Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-123/23 od 10.03.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru 5K. br. 656/22 od 23.11.2022. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Dragiša Radisavljević, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da ovaj sud pobijane presude preinači i okrivljenog na osnovu člana 423. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku oslobodi od optužbe zbog krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika, kao i da se izvršenje pravnosnažne presude odloži odnosno prekine.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje da je nižestepenim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na taj način što je okrivljeni oglašen krivim za delo koje po zakonu ne predstavlja krivično delo, s obzirom da je u izreci presude u činjeničnom opisu radnje izvršenja naveden samo jedan od neophodna tri elementa krivice i to uračunljivost okrivljenog, ali ne i umišljaj okrivljenog i njegova svest ili dužnost i mogućnost da bude svestan da je njegovo delo zabranjeno. Samim tim, po navodima branioca, što u radnjama okrivljenog nisu sadržani svi bitni elementi krivice kao subjektivnog obeležja krivičnog dela, to ne postoji ni krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ).

Izneti navodi se po oceni Vrhovnog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani. Naime, isti navodi isticani su i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani 2 pasus 7 i strani 3 pasus 1 obrazloženja presude dao jasne i dovoljne razloge koje u svemu prihvata Vrhovni sud i na iste upućuje shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je u smislu člana 491. stav 1. i 2. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić