog tužioca u Kruševcu bio uslovljen da može da dobije terapiju koja se daje heroinskim zavisnicima tek nakon davanja izjave, što je suprotno odredbama člana 9. ZKP, obzirom da je na ovaj način izvršen pritisak na volju i svest tada osumnjičenog Dalibora Cvetkovića.

Izloženi navodi su, po oceni ovoga suda, neosnovani. Naime, istovetni navodi istaknuti su i u žalbi branioca okrivljenog Dalibora Cvetkovića – advokata Stevana Markovića, izjavljenoj protiv prvostepene presude, i bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Kragujevcu koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu, pa kako je ovaj sud u svojoj odluci Kž1 br.130/21 od 11.03.2021. godine na strani 3 stav 2 i strani 4 stav 1 i 2 izneo jasne i dovoljne razloge zbog čega nalazi da iskaz okrivljenog Dalibora Cvetkovića nije dat suprotno odredbama člana 9. ZKP, koje razloge i ovaj sud u svemu prihvata kao pravilne, to na njih u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP i upućuje.

Pored toga, prema stavu branioca okrivljenog, nezakonit dokaz predstavlja i nalaz i mišljenje veštaka neuropsihijatrijske struke Ružice Milošević od 01.07.2019. godine. Međutim, branilac okrivljenog ne navodi u čemu se konkretno sastoji nezakonitost navedenog dokaza, odnosno da li je dokaz nezakonit sam po sebi ili po načinu njegovog pribavljanja, već svojim navodima u suštini osporava stručnost i kredibilitet navedenog veštaka, ističući da je ovo veštačenje manjkavo i da veštak nije pribavio, niti koristio dokumentaciju o istoriji psihijatirskog lečenja okrivljenog i medicinsku dokumentaciju o njegovom lečenju od pritvaranja do obavljanja veštačenja, što je osporavanje ocene dokaza pa ove navode zahteva sud nije razmatrao.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud našao je da pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, obzirom da su zasnovane na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda može zasnivati.

Po oceni ovoga suda, neosnovano se istim zahtevom ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP. S tim u vezi, u zahtevu se navodi da su i prvostepeni, a i drugostepeni sud potvrđivanjem prvostepene presude, pogrešno kvalifikovali radnje okrivljenog kao krivično delo ubistvo u pokušaju, obzirom da kod okrivljenog nije postojala namera da oštećenog liši života, već je hitac ispalio u pravcu nogu oštećenog u nameri da ga zaplaši, ne idući za tim da ga teško telesno povredi ili usmrti, a zbog čega se prema stavu branioca u njegovim radnjama stiču bitni elementi krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. KZ, a ne krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. KZ, zbog kog je oglašen krivim.

Suprotno izloženim navodima zahteva, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se u radnjama okrivljenog, opisanim u izreci prvostepene presude, stiču svi bitni elementi krivičnog dela ubistva u pokušaju, u saizvršilaštvu iz člana 113. u vezi sa članom 33. i 30. KZ.

Prema izreci pravnosnažne presude, okrivljeni Dalibor Cvetković je zajedno sa okrivljenim Ivicom Vesićem, u uračunljivom stanju, po prethodno postignutom dogovoru da liše života oštećenog AA, svestan zabranjenosti dela, čije je izvršenje hteo, nakon što ga je okrivljeni Ivica Vesić putničkim automobilom dovezao do zgrade u kojoj stanuje oštećeni i ostao da ga čeka u vozilu, otišao do zgrade oštećenog i sačekao da izađe iz nje, pa kada je oštećeni izašao i krenuo niz stepenice, prišao mu je iza leđa, izvadio pištolj koji je nosio sa sobom i sa udaljenosti od 3 – 4m u njegovom pravcu ispalio četiri metka, od kojih su ga tri promašila, dok ga je jedan pogodio u mišić leve potkolenice, nakon čega je otrčao do parkiranog vozila.

Činjenica da je okrivljeni Dalibor Cvetković po prethodnom dogovoru sa okrivljenim Ivicom Vesićem izvršio predmetno krivično delo, pri čemu je sačekao oštećenog da izađe iz zgrade u kojoj stanuje, prišao mu iza leđa i sa udaljenosti od 3- 4m ispalio više metaka, ukazuje da je okrivljeni bio svestan da na ovaj način oštećenog može lišiti života i da je to i hteo, a delo nije dovršio samo zbog toga što su tri metka promašila oštećenog, dok ga je jedan metak pogodio u mišić leve potkolenice, pri čemu za postojanje dela ovde nije relevantna težina telesne povrede oštećenog.

Stoga u radnjama okrivljenog, a kako to pravilno zaključuju i prvostepeni i drugostepeni sud u svojim odlukama, stoje svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela ubistvo u pokušaju u saizvršilaštvu iz člana 113. u vezi člana 33. i člana 30. KZ, zbog kog je okrivljeni oglašen krivim, a ne bitni elementi krivičnog dela lake telesne povrede iz člana 122. stav 2. KZ, kako to branilac neosnovano ukazuje u podnetom zahtevu.

Stoga je zahtev i u ovom delu odbijen kao neosnovan.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić