Istom presudom okrivljeni je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka plati Osnovnom javnom tužilaštvu u Valjevu iznose od 16.773,45 dinara i 15.750,00 dinara, a sudu iznos od 15.750,00 dinara, kao i da na ime paušala plati sudu iznos od 5.000,00 dinara i to na račune bliže označene u izreci presude, a sve u roku od 2 meseca od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja.

Rešenjem Osnovnog suda u Valjevu K.br.339/20 od 29.10.2020. godine ispravljena je presuda Osnovnog suda u Valjevu K.br.339/20 od 19.10.2020. godine, tako što u uvodu presude u petom redu umesto reči „BB“ treba da stoje reči „VV“, a umesto reči „GG“ treba da stoje reči „AA“ i u petom i šestom redu uvoda presude umesto reči „DD“ treba da stoje reči „Vojislava Džokovića“, dok je u svemu ostalom navedena presuda ostala nepromenjena.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 23/21 od 11.02.2021. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca - advokata Vojislava Džokovića, pa je potvrđena presuda Osnovnog suda u Valjevu K.br.339/20 od 19.10.2020. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Stevo Pajić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine presude Osnovnog suda u Valjevu K.br.339/20 od 19.10.2020. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 23/21 od 11.02.2021. godine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP koja je opšteg karaktera, pri čemu formalno ne označava ni jednu povredu zakona iz člana 485. stav 4. ZKP, ali se iz obrazloženja zahteva može zaključiti da je isti podnet zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP. Ovo, imajući u vidu da se u zahtevu navodi da je sud povredio krivični zakon na štetu okrivljenog i to odredbe člana 5. KZ, obzirom da na radnje okrivljenog koje su ušle u sastav produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. u vezi člana 61. KZ, za koje je on oglašen krivim i osuđen, nije primenio zakon koji je važio u vreme njihovog izvršenja (dve svršenje radnje izvršenja pre dana 01.12.2019. godine), odnosno zakon koji je blaži po okrivljenog (jedna pokušana radnja izvršenja nakon dana 01.12.2019. godine). Naime, kako je okrivljeni dve svršene radnje izvršenja koje su ušle u sastav predmetnog produženog krivičnog dela učinio pre dana 01.12.2019. godine, kada su na snagu stupile izmene Krivičnog zakonika koje su strožije po učinioca predmetnog krivičnog dela jer tim izmenama više nije moguće izreći uslovnu osudu za krivično delo teška krađa, to sud po stavu branioca nije mogao na ove dve svršene radnje izvršenja koje su učinjene u vreme važenja blažeg zakona, u konkretnom slučaju, nepravilno primeniti strožiji zakon koji nije postojao u vreme njihovog izvršenja, već je stupio na snagu kasnije, pri čemu je i u odnosu na treću radnju izvršenja koja je imala karakter pokušanog krivičnog dela i koju je okrivljeni učinio nakon dana 01.12.2019. godine, a koja je ušla u konstrukciju produženog krivičnog dela, sud po stavu branioca nepravilno primenio strožiji zakon, jer je s obzirom na konstrukciju produženog krivičnog dela morao primeniti zakon koji je povoljniji po učinioca.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Istovetni navodi istaknuti u žalbi okrivljenog AA bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Beogradu koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude Osnovnog suda u Valjevu K.br.339/20 od 19.10.2020. godine. Imajući u vidu da je Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni u svojoj presudi Kž1 23/21 od 11.02.2021. godine ove žalbene navode ocenio neosnovanim, prihvatajući razloge prvostepenog suda date na strani 4 prvostepene presude, a koje razloge Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, to na ove razloge i upućuje shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva ističe da je u izreci prvostepene presude navedeno da je okrivljeni učinio krivično delo „teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka KZ“, a bez brojčanog navođenja tačke stava 1. člana 204. KZ, zbog čega se ne zna jasno za koje krivično delo je okrivljeni AA oglašen krivim i osuđen, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, obzirom da branilac ovim navodima faktički ukazuje na nerazumljivost izreke prvostepene presude.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti prvostepenu presudu pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, a koja povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Steve Pajića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na povredu zakona navedenu u izreci odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić